Peticija protiv Cecinog koncerta na tvrđavi, Novi Sad protiv izgradnje parkinga kod Spensa ili prikupljanje potpisa za usvajanje zakona o rezervisanim zanimanjima, samo su neke od peticija koje su pokrenuli i potpisivali Novosađani.
Međutim, ovakav vid građanske inicijative ostaje samo mrtvo slovo na papiru.
Danas se peticije najčešće pokreću i šire putem društvenih mreža. Ne zahtevaju aktivno učešće građana i svako može da raspiše peticiju i na takav način uživa u pasivnom aktivizmu.
Jedan od pokretača peticije protiv izgradnje parkinga na Spensu ističe da je neprepoznavanje problema jedan od razloga zašto građani ništa ne preduzimaju.
Kako napominje, nevladine organizacije bi morale da obrazuju ljude i da, pored peticija, preduzmu i neke konkretne korake.
"U ovom momentu jedino što bi bilo efektno je da ovde izađe 5.000 ljudi, da kaže 'Mi to ne želimo'. Ali onda je pitanje zašto ti novci nisu uloženi da se ovde napravi botanička bašta, nešto slično, što bi više privlačilo posetioce Spensa", objašnjava Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative.
Apatiju u društvu psiholozi objašnjavaju time što ljudi više ne veruju da protestom mogu nešto da promene, a i dosadašnje akcije u zemlji u poslednjih desetak godina nisu dovele do rezultata koje su očekivali.
"Mi ne verujemo da peticija može da doprinese, ne verujemo da će naša građanska neposlušnost dovesti do rezultata. Mi smo izgubili poverenje da svojom delotvornošću možemo nešto da uradimo. Činimo ono što nas najmanje košta. Pokazujemo da smo nezadovoljni nečim. To je nešto što možemo iz dnevne sobe da uradimo", objašnjava psiholog Boris Popov.
Prema njegovim rečima, svako organizovanje akcije znači da se neko trudi, a ljudi smatraju da su se isuviše trudili.
"Da bi se nešto promenilo u društvu, čitav sistem u državi mora da se promeni", smatra Popov.
Vesti iz Vojvodine
Komentari na vestima
Greške koje su nastale