Ugrizi se za jezik

[memento]

Nedavno sam u razgovoru sa jednim poznanikom uočio da zna neke podatke (doduše potpuno nebitne) o meni koje nikako nije mogao (pa ni trebao) da zna i tako se po ko zna koji put se uverio da je prosto neverovatno koliko neke osobe interesuju tuđi životi i u kojoj meri. U trenu sam razmislio i odmah shvatio od koga je to mogao čuti. To mi je i on sam rekao, uopšte ne uviđajući dimenziju suštinske nekorektnosti mog kolege sa posla i skoro prijatelja od kojeg je i čuo te detalje...

Da li ste doživeli nekada neprijatnost slušajući od neke osobe stvari o sebi za koje ste mislili da su na neki način tajna? Ili, s druge strane, da li ste nekada doveli u neprijatnu situaciju nekog od svojih prijatelja zato što ste nehotice (ili svesno) iznosili podatke o njima nekim trećim osobama i time i sebe doveli u nezavidan položaj?

[starsica]

memento kaze:
Da li ste doživeli nekada neprijatnost slušajući od neke osobe stvari o sebi za koje ste mislili da su na neki način tajna?

zivim u malom mestu, sve zna o svakom.. pa dobro, ne bas sve, ali retko sta moze tajna da ostane, posto trac leti brze od svetlosti
znam kome se poveravam i kome sta govorim, nije moj zivot svakom dostupan.. i samim tim, jako malo ljudi zna nereprezentatvine stvari o meni koje bi mi smetalo da cujem od nekih osoba koje to ne bi trebalo da znaju..
ne mogu da kazem da se nije desavalo..
ima jedna stvar o meni koja je.. pa bukvalno javna tajna.. i svi su odjednom jako pamtni kad "nekom drugom treba kresati zivicu" samo par ljudi zna pravu pricu.. ovo kruzi po selu vec nekih.. pa deset godina, da ne preterujem i u razgovoru sa tim ljudima, posebno ako pricamo o ozbiljnijim temama, ne mogu da se suzdrze a da ne pocnu spiku o tome.. "Kako pomoci Teodori u nevolji?" sjasite ljudi sa mene..

memento kaze:
da li ste nekada doveli u neprijatnu situaciju nekog od svojih prijatelja zato što ste nehotice (ili svesno) iznosili podatke o njima nekim trećim osobama i time i sebe doveli u nezavidan položaj?

ono sto meni neko kaze u poverenju, to je svetinja, ne bih odala neciju tajnu ni da me teraju.. jednostavno, ako se nekome poveris i ako ti taj neko to poverenje uzvrati, zasto se kockati sa necijim poverenjem? Nije mi se desilo nikad da prijatelje obrukam tako sto cu da se izlanem necim sto mi je povereno.. moze da se desi npr. da otkrijem deo u prici, slucajno, jer mi je jezik brzi od pameti, ali nikad da komplet pricu odam.. kad bi mi se to desilo, ne bih sebi nikad oprostila, manje vise sto mi ljudi vise ne bi verovali..
jednostavno, ne radim drugima ono sto ne bih zelela da rade meni..

[shacky]

Dešavalo mi se da čujem od ljudi neke stvari o sebi koje ni ja nisam znala, ali ne opterećujem se mnogo time.Ljudi koji me jako dobro poznaju umeju da razlikuju istinu od laži. Naravno, život u malom mestu je takav da svi sve znaju ili 'znaju'.Ne trudim se niti da potvrđujem niti da demantujem bilokakvu priču o sebi.

Što se tiče čuvanja tajni, u tome sam prvak sveta. Nema šanse da bih ispričala nekome nešto što mi je rečeno u poverenju. Umem da procenim situaciju ukoliko neko želi da iščačka neku priču od mene i neustručavam se da kažem da me o tome ne pitaju ili da o nekome ili nečemu ne želim da pričam. Pa neka misli ko šta hoće.

Generalno ne volim da pričam o drugim ljudima i njihovim životima niti volim ljude koji guraju svoje noseve tamo gde ne treba.

[Leonard Peltier]

Šta sam ja sve naslušao o sebi, pa to je za "verovali ili ne"

Da li ste doživeli nekada neprijatnost slušajući od neke osobe stvari o sebi za koje ste mislili da su na neki način tajna?

Naravno. Međutim, to govori samo o tim ljudima - ne o meni. Ne opterećujem se previše time

da li ste nekada doveli u neprijatnu situaciju nekog od svojih prijatelja zato što ste nehotice (ili svesno) iznosili podatke o njima nekim trećim osobama i time i sebe doveli u nezavidan položaj?

Jesam, par puta Nisam ja kriv što neki moji prijatelji lažu svoje devojke
Uglavnom sam kao trezor Spadam u one osobe koje ne žele da znaju neke stvari , ali mi ljudi uporno dolaze i govore "stvari od poverenja"

Obavešten sam k'o CIA, a pravim se Koštunica

[nenad.bds]

Spadam u one osobe koje ne žele da znaju neke stvari , ali mi ljudi uporno dolaze i govore "stvari od poverenja"

Obavešten sam k'o CIA, a pravim se Koštunica

Ovo o CIA i Koštunica mi se jako svidja kao metafora. Ali...

I saslušati ''stvari od poverenja'' je opasno, jer ako neko priča takve ''stvari'' vama, verovatno je da to priča i drugima. Kad ta ''stvar'' stigne tamo gde ne treba, časkom se nadjete u krugu osumnjičenih. A dokazivati nevinost ... (Hm, mozda je zato i autor citata zakačio sebi baš taj nick?!)

Ovo govorim iz iskustva i ne iz tako naivnih ''stvari'' kao što su drugovi, devojke i sl. Srećom po mene, nisam ni znao da sam predmet budne pažnje Organa (sa velikim O) dok nije puklo da curi od onih koji tajne kreiraju.

Moj prvi i jedini nauk za 'ugrizi se za jezik' je bio kad sam imao 6-7 godina. Bilo je to posleratno vreme teških nemaština u kome se hleb kupovao na 'karte' (komad kartona sa 30 ili 31 numerisanom kockicom koja se u pekari odsecala pri kupovini hleba za taj dan). Crna berza se najozbiljnije gonila. Moj otac je nabavio pola džaka šećera i ja sam sav važan to saopštio u redu za hleb. Vest o mom jeziku je stigla do kuće pre mene, pa me je na kapiji dočekalo nekoliko pravih šamara. Srećom, niko od onih koji su za šećer čuli nije bio zlonameran, pa se završilo na šamarima meni.

A ja sam se nadalje vladao uz geslo: Tajna je ono što jedan čovek zna!

Zbog toga sam imao problema sa osobama s kojima sam bio intiman. Smatrale su (i samtraju) za, melte ne, neverstvo kad ne znaju ono što ja znam, a ne tiče ih se.

[Bazarov]

Najgore je biti dežurno lice za poveravanje problema i tajni. Krili - ne krili, nagrabusite u pola tih slučajeva ni krivi, ni dužni.
A što se tiče priča koje o sebi čujem - nekada mi je strašno skakao pritisak kada čujem neistinu o sebi, ili dve potpuno suprotne priče o istoj stvari vezanoj za mene, padao sam u vatru, hteo da isterujem pravdu, da dokazujem da to nije istina, ali sa godinama sam naučio da se samo osmehujem na gluposti, a da kuliram kada čujem nešto istinito, ali što sam nekom poverio i nije trebalo da se razglasi tako.
Nego, meni su zanimljivi likovi koji sve o svakom znaju, a kada ih pitaš otkud im sve te bezvezurije, oni se uvrede što im omalovažavaš tako "bitne" imformacije i što si ih, praktično, nazvao tračarom.

[ZOE]

Ne mesaj mi se u zuvot, ne mesam ti se u zivot. Tajne zadrzavam samo za svoje dete, jer je ona jedini najiskreniji prijatelj. Ne volim previse da znam o drugima, niti volim da mi se drugi poveravaju, jer bih tako, mozda i nehotice mogla sebe da dovedem u nezavidnu situaciju.

[little fairy]

Ima ljudi koji uživaju da otkriju nekome neku nepoznanicu o nekoj drugoj osobi jer su si tada vrlo važni jer su ni znali nešto što nitko drugi nije znao.

Povjerenje je varljiva stvar koju ne zaslužuje svatko a ljudi vrlo lako nasjednu i ispričaju o sebi i ono što ne treba.

Sjećam se kada sam išla dati otkaz. Najavila sam se njezinoj tajnici ali šefice nije bilo. I tada me je ova išla ispitivati zašto trebam šeficu itd.. A ja naivna i neuka, rekla joj. Vjerovala sam joj jer smo si nekako bile dobre. Uglavnom, umjesto da šefica od mene čuje da dajem otkaz, to je čula od tajnice.

Koza, ne?

[AmIa]

Moralo je ,izgleda da prodje solidno godina,da bih postala ,ako ne pametnija ,onda mudrija.
Manir ciscenja tudje avlije ce da bitise dok je sveta i veka i jednostavno tu nema pomoci.
Ako se i ne raspolaze tacnim podacima ,manipulisace se insinuacijama ,kreativnim izmisljanjem...najteze je posle ispraviti krivu Drinu,u stvari nemoguce.Jer ,sto se vise trudis ,sve ti manje veruju i sve se vise ukopavas.
Ne moram da se ujedam za jezik....imam tacno izbalansirano u sebi sta je za javnost a sta ne...i za to je trebalo da se prodje dobar deo skole ,zvane zivot..
Da sam se bar ranije ujedala za jezik i da su to bar drugi cinili...eh.

[izabelitta]

Kad god sam pomislila da se ujedem za jezik, bilo je kasno.

Uglavnom što mislim, to i kažem. No, postoje i one situacije kada vrlo svesno nešto prećutim. Kada naprosto znam da nešto ne vredi govoriti, ili kad sam svesna da bi se time uplela u nešto u šta nemam pravo da se mešam.

Imala sam par svetskih bisera, kada sam neke ljude nenamerno povredila. Jedan od primera je da sam u jednom društvu, dok su se prebirala imena za jednu buduću bebu, izjavila da bi ime Astor ili Nestor ja pre dala kučetu, nego detetu. Na to je jedan od prisutnih rekao da se njegov sin zove Nestor. Jbg, šta sam rekla, rekla sam... Kasno za griženje.

[Sivi]

Mislim da je stvar u sredini u kojoj živite. Ukoliko ste neko ko se ne uklapa...naslušaćete se svega i svačega o sebi jer ti likovi će ono što ne znaju o vama "popuniti" svojim izmišljotinama. Mada, dešavalo mi se da za šankom slušam više od sat vremena žensku koja priča o meni a ja ćutim. Na kraju...vlasnik iza šanka je upitao da li poznaje tipa o kome priča. Ova rekla...ne, ali je sve to istina jer joj drugarica rekla. - E, lik o kojem si pričala...sedi pored tebe već više od sata .
Ne, ne volim da neko izokrene istinu i lupeta o meni ne želeći uopšte da proveri i drugu stranu . I mislim da neke lične stvari treba i da ostanu lične.
Sa druge strane, mnoge osobe su se baš meni poveravale...i tražile savete u vezi svojih problema. Davale mi mali milion informacija, jako često previše intimnih, koje su i sebi teško priznavale.
Ne kažem...da mi to nije pomagalo da jasnije vidim i bolje posavetujem...i nazovem stvari pravim imenom. Ali...nikada ne bih neku informaciju, dobijenu zato što mi se verovalo, zloupotrebio protiv te osobe...pa makar se ta osoba , kasnije , okrenula protiv mene i koristila sva sredstva da me ocrni. Bilo bi mi ispod časti koristiti te informacije.
E sad...da mi se nekada omakao poneki detalj...kojim sam pokazao da znam više nego što bi trebalo ...jeste. Upravo zato..što ne volim da mi neko potcenjuje inteligenciju i priča "šarene laže". Tražiš pomoć..onda budi iskren do koske!

[Blue eyes]

Mislim da ja više nemam jezik....odgrizla sam ga

[maski]

eo bash sam se pre chetr sekunde ugrizo za jezik i ispravio pp. to mi se ne deshava chesto. ovaj put jeste jer sam se setila ove teme

ko god bi da sachuva neku trach tajnu nek je pricha meni ! jok! ono, fazon, ko je koga ebo ko kome radi o glavi ko kome kenja iza ledja i to.

one prave lichne priche ne peprichavam ni u sebi.

[Mish]

Naravno da mi se desilo. I dešava se. Nije me posebno pogađalo. Naučila sam da iskuliram takve situacije. Zapravo, više od onih koji prenose priče me zabavljaju likovi koji moraju da ispričaju šta su sve saznali o tebi. Još više oni koji u nekom prepričavanju dođu do reči ili rečenice koja ih zaintrigira, pa napadaju da bi doznali više. Tu je osmeh jedna divna odbrana. Oni koji me dobro znaju, znaju da ako imam šta da kažem da ću to i reći, u suprotnom nema tih pitanja i potpitanja koja će im zadovoljiti znatiželju.
Ono što znam o drugima umem da podelim na bitno i nebitno, na intimu i bla-bla priču. Ne igram se tuđim životima uvlačeći ih u trač. To ne znači da nikad ni o kom nisam prenela neku informaciju, ali ne svaku.

[davorjanka]

Da li ste doživeli nekada neprijatnost slušajući od neke osobe stvari o sebi za koje ste mislili da su na neki način tajna? Ili, s druge strane, da li ste nekada doveli u neprijatnu situaciju nekog od svojih prijatelja zato što ste nehotice (ili svesno) iznosili podatke o njima nekim trećim osobama i time i sebe doveli u nezavidan položaj?

Napisah li ja negde da me se boje?Dakle,ako i pricaju,cula nisam..a nisu ni probali da iscackaju podatke od mene