Neštinci na periferiji Srbije i na korak od EU

Da se od lepote ne živi dobro zna oko 900 meštana Neština, sela koje se nakon novog političkog prekomponovanja našlo na periferiji Srbije, dok je od EU, odnosno Hrvatske, jedva nešto više od kilometar daleko. Mada su Sremci, gotovo su potpuno upućeni na Bačku jer im je administrativni centar Bačka Palanka, ali do nje, odnosno škole, suda, doma zdravlja, pijace moraju preći desetak kilometara, a od toga dva-tri kroz Hrvatsku, pa preko mosta, a tako i nazad, prenosi Dnevnik.



Da je ovde Bog bio široke ruke nije se dalo sakriti pa je pored Neština, pre više od pola veka, niklo novo naselje s nekoliko stotina vikendica. Pravi mali raj, voda izvorska a šumski vazduh mnogo zdraviji od onoga u „pustoj ravnici“. Živahno je sve dok u jesen ne dune košava s Dunava, a onda sve u selu maltene zamre.

Starosedeoci se žale što im je jedina veza sa svetom autobus koji nekoliko puta dnevno vozi i vraća đake, dok radnika koji su nekad bili zaposleni gotovo i nema. Sem četvororazedna škole, u Neštinu su, srećom, opstale pošta, ambulanta, tri prodavnice, te pride po dve crkve i groblja. Ali, već godina nema autobuske linije do Novog Sada, koji je udaljen nepunih 50 kilometara magistralnim putem.

Da bi stigli, Neštinci moraju autobusom kroz Hrvatsku do Palanke, pa tu presedaju pre nego što krenu za vojvođansku prestonicu. Tako i nazad, pa em što je skuplje, em pola dana provedu u putu. Lokalna vlast obećavala je pre nekoliko godina skelu, a sad se pominje i most između Palanke i Neština pa dalje do Erdevika, Sremske Rače, BiH... I optmisti vele da je to na dugom štapu jer, i da je država bogata, treba bar nekoliko godina za novu ćupriju, a to treba dočekati. A i da se ima viška para, ko bi ih rasipao samo zbog komoditeta žitelja Neština i obližnjeg Vizića, koji je na istoj muci.

Meštanin Jovan Skokić se vajka da je u selu gotovo svaka druga kuća prazna ili u njima žive starci. Dok se jedno dete rodi, po nekoliko je sahrana, groblje na bregu se širi, a u školi je sve više praznih skamija. Samo je nekoliko ozbiljnih paorskih gazdinstava, desetak obrađuje nešto malo hektara oranica i životari, ostalo su penzioneri ili na socijali, izdržavani od države ili rodbine. Organizovanog otkupa grožđa i voća više nema, kao ni mleka, mada su nekad domaćini držali na stotine krava.

Nadležni obećavaju da će biti biti bolje jer Neštin, između ostalog, ima muzej na otvorenom, Savićevu kuću iz 18. veka, inače reprezentativan primer starog srpskog ruralnog graditeljstva, pa eto šanse za turizam... Samo, da li će imati ko da gostima priča kako su nekada ovde živeli dobri i vredni ljudi, koji su otišli u istoriju, veće varoši i gradove, EU, ili preko nekog mora i okeana?