ispravka kaže:
Hajde da ovde ne skrecemo sa teme o vladiki Svetome,ovo vec prelazi u dogmatsku raspravu,ali uzmimo ovako: Isus Hristos = Bog mislim da je ovim sve receno,mozemo se moliti Njemu direktno a mozemo moliti nekog svetitelja da moli Njega za nas!
NA KUCI SE ODZAK PUSI,NA TAVANU MESO SUSI,JA SAM SELJAK U SRCU I DUSI
ja doista ne skrećem sa teme. neki su već skrenuli sa teme,i sad stvar se pokušava vratiti na Božju istinu. ne možemo se slobodane sa Bogom nagađati,ako kažemo dobro Bože evo nudim kompromis,moliću se iskreno tebi,ali ipak i svetcima!zamisli mojsija da je rekao na sinaju primajuć zapovesti,dobro Svemogući,pola ovoga na pločama što si sad urezao ću odneti dole narodu, apola ću odložiti,teško je. imaš primer kod izraela upravo kad su štovali zlatno tele. oni su mislili pola,pola.ili još bolji primer ilije proroka kad je rekao narodu,ili verujte Boga ili đavola,jer su i ovi držali upravo i veru u boga ali i u bala-đavola.i ilija kaže odlučite ili Boga ili đavola. oboje skupa ne ide.
hrišćani danas ne znaju osnovni Božji princip da on, Bog i đavo apsolutno ne mogu skupa. aposlutno!tu kompromisa nema. čitaj apokalipsu,9.glave.gde će završuiti u velikoj nevolji idolopoklonici koji se mole ikonama,lepo piše,zlatnim i srebrnim. ti ćeš reći ne molite se slici(to je greh) već svetcu živom na slici! pa to je isto,ako ne i gore priznanje ludosti pred licem Božjim. i tu u 9.glavi još zastrašujući Božji izveštaj,i pored nakog udara nevolja na idolopoklonioce,oni neće hteti da se raskaju od svog greha,i ako će škrgutati zubima od bola. kako opsednuće i kako tvrdo srce je idol.-ne čudi što mnogi ne vide to i ne žele se povinovati Bogu. kao što sam već kazao,to sa idolima samo pokazuje da osoba u opšte nije duhovna i ne poznaje Boga ni malo čak.
Naravno ne molimo se slici,obracamo se onome ko je na slici da umoli Hrista za nas gresne! koliko je ljudima bilo tesko da spoznaju Boga,ali kada je on uzeo ljudsko telo mnogo je lakse bilo ljudima da mu se priblize i poveruju u njega,a jos lakse ce mu prici preko nekog svog, nekog ljudskog bica kao sto je presveta Bogorodica od naseg ljudskog roda koju molimo da umoli sina svoga za nas,a isto je i sa svetiteljima i ugodnicima bozijim! evo prost i banalan primer: treba ti usluga od predsednika opstine,sa kojim se znas iz vidjenja,hoce ti biti lakse da odes sam i trazis mu uslugu,ili ces poslati svog drugara koji je na primer cinovnik u toj opstini ikoji ga poznaje mnogo bolje od tebe da ga on zamoli da ti ucini uslugu!? Ali niko od svih bozijih ugodnika ne moze da se meri ni blizu sa samim Gospodom Bogom Isusom Hristom jer njemu je data sva vlast na nebu i na zemlji!!! sam Sv Nikolaj u svom delu "Nebesna liturgija" opisuje odnos svetaca i Hrista koji mu sluze i mole se za nas,a najlepsi je onaj stih gde se kaze : "A car slave sedi na prestolu,licem Svojim nebo osvetljava" A postovanje ikona nije idolopoklonstvo,to pokazuju i mnoge mirotocive i cudotvorne pravoslavne ikone,mi od njih ne pravimo idole,jedini idol treba dan nam bude Gospod Isus! I ja vise volim u molitvi licno da Mu se obracam ali sam siguran da ni obracanje podsredstvom svetaca,u ovom slucaju Svetoga Vladike Nikolaja srpskog nije pogresno!
NA KUCI SE ODZAK PUSI,NA TAVANU MESO SUSI,JA SAM SELJAK U SRCU I DUSI
sve je to lepo.samo ako Bog izričito kaže da bilo koje okretanje čoveku je zajedničarenje sa đavolima a on kaže neće da mi budemo takvi zajedničari onda tu nema mesta za naš izbor,naše razloge. ako je on pisao da je jedini,dakle jedini posrednik,onda zašto pričamo o nekoj teškoći ići preko njega već preko činovnika?uzmi samo kad ljudi slave svetce. daju im određene dane,a Bog kaže da su svi dani njegovi. kako onda neko sme da kaže reč nikoljdan.nikolin dan?Bog je jedan ljubomoran bog. kako bi se muž odnosio prema voljenoj ženi da ona hoće da mu dokaže ljubav tako što će otići u ložnicu njegovog prisnog prijatelja i onda mu objašnjavati naivno kako je to učinila iz stida da direktno dođe njemu i ukaže mu tu dužnost ljubavi i braka? Bog je u tom smislu ljubomoran Bog,ako već hoćemo da se igramo primerima,predsednika i činovnika!!!
svePismo kad se budno čita je borba između idola(satanskog sakrivanja iza tog zla ) i Boga.kada Isus vodi narod da uđu već preko jordana u obećanu zemlju,što se događa. on insistira da se svi idoli povrzu,spale,unište tu. narod iskreno kaže(to je i Isus znao) da se oni ne mole tim idolima,već ih samo drže kao prisećanje na očeve. ali što im kaže Isus. da bez da ih unište oni ne mogu ići u obećanu zermlju,a znamo da je obećana zemlja slika na Carstvo Božje!!!tako,nema niti jednog izgovora da mi držimo idole,ni direktno,ni indirektno,ni iz nekih emocija ili stida da eto direktno molimo presvetog Boga. najbolji iskaz štovanja presvetog Boga jeste baš taj da njega direktno molimo ne indirektno jer je ljubomoran Bog. izurael je lutao 4o.god kroz pustinju dok po Božjem govoru kako je rekao za te ljude,nisu izumrli,jer su napravili bili zlatno teler,i nisu ušli stoga u zemlju obećanja. a ona je bila odmah iza brda,dva sata hoda samo možda. ali su išli u krug za taj greh 4o.godina po puistinji i izumrli tu. a deca su ušla. kako je Bog rekao. tako i mi ako držimo idole nema obećane zemlje ,večnosti na žalost slobodane to je istina i sa tim se moramo sresti kad tad.
@ ispravka
Uzurpirali ste temu nekim stavovima koji zahtevaju otvaranje nekih drugih tema,te bi vas zamolila da to i učinite,pa svoja zapažanja možete pisati tamo,verujem da će biti učesnika...
Hvala
Izvinjavam se,a kao sto vidis upravo to da nebi trebali da skrecemo sa teme,i da se rasprava otrgla kontroli, napisao sam par dana ranije! A i kroz ostale postove sam spominjao svetog vladiku Nikolaja i pomenuo sam Njegovu smrt koja se dogodila pod sumljivim okolnostima,i veoma je moguce da nije prirodna,prikacio bih par reci o tome,i nadam se da time necu uzurpirati temu,vec da cu je uciniti zanimljivijom! Medjutim pre samog teksta o njegovoj smrti moram citirati i prilike koje su se odvijale pre toga,a imaju veze sa njegovom smrcu!
СрпскојЦркви је у САД припадала Епархија Америчко-канадска на челу са епископом Дионисијем Миливојевићем. У САД-у је осим Дионисија од 1946. боравио још и српски епископ Николај Велимировић. Неколико година после рата, он је био активан у дешавањима у српској емиграцији у САД, те као ректор богословије у Либертвилу, а повремено је предавао и на академији Светог Владимира и на богословији у манастиру Свете Тројице у Џорданвилу. Педесетих година владика Николај се повукао из јавног живота, и настанио се у руском манастиру Светог Тихона у Пенсилванији, где је у манастирској богословији предавао догматско и пастирско богословље и омилитику, а касније (1955.) је постао ректор богословије. Почетком педесетих, због лошег стања у Српској Цркви, Руској.Заграничној Цркви је пришао и Михаило Тошовић, такође једна од значајних личности за српско Истинско Православље. Године 1952. био је изабран за наставника Светог Писма и Грчког језика у руској семинарији Свете Тројице у Џорданвилу. У Џорданвилу је и замонашен, добивши име Арсеније. Касније је хиротонисан у јеромонаха, а потом унапређен у звање архимандрита. Средином 50-их година, са благословом митрополита Анастасија, почео је да издаје духовни часопис 'Српски мисионар', у коме је разобличавао отпадништво Српске Цркве, МП и 'светског православља'. Отац Арсеније је убеђивао Србе да је, због поробљености Српске патријаршије од стране комуниста, неопходно да се одвоје од патријаршије, и залагао се за оснивање Српске Заграничне Цркве по узору на Руску Заграничну Цркву.
Епископ Николај Велимировић је подржао ову замисао оца Арсенија, међутим, већ 1956. он се упокојио.
Владика Николај је умро под јако сумњивим околностима и постоји озбиљна сумња да је убијен. Мајевски пише: "У току последњих година живота владике Николаја, код нас, у манастир (Св. Тихона у Пенсилванији), долазио је један Србин, нови емигрант. Владика није био тим нарочито задовољан и туђио се од њега, немајући потпуно поверење. И ето овај Србин, - после одсуствовања више од једне године - наједанпут се поново појавио код нас, у време циче-зиме и велике вејавице, уочи изненадне смрти владичине, а наиме у суботу 17. марта 1956. године. Ради великог снега и немогућности коришћења аутомобила, владика се преселио на неколико дана у зграду семинарије, ближе манастиру и храму. И увече те суботе, после вечере улазио је у собе семинариста. Говорио је с њима о литургији сутрашњег недељног дана, када је семинарист најстаријег разреда имао да проповеда у далекој парохији. Улазио је владика и код секретара семинарије и предао му неке потписане папире... Око 10 часова увече семинаристи су видели како је Србин улазио у спаваћу собу владике. А после 11 часова они су видели како је он са прибором за кафу улазио улазио у умиваоницу по воду, рекавши им да хоће да готови за владику црну кафу. Семинаристи су били много изненађени да је тако доцкан владика зажелео да пије кафу, коју је у последње време уопште избегавао по пропису лекара. Кад је и како Србин отишао од владике, нико није видео. Ту се и прекида све што је уопште познато о последњим часовима Николаја.
Идућег дана, у недељу 18. марта, сви семинаристи, са оцем инспектором и певачима, кренули су у 7 часова ујутру у далеку парохију, на мисионарско путовање. А владика Николај требало је да служи у манастирском храму. У одређено време звоно је звонило и у храму су се спремили за дочек владике. Но, он се није појављивао. Тада је отац Василије отишао у семинарију и закуцао на врата владичине келије, али одговора није било. Вратио се у манастир и обавестио настојатеља; решили су да чекају владику. И баш после 15-20 минута чуло се телефонско звоно: сазнало се да епархијски српски епископ, који се никад раније није интересовао за здравље владике Николаја, наједанпут распитује се за његово здравље... Сви су се изненадили у манастиру, зато што су сви знали да се никад раније није показивала таква пажња према владици Николају. Попричали су, размислили и настојатељ је сам отишао у семинарију. Закуцао је на врата, но такође одговора није било. Тада је силом отворио врата. И видео је овакву слику: у спаваћем рубљу владика је лежао ничице на поду покрај кревета с ногама према вратима, а главом према прозору. Настојатељ је притрчао и покушао да придигне владику, али одмах је приметио да је он мртав. На глави у владике видела се мала рана, а у руци биле су бројанице, које су му поклониле руске монахиње.
Настојатељ је истрчао из собе, позвао из манастира монахе и секретара семинарије. Из оближњег места позвали су лекара, који је установио смрт, а која је наступила неколико часова раније. Узрок смрти, без сецирања, он није могао да каже. (Срби, који су доцније дошли, тражили су да се не врши сецирање).
Тело владике Николаја пренели су на кревет и одслужили први парастос. Обавестили су нашу Митрополију у Њујорку и владику Дионисија у Либертвилу. Такође и српске црквене општине у Њујорку, Лакавани и друге. Очекивао се долазак Срба. Тело владике било је по великом снегу пренесено у манастирски храм и одевено у одежде...
Другог дана ујутро дошао је и сам владика Дионисије, који нас је од првог тренутка изненадио у манастиру и семинарији. У присуству монаха и семинариста, који су се вратили, он је узвикнуо крај одра умрлог: 'За живота ти си ме много мучио... а после смрти натерао си ме да путујем по непогоди'.
Затим, са неколико Срба који су допутовали са њим, он се трчећи устремио у собе владике Николаја (у нашем дому у семинарији) и подвргао их потуном опустошењу: покупили си кофере и сандуке, грабили су све што им је допало шака, а особито их је интересовала кореспонденција владике и његове белешке. Натоварили су то на своје аутомобиле и одвезли...
Кад сам допутовао, собе владике Николаја представљале су неописиву слику опустошења: све је било испретурано и на поду лежале су стотине писама, листова, кутија и др.. Слика, какву ја дотле никад у животу нисам видео! И најжалосније било је то да су тако поступили према успомени и наслеђу највећег православног јерарха, великану Цркве и богословске науке... Све то се могло догодити тако само ради мога одсуства. Да сам ја био на месту, то, осим доктора, никог не бих пустио к телу владике, до позива полиције из суседњег места, која би произвела ислеђење и запечатила собе владичине!
NA KUCI SE ODZAK PUSI,NA TAVANU MESO SUSI,JA SAM SELJAK U SRCU I DUSI
tema može biti da izgleda tako,uuzrpirana.bojim se da možda i nije dobro izmereno.nema teme bez istine.ali dobro...
Bog nije ljubomoran!
Bog nam kaže da je jedna od najvećih zapovesti-> "Ljubi bližnjega svog, kao samog sebe" , a u nastavku-> ...ko ljubi bližnje, ljubi istovremeno i Boga!
Dokaz tome su i Isusove reči u Matej 25->
Jer ogladneh, i daste mi da jedem; ožedneh, i napojiste me; gost bejah, i primiste me; Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni.
Tada će Mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
Kad li Te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k Tebi?
I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.
Dakle Bog ne može biti ljubomoran na ljubav čoveka prema čoveku, naprotiv.
Sa druge strane, Bog zatvara oči prema čovekovoj ljubavi ka mrtvim i materijalnim stvarima - idolima....i tu si u pravu kada kažeš ->
Medjutim, činjenica je da vladika Nikolaj nije bio nikakva mrtva i materijalna stvar kojoj se ljudi klanjaju i mole! Nego je bio sasvim živ i Božiji čovek, koji je prosvetljen imao šta reči i napisati kako bi slušaoci i čitaoci lakše našli put ka Bogu!svePismo kad se budno čita je borba između idola(satanskog sakrivanja iza tog zla ) i Boga
Jednostavno rečeno, širio je istinitu Reč Božiju! Slikovito i nadahnuto je običnim ljudima približavao Hristove Reči!
A kada pogledamo kroz ljudsku istoriju, videćemo da Bog tako deluje od postanka sveta-> kroz Reč! A Reč se može širiti samo kroz žive i Bogom nadahnute ljude!
I ako ja poštujem ((ne klanjam se)) vladiku Nikolaja, ja poštujem njegove nadahnute učiteljske reči, iz kojih se svakako ima što šta naučiti. Pogotovo za one koji prave svoje prve korake ka Bogu...
...i naravno, za one koji to žele...
Kraljevina Jugoslavija
Svetosavski nacionalizam kao ideologija je nastao je u vreme uspona fašizma u Evropi, 1930-ih godina. Razvio ju je Nikolaj Velimirović (1880-1956), episkop SPC, čiji politički stavovi do danas izazivaju podeljenost javnosti.[4][5][6] Tokom 1930-tih Velimirović je bio glavni glas hrišćanskog nacionalizma u Srbiji.[7] Zalagao za uspostavljanje društva na pravoslavnim hrišćanskim tradicijama i srpskom obliku religioznog nacionalizma i monarhizma. U svom predavanju pod naslovom Nacionalizam Svetog Save na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu 1937. godine on je izneo kontroverznu tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi:
Nikolaj Velimirović
Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20-om veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.[8]
Velimirović nakon toga zaključuje da je nama taj posao svršio Sveti Sava još pre 700 godina, i otuda je nacionalizam srpski, kao stvarnost, najstariji u Evropi.[8] Nikolaj Velimirović je propagirao odbacivanje "svih stranih običaja i površnih zapadnih tradicija", uključujući demokratiju, jednakost, individualizam, religioznu toleranciju i druge vrednosti modernizma i prosvećenosti.[7] On smatra da je arijevskoj rasi sudbina dodelila ulogu da bude glavni nosilac hrišćanstva u svetu.[9]
Izrazito anti-komunističko, pa čak i pro-fašističko opredeljenje ove ideologije je nastalo delom pod uticajem Ruske zagranične crkve (osnovane 1921. u Sremskim Karlovcima) i pripadnika ruske monarhističke bele emigracije koji su nakon Oktobarske revolucije i Ruskog građanskog rata izbegli u Kraljevinu Jugoslaviju.[10]
wikipedia
Svetosavski nacionalizam kao ideologija je nastao je u vreme uspona fašizma u Evropi, 1930-ih godina. Razvio ju je Nikolaj Velimirović (1880-1956), episkop SPC, čiji politički stavovi do danas izazivaju podeljenost javnosti.[4][5][6] Tokom 1930-tih Velimirović je bio glavni glas hrišćanskog nacionalizma u Srbiji.[7] Zalagao za uspostavljanje društva na pravoslavnim hrišćanskim tradicijama i srpskom obliku religioznog nacionalizma i monarhizma. U svom predavanju pod naslovom Nacionalizam Svetog Save na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu 1937. godine on je izneo kontroverznu tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi:
Nikolaj Velimirović
Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20-om veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.[8]
Velimirović nakon toga zaključuje da je nama taj posao svršio Sveti Sava još pre 700 godina, i otuda je nacionalizam srpski, kao stvarnost, najstariji u Evropi.[8] Nikolaj Velimirović je propagirao odbacivanje "svih stranih običaja i površnih zapadnih tradicija", uključujući demokratiju, jednakost, individualizam, religioznu toleranciju i druge vrednosti modernizma i prosvećenosti.[7] On smatra da je arijevskoj rasi sudbina dodelila ulogu da bude glavni nosilac hrišćanstva u svetu.[9]
Izrazito anti-komunističko, pa čak i pro-fašističko opredeljenje ove ideologije je nastalo delom pod uticajem Ruske zagranične crkve (osnovane 1921. u Sremskim Karlovcima) i pripadnika ruske monarhističke bele emigracije koji su nakon Oktobarske revolucije i Ruskog građanskog rata izbegli u Kraljevinu Jugoslaviju.[10]
wikipedia
Ma kako da ne....Neki prosto voleDu da pljuju po pravoslavlju toliko - da ne prezaju ni od objavljivanja ovakvih notornih gluposti.
Ko je iole pročitao samo pola neke od mnogih knjiga Nikolajevih, taj već posle prvih stranica čitanja shvata kako deluju pljuvači i kako oNaki tekstovi veze s vezom nemaju...
Evo samo nekih ->
Uspomene iz Boke, 1904.
Francusko-slovenska borba u Boki kotorskoj 1806-1814
Religija Njegoševa, 1911.
Iznad greha i smrti, 1914.
Mesto Srbije u svetskoj istoriji 1915.
Srbija u svetlosti i mraku, 1916.
Paterik Manastira svetog Nauma, 1925.
Ohridski prolog, 1928.
Rat i Biblija, 1932.
Emanuil: tajne neba i zemlje: čudesni doživljaji iz oba sveta, 1937.
Tri molitve u senci nemačkih bajoneta, 1945. Ovu preporučujem ovima što misle da je Nikolaj bio fašista!!!
Pobedioci smrti: pravoslavna čitanja za svaki dan godine, 1949.
Zemlja Nedođija: jedna moderna bajka, 1950.
Pesme molitvene, 1952.
Kasijana; nauka o hrišćanskom pojimanju ljubavi, 1952.
Divan: nauka o čudesima, 1953.
Žetve Gospodnje: od početka do našeg vremena i do kraja, 1953.
Itd....itd....
A da je Nikolaj bio poštovaoc Hitlera, zar bi ceo rat proveo u koncentracionom logoru?
Kapitulacija stare Jugoslavije zatekla je Nikolaja u manastiru Žiči. Od prvih dana okupacije Vladika je, kao i manastir Žiča, delio sudbinu svoga naroda.
Nikolaj je uhapšen 1941. godine i odmah zatvoren u manastir Ljubostinju, a zatim je prebačen u zatvor u manastir Vojlovicu kod Pančeva i zatočen tamo zajedno sa Patrijarhom Srpskim Gavrilom Dožićem, strogo kontrolisani oružanom nemačkom stražom. (Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču).
Sa druge strane ne želim da ulazim u raspravu i objašnjavanje oko celokupne tematike i okolnostima koji su tada vladali(pre rata) i lepo medijski upakovanom - predratnom Hitlerovom licu...Kao i jevrejskom(Židovskom) delovanju kroz istoriju čovečanstva, opet lepo upakovanom da sakrije masoneriju i sotonariju...
Samo ću napomenuti da reč "jevrej" ne označava samo nacionalnu kategoriju, nego i duhovnu...Tako da postoje "jevreji" i Jevreji...Kao što postoje "pravoslavci" i Pravoslavci...itd...
Ne izvlachi se. Ne stavljaj znak jednakosti izmedju svojih uverenja i Srpstva i ne izostavljaj pasuse koji ti ne odgovaraju, ko shto radish po obichaju
Dakle, sada ceo tekst sa istog mesta odakle si i ti kopiraO:
Капитулација старе Југославије затекла је Николаја у манастиру Жичи. Од првих дана окупације Владика је, као и манастир Жича, делио судбину свога народа.
Николај је ухапшен 1941. године и одмах затворен у манастир Љубостињу, а затим је пребачен у затвор у манастир Војловицу код Панчева и заточен тамо заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем, строго контролисани оружаном немачком стражом. (Сачуван је из тих дана, у једној свесци, Николајев Молбени канон и Молитва Пресветој Богородици Војловачкој, као и касније написане, у Бечу јануара 1945. већ познате Три молитве у сенци немачких бајонета, забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу).
Дана 14. септембра 1944. године Немци су Владику Николаја и Патријарха Гаврила спровели из Војловице у концентрациони логор Дахау. Тамо су они затворени у посебном делу за високе официре и свештенство (Ehrenbunker), третирани боље од осталих и имали статус посебних заточеника (Ehrenhfling).[5] У Дахауу остају три месеца, до децембра 1944. године када их Немци ослобађају. Путују заједно са Миланом Недићем и немачким генералом Херманом Нојбахером у Словенију. Патријарх се одатле враћа у земљу, док Николај одлази прво у Аустрију, па потом у Америку.
Ako je rat trajao tri meseca, kanda smo neshto novo nauchili.
I mene generalno ne interesuje o kome pravite hvalospeve samo zato shto je neko drugi rekao da je svetac. Samo neka se zna ono shto ima i mozze da se zna.
Mozda Hrvati mogu da zanemare chinjenicu - ko je bio Ante Pavelich, jer je imao zzenu decu i mozzda bio ljubitelj zzivotinja i cvecha? Da njegov odnos prema Srbima treba razumeti u odnosu na istorijske i drushtvene okolnosti? Izgleda da mogu, pa je valjda zato moralno opravdano potpuno nekritichki se odnositi prema likovima nashe istorije?...
...
Aj
Nastavi propoved
Pa nisam u rupi da se izvlačim...neki možda jesu, al' ja nisam...Ne izvlachi se. Ne stavljaj znak jednakosti izmedju svojih uverenja i Srpstva i ne izostavljaj pasuse koji ti ne odgovaraju, ko shto radish po obichaju
O kakoje greške, izostavih ispred koncentracionog logora napisati i ZATVOR! Stupid Mi.
I ako je od '41 do '44 tri meseca, kanda nekom trebaju časovi iz matiša
A Švabe su i inače bile poznate po tome što su svoje istomišljenike trpali u buvare sa strogom oružanom nemačkom stražom...
Uporedjivati dokazanog ubicu Pavelića sa Nikolajem koji mrava nije zgazio, je više nego smešno....i ....
Pa ono malo jeste prejaka paralela. Mozda je ipak onaj Stepinac blizi po vokaciji.Uporedjivati dokazanog ubicu Pavelića sa Nikolajem koji mrava nije zgazio, je više nego smešno....i ....
Sa druge strane,
Da poznati koncentracioni logori Ljubostinja i Vojlovica.A da je Nikolaj bio poštovaoc Hitlera, zar bi ceo rat proveo u koncentracionom logoru?
No dobro, stroga strazza i to.
A Ausvic, Mathauzen, Dahau itd su poznate sinagoge.
Dalje:
Znate... Kada bi neko u tom istorijskom kontekstu obrachao meni kao "pravoslavcu " u istom tom pezzorativnom kontekstu u kome su Hitler, a i njegov fan Nikolaj koristili rech "zzidov", ne bi me ni malo teshilo to shto je to neka metafora.Samo ću napomenuti da reč "jevrej" ne označava samo nacionalnu kategoriju, nego i duhovnu...Tako da postoje "jevreji" i Jevreji...Kao što postoje "pravoslavci" i Pravoslavci...itd...
Kada bi neko rekao da su Srbi veliki istorijski problem, da su satanisti i masoni, prosechan Srbin bi mogao lako da se uteshi pomishlju da su to u stvari "Srbi" kao duhovna kategorija, a ne on lichno.
Mogao bi mirno da spava, u svakoj zemlji u kojoj je njegov nacionalni identitet sinonim za uzrok svih zala na ovom svetu... (?)
No nebitno.
Ako je dakle, vladika Nikolaj, nekada i rekao neshto pametno,
onda to ima vrednost samo za sebe.
Ali, stavljati ga medju svece, pa onda zbog toga od svake rechi praviti fetish...?
Hmmm...
e to
idolopoklonstvo kao povez na ocima......
Ploviti se mora i bez broda ..
Vaš status
Citat
