Нашли смо дакле једначење, још само да нађемо разликовање...
Не морамо да будемо ништа од тога. Не морамо ни да престанемо да пљујемо по улици, ни да почнемо да перемо зубе, ни да се купамо редовно ни да користимо дезодорансе ни да престанемо да тучемо жене и децу, ни да престанемо да мрзимо политичке противнике, ни да престанемо да будемо злобни и покварени, да престанемо да штетимо људима око себе.... апсолутно ништа од тога нема никакве везе са питањем - да ли смо спремни за ЕУ.Ne moramo biti visoki, lepi i potentni, ali mogli bi biti u prvom redu informisani, ne bi bilo lose i obrazovani, pa onda pomalo i ambiciozni, a na kraju krajeva biti i gradjani sveta. Ne kazem da ne treba prvo i najvise voleti svoju kucu, avliju i ukucane, ali taj krug se siri onoliko koliko i srca imamo.
Има везе са уљуђивањем државе, мада је идеја да ћемо сви постати информисани, амбициозни, грађани света, волети људе... чиста утопија у наредних ко зна колико стотина година. Баш у земљама ЕУ влада приземна забава и тешки егоизам који се рекламократијом шири.
Али што се тиче придруживања ЕУ, постоје тачно одређени критеријуми који се морају испунити.
Ево, прво што сам изгуглао је ово:
http://www.dei.gov.ba/ba/?ID=894
Izvještaj o napretku BiH u 2007, у европским интеграцијама. Кога занима и ко хоће да се бави овом темом нек прочита и види који су то критеријуми. Да не причамо свашта.
Нико није кривио Румуне и Бугаре, већ сам направио мало поређење које говори о томе да у придруживању ЕУ није увек најбитније оно што на први поглед изгледа.Nisu nama krivi Rumuni i Bugari, vaskoliko srpstvo bi se najzad moralo o svojoj muci pozabaviti objektivno.