Koliko cesto gledate slike iz detinjstva?

[dori]

Cesto pogledam svoje slike iz detinjstva. Drage su mi, svaka na svoj nacin, imam ih od dana kada sam rodjena ( tatina profesionalna deformacija) "Ozive" mi na trenutak secanja, ljude koji na zalost nisu vise medju zivima, setim se onih koje nisam jako dugo videla ni "cula', narocito drugara iz osnovne skole. Onda se tako slatko smejem frizurama koje sam imala, garderobi koja se tada nosila.......Dozivim jednom recju beck u neke najlepse dane koji su daleko iza mene i kojih se uvek sa radoscu secam

[Kal_el]

Ja kad sam bio dete nije bilo fotografija

[little fairy]

Kad želim usporediti koliko su mi djeca slična. Hm, nisam već dugo bacila pogled..

[Cecara]

Moja prababa je imala jedan debeli foto album, čije su korice bile od bordo pliša, a metalni ukras je vreme slomilo. Naš ritual je bio da svaki put kad odemo kod nje, prelistamo taj album i postavimo uvek ista pitanja u vezi lica koja su nas gledala sa fotografija. Bilo je tu slika ljudi koji su davno pre nas otišli, kao što su njena majka, ujna, neki daleki rodjaci koji su našli sreću u dalekim zemljama.... Prababe više nema, a i mi smo poodrasli.

Imala sam najlepše moguće detinjstvo, prvenstveno zahvaljujući babi i dedi. Slike iz detinjstva veoma retko gledam jer se uvek rastužim. Ali, vrtim ih u glavi svaki dan, jer tu su i one kojih u albumima nema.

[GlorijaDruga]

Desi se da kada usisavam prašinu sa polica ne mogu a da ne zavirim u albume, makar na tren. To je otprilike dan za malo detaljnije spremanje stana i naravno, nikada ne odradim sređivanje, ali zato odgledam fotografije.
Pripremam se da u jedan ogromni ram postavim jednu do druge najdraže fotografije. Korisno i lepo.

[makilli]

Što sam starija sve češće. Uhvati me nostalgija za nekim dragim ljudima kojih više nema pa uz pomoć fotografija evociram uspomene i neka srećna vremena koje smo provodili zajedno. Čak se i klinci dosete da traže da ih gledamo zajedno, a onda slušaju priče o ljudima koje nažalost nikada neće upoznati ali se trudim da ih sačuvam od zaborava.

[natasabog]

Bas retko...kada vidim moje drage koji nisu vise sa nama, budem bas tuzna...

[ANIBAS]

Dugo nisam gledala ,da budem iskrena.

[AmIa]

Sva mi je mlados' a i slike ostala u ravnoj mi Vojvodini
e sad...slike sam nekad pokazivala deci, pa su se slatko smejale "ondasnjoj" modi
kako stvari stoje, rekla bih nikad(ali nikad ne reci nikad) vise necu otici tamo

ja nikad nisam bila ni dete, ni zaljubljena.....moj zivot je poceo onog dana kad sam postala mama ...
e te slike cesto gledamo , sa setom , uz decje komentare
mama kako si mogla onako da nas oblacis i sisas )))))))))

[elektricna ovca]

Moram priznati da ne često. Starija to voli da pročešlja kad dođe iz Italije. I onda se smeju (njih tri) kakav sam zvrk bila. Zovu me princ Valijant zbog frizure. I evo, danas sam kod mojih u albumu merkala neke fotke, jer me neko gnjavi da vidi kako sam izgledala kad sam bila mala i luda. To je taj period kad sam ulazila u kavez kod vuka i čupkala grivu lavu ,skakala sa mosta, ležala pod šine. Paž frizura, osmeh od zuba do zuba, nehajnost i lakoća avanturiste. Jedno sretno dete, to vidim na fotkama dok ih gledam.

[davorjanka]

Nisam odavno..mislm da smo negde pre tri godine,kad smo renovirali po kuci,iznela jedan sanduk u kome su ovi moji nasli albume i gomile slika..bilo je tu veselja,smeha,objasnjavanja..ma bilo je popodne za nezaborav.Cesto se sete neke koja im je zapala za oko,pa mi je spomenu,uglavnom uz osmeh,kad se ja kritizerski obrusim na nesto sto oni obuku,frizuru ili nesto sto urade..
Zanimljivo mi je kako su reagovali na neke svoje slike iz klinackih dana,prosto nisu verovali da su to radili