Koliko cesto gledate slike iz detinjstva?

[Mrak]

Ja jako retko jer skoro da i ne znam gde su mi
Ali lepo je setiti se dana kad sam bio deca..

[streethorn]

Лепо што си ме подсетио.
Сувише ретко, можда је прошло и неколико година.
Детињство, шта то беше и ко ми га је живео? Да ли сам то заиста била ја?
Још вечерас крећем да их проучим поново и да покушам себи расветлити делиће своје историје.

[jovuk]

Sinoć mi je kuma bila u poseti...Smejale smo se šiškicama mog sinka,i onda sam joj pokazala slike kad sam ja bila mala.Ko bi rekao...prava mala debeljuca,obrazi da puknu,po koji čuperak na glavi,...isti je na mene...tada.

[Goga]

Pre dva meseca sam dobia isporuku fotografija, koje nisam donela u miraz. Niko sretniji od mene.
Imam ih zaista mnogo, zahvaljujući teči, koji je bio umetnički fotograf.
Elem, Kiki i ja imamo mali ritaul kada ih gledamo. Obično ga pitam: ''Ko je ovo?'', kao iz puške odgovara:''Ja'' ... Ljubi ga majka, isti je na mene.

Obično mi postavlja mnogo pitanja, na koja se trudim da mu odgovorim na njemu najbliži način. Nekako, kada posmatram te fotografije, naročito one crno-bele, kao da mi daju dodatnu energiju. Ne mogu da opišem taj osećaj. Svakako je predivan.

[starsica]

Neke imam priliku da gledam svaki dan, posto mi je mnogo slika polepljeno po zidu, a medju njima, moje i sestrine kad smo bile bebe na jednoj lezim na njoj i gnjavim je sveCki, a na drugoj sam sa njom isto i poziramo pred aparatom.. ne bih nam dala vise od tri i dve godine
Nemam neki obicaj da sebi lupam nostalgiju praveci retrospektivu kroz klinacke i bebece fotografije.. ali je lepo kad naidjem slucajno tako.. obicno to bude kad pravim spremanje po sobi, pa neki album iz detinjstva zaluta pod prste.. obicno gledam svoje slike koje su iz blize proslosti, kad sam imala 12-13 godina, malo jace mozda..
Kad gledam slike kad sam bila detence, retko cu naleteti na neku na kojoj se smejem.. uglavnom su mi otvorena usta, pretpostavljam da sam vikala "NECU" ali opet.. lepo je videti.. bas..

[Bombica]

odavno nisam gledala slike iz detinjstva...sve nekako nemam vremena....
inace ranije imale smo ja, seka i mama svoj mali ritual - uzmemo slike, gledamo ih, mi postavljamo pitanja, a mama nam prepricava malu istoriju koja se krije iza svake slike...to je bilo prvo uzivanje, koje smo kasnije ja i seka iskoristili za jedno neobicno iznenadjenje.

naime mama je sve slike cuvala u jednoj kutiji, posto ih ima puno. za njihovu 25 godisnjicu braka, ja i seka izdvojili smo one nama najdraze pocevsi od vreme njihovog djetinjstva, mladosti i ljubavi, pa do braka, radjanja dece, njihovog odrastanja i napravili smo album (iskoristili smo jednu svesku, ukrasili je na svoj nacin) u kojem smo kacili slike, pa pisali ispod njih detalje koje nam je mama prepricavala, neke kratke pesmice itd...
to je bilo za njih oboje divno iznenadjenje koje mama cuva na najbolji nacin.

naravno ostalo je i praznih strana, koje sad ponosni baka i deka dopunjavaju slikama svog (za sada jedinog) unuka...

[dori]

Cesto pogledam svoje slike iz detinjstva. Drage su mi, svaka na svoj nacin, imam ih od dana kada sam rodjena ( tatina profesionalna deformacija) "Ozive" mi na trenutak secanja, ljude koji na zalost nisu vise medju zivima, setim se onih koje nisam jako dugo videla ni "cula', narocito drugara iz osnovne skole. Onda se tako slatko smejem frizurama koje sam imala, garderobi koja se tada nosila.......Dozivim jednom recju beck u neke najlepse dane koji su daleko iza mene i kojih se uvek sa radoscu secam

[Kal_el]

Ja kad sam bio dete nije bilo fotografija

[little fairy]

Kad želim usporediti koliko su mi djeca slična. Hm, nisam već dugo bacila pogled..

[Cecara]

Moja prababa je imala jedan debeli foto album, čije su korice bile od bordo pliša, a metalni ukras je vreme slomilo. Naš ritual je bio da svaki put kad odemo kod nje, prelistamo taj album i postavimo uvek ista pitanja u vezi lica koja su nas gledala sa fotografija. Bilo je tu slika ljudi koji su davno pre nas otišli, kao što su njena majka, ujna, neki daleki rodjaci koji su našli sreću u dalekim zemljama.... Prababe više nema, a i mi smo poodrasli.

Imala sam najlepše moguće detinjstvo, prvenstveno zahvaljujući babi i dedi. Slike iz detinjstva veoma retko gledam jer se uvek rastužim. Ali, vrtim ih u glavi svaki dan, jer tu su i one kojih u albumima nema.

[GlorijaDruga]

Desi se da kada usisavam prašinu sa polica ne mogu a da ne zavirim u albume, makar na tren. To je otprilike dan za malo detaljnije spremanje stana i naravno, nikada ne odradim sređivanje, ali zato odgledam fotografije.
Pripremam se da u jedan ogromni ram postavim jednu do druge najdraže fotografije. Korisno i lepo.

[makilli]

Što sam starija sve češće. Uhvati me nostalgija za nekim dragim ljudima kojih više nema pa uz pomoć fotografija evociram uspomene i neka srećna vremena koje smo provodili zajedno. Čak se i klinci dosete da traže da ih gledamo zajedno, a onda slušaju priče o ljudima koje nažalost nikada neće upoznati ali se trudim da ih sačuvam od zaborava.

[natasabog]

Bas retko...kada vidim moje drage koji nisu vise sa nama, budem bas tuzna...