16/28. jula 1861. u Novom Sadu, na sednici Srpske čitaonice kojom predsedava Svetozar Miletić, osnovano je Srpsko narodno pozorište. Osnivač je Društvo za Srpsko narodno pozorište, akcionarsko udruženje koje, sve do početka Prvog svetskog rata 1914, vodi i razvija SNP. Za prvog upravnika postavljen je Jovan Đorđević, čija je agitacija na svim frontovima, a pogotovo kroz članke u Srpskom dnevniku, u prilog osnivanja (dramskog) pozorišta (na srpskom jeziku) u Novom Sadu, administrativnom centru tadašnje austrougarske provincije, rezultirala upravo gorenavedenim epilogom. Bilo je to prvo pozorište na prostoru koji danas nazivamo eks-jugoslovenskim, a koje je predstave igralo na nekom od južnoslovenskih jezika.
1868. nakon gostovanja u Beogradu, a na poziv kneza Mihaila, Jovan Đorđević s polovinom novosadskog ansambla, osniva Narodno pozorište u Beogradu.
1914 - 1941. Najteži period u istoriji SNP. Često mu menjaju ime, od 1920. u njegovom sastavu je i Opera (ukinuta već 1925, zbog nedostatka novca i pretvorena u Operetu), 1928, u noći između 22. i 23. januara, izgorela je zgrada (i u njoj kompletan fundus i biblioteka neprocenjive vrednosti) Pozorišta Dunđerskog u kojem je SNP igralo predstave...
17. marta 1945. prva predstava nakon Drugog svetskog rata: Najezda Leonida Leonova, u režiji Jovana Konjovića. Prvi posleratni upravnik je pesnik Žarko Vasiljević. Pozorište je obnovljeno pod imenom Vojvođansko narodno pozorište, pod kojim će raditi sve do 1951.godine kada mu se vraća ime Srpsko narodno pozorište.
1958. na čelo kuće stupa Miloš Hadžić, upravnik s najdužim stažom (do 1979.) čije je vreme upravnikovanja nazvano "zlatnim dobom" SNP.
1947. osnovana je Opera Srpskog narodnog pozorišta.
1950. osnovan Balet Srpskog narodnog pozorišta.
1956. SNP je inicijator i osnivač Sterijinog pozorja.
28. marta 1981. iz Sokolskog doma SNP, u svojoj 120 sezoni, useljava se u sadašnju zgradu. Taj dan ustanovljen je tada kao Dan Srpskog narodnog pozorišta.
2006.godine septembra, SNP ulazi u svoju 146. sezonu kao član Evropske teatarske konvencije (od juna) i kao član asocijacije Pozorište bez granica, u kojoj su i: Odsek za kulturu grada Šćećina, Poljska, Teatar "Gardonyi", Eger (Mađarska), Teatar "Tamasi", Sv. Đorđe (Rumunija) i Teatar "Rictus", Nant (Francuska)



1978.



PRED TVRĐAVOM - DRAMA SNP U SEZONI 2008/2009.

Da li vam Srpsko narodno pozorište liči na tvrđavu?
Ako liči, da li je to zato što je ovo impozantno zdanje od dvadeset četiri hiljade kvadratnih metara, podignuto u samom centru Novog Sada, grada poznatog i kao Srpska Atina, i što ima više od šest stotina zaposlenih? Ili je to otuda što je Srpsko narodno pozorište najstariji profesionalni teatar u regionu, a od nacionalnih institucija tako ozbiljne istorije se očekuje da čuvaju tradiciju? Ipak, poređenje pozorišta i utvrde je opasno; pre svega zato što su tvrđave svojevremeno podizane da bi štitile i, kao simbol moći onih koji su ih gradili, ostale neosvojene. Pitanje je, međutim, da li je potrebno pa i moguće čuvati kulturu, a naročito da li to treba činiti tako što će ona biti zatočena u tvrđavi. U Drami, kao i u ostale dve umetničke jedinice Srpskog narodnog pozorišta, već nekoliko sezona nastaju predstave koje su pokušaj pronalaženja mere između onoga što je najvrednija baština tradicije i što bi moglo da bude iskorak u novo, drugačije, neistraženo. U ono što će, možda, tek jednog dana postati deo tradicije. Jer, šta bi danas, u uslovima preformulisanja prioriteta i obaveza države na planu kulture, mogla da bude misija nacionalnog teatra, nego da u okvirima subvencija koje dobija afirmiše i preispituje tradiciju, ali se upušta i u ispitivanje neistraženog. Zato će ove sezone na repertoaru koji nudimo publici biti predstave u režiji Vide Ognjenović, Egona Savina, Ane Tomović, Ive Milošević, Radoslava Milenkovića, Predraga Štrpca, Borisa Isakovića. Otuda te predstave nastaju po delima svetskih i domaćih klasika poput A.P. Čehova, Edena fon Horvata, Vide Ognjenović, Martina Makdone, kao i po dramskim tekstovima već afirmisanih pisaca kakvi su Milena Marković ili Branko Dimitrijević, ali i onih najmlađih koji, kao što je to slučaj s Nedom Radulović, tek krče put ka pozicijama u pozorišnim repertoarima. Zbog toga će Srpsko narodno pozorište produkciju realizovati na klasičan način, pri tom potvrđujući (i problematizujući) proverene teatarske poetike, dramske i teatarske forme, ali će i praviti koprodukcije ili će se baviti scenskim istraživanjima za koja verujemo da potvrđuju duh vremena i senzibilitet epohe. Uvereni da pozorište ne treba da daje odgovore, nastavićemo da postavljamo pitanja svom vremenu, pa i ona najdelikatnija na koja svakodnevno ne nalazimo odgovore. Činićemo to na autentično pozorišne načine. Zbog svega toga i u sezoni koja upravo započinje naša namera nije da rušimo "tvrđavu", već da ukažemo na njen drugačiji smisao.
Aleksandar Milosavljević, direktor Drame


OPERA SNP U SEZONI 2008/2009.
Proteklu opersku sezonu obeležile su dve uspešne premijere, dva naslova koja su nakon dugog odsustva ponovo zaživela u punom sjaju na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Reč je, dakako, o opereti Imrea Kalmana Kneginja čardaša u režiji mađarskog reditelja Janoša Sikore i Mocartovoj operi Don Đovani u postavci austrijskog reditelja Paula Flidera, koje su dobile odlične ocene stručne kritike i doživele veliki uspeh kod publike, o čemu najbolje govore unapred rasprodate predstave! Posebno nam je drago što su obe produkcije, svaka na svoj način, nastavile zacrtanu liniju novog senzibiliteta u osavremenjavanju repertoara, započetu premijerom Pučinijevih Boema u maju prošle godine. U novoj sezoni ansambl Opere predstaviće vam tri premijere na velikoj sceni i tri premijerna naslova na kamernoj sceni. Reč je o predstavama Trubadur Đuzepa Verdija, Karmina burana Karla Orfa i Verdijevoj Aidi na Sceni "Jovan Đorđević", te kamernim komičnim operama Don Paskvale Gaetana Donicetija, Telefon Đan Karla Menotija, i monooperi Zvezdani trenuci Jovana Dobrića Eberharda Strojila. Više o postavljanju ovih premijernih naslova možete pročitati u našem operskom katalogu. Želja nam je da vam sa novim inscenacijama, sa novim atraktivnim imenima i respektabilnim autorskim timovima i ove godine ponudimo vrhunski doživljaj svetske muzičke baštine, te da privučemo novu mladu publiku za fenomen zvan Opera.
Berislav Skenderović, direktor Opere

BALET SNP U SEZONI 2008/2009.

U prethodne dve sezone Balet Srpskog narodnog pozorišta se potrudio da svoj repertoar dopuni sa dva remek-dela baletske literature: Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva i Labudovo jezero Petra Iljiča Čajkovskog. Prvi balet je postavio gost iz Mađarske, Ištvan Hercog, i kroz vizuru Oca Lorenca dao svoje viđenje ovoga dela. Labudovo jezero je postavio koreograf Vladimir Logunov, koji je sačuvao klasičnu postavku i maksimalno iskoristio umetničke mogućnosti solista i baletskog ansambla.
U prvom delu sezone 2008/2009. Balet će premijerno izvesti Mačka u čizmama kompozitora Bruna Bjelinskog u koreografiji i režiji Ljiljane Gvozdenović, gošće iz Hrvatske. Ovaj balet za decu se već nekoliko sezona veoma uspešno izvodi širom Hrvatske, a naša namera je da zameni popularni balet Pipi Duga Čarapa i da nastavi da neguje baletsku publiku od najranijeg uzrasta. Za drugi deo sezone pripremamo premijeru baleta Dama s kamelijama kompozitora Đuzepa Verdija. Libreto, koreografiju i režiju potpisuje Krunislav Simić, a muzičke aranžmane i orkestraciju Irena Popović. Ovom predstavom će primabalerina Oksana Storožuk obeležiti 20 godina umetničkog stvaranja. Nakon velikog broja odigranih glavnih uloga u celokupnom repertoaru Baleta, Oksana Storožuk će svoje veliko umetničko iskustvo i zrelost utkati u novu ulogu i time pružiti mogućnost publici da uživa u još jednoj njenoj kreaciji.
Rastislav Varga, direktor Baleta

EVROPA NOVA, TRAUME STARE
Preterivanje, u oba smera, pozitivno i negativno, jeste obeležje godina koje živimo. To je, valjda, zato što smo predugo bili izopšteni, pa smo tako mrcvareni, prekasno saznavali ko smo, a prerano odlučivali kuda ćemo, prećutali bitno a prenaglašavali nebitno. Tako se prefiksom ''pre'' da obuhvatiti opšte mentalno stanje nacije. Nama nedostaje umerenost u svemu, neprestano preispitivanje, odmeravanje sopstvenih reakcija na postupke drugih, smirivanje strasti, stišavanje buke... Rečnikom politike, sledi nam usklađivanje dimenzija prema standardima evropskog načina života. Ali obrada, prerada, svaka intervencija u području ljudske misli, konvencija, običaja, tradicije može biti nukleus dramskog, a potom pozorišnog uobličavanja. Zato, u sezoni 2008/09. Srpsko narodno pozorište ima nameru da se u svojim umetničkim poslovima suočava, direktno ili indirektno, s traumama, strahovima, nadama čoveka koji se ponovo našao pred vratima doma kojem je nekada ravnopravno pripadao. Za tako postavljene ciljeve naše pozorište je pripremljeno: od 2006. godine je član Evropske teatarske konvencije, a ove jeseni se u SNP-u održava i prvo izdanje festivala ''Kvartet'', zajednički projekat četiri evropska pozorišta, pod pokroviteljstvom Evropske komisije.
Dr Milivoje Mlađenović, upravnik Srpskog narodnog pozorišta




Sajt SNP