PIZZA
Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу. Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.
Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.
Историја:
За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енедиди“ описао колаче или округли хлеб.
Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, ананас, сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.
У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у рерну да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромашно становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.
Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.
Припрема:
Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, млаке воде, соли, шећера и маслиновог уља. Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пермезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.
Врсте пица:
Следе називи и описи неких од многобројних врста пица:
* Каприћоза — парадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
* Маргарита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље,
* Четири годишња доба — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
* Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
* Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
* Фунђи — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
* Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
* Партенопе — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
* Сорпреса — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.
Спољашње везе:
http://whatscookingamerica.net/Histo...zzaHistory.htm
http://pizzanovotny.blogspot.com/
Citat
Charlie Harper kaže:
?
, probaj. Sve treba da bude mlako i jogurt i voda. Vode ideeeee 1.5 dl za rastvaranje kvasca i kasnije dodaš eventualno još 1.5 dl. I samo tanko razviješ, slobodno što tanje možeš, kao na fotkama - eto slikala sam je i u rerni. Nemam pizza peć ali uključim ventilator i donji grejač i gotova za 8 minuta 
... pa sam napravila preklopljene mini pizze 
