Hipohondrija

[nellaa70]

Moj suprug ima problema sa hipohondrijom?! Sve je pocelo ubrzanim pulsom, podizanjem dijafragme, mucninom... I Odjednom borba za zivot. Strah od voznje, tunela, od srcanog udara: , a rezultati dobri, nije mu nista i jeste mu sve
Ako je neko imao slicnih problema, neka se javi

Zahvalna supruga

[sstojanovic]

Moj suprug ima problema sa hipohondrijom?! Sve je pocelo ubrzanim pulsom, podizanjem dijafragme, mucninom... I Odjednom borba za zivot. Strah od voznje, tunela, od srcanog udara: , a rezultati dobri, nije mu nista i jeste mu sve
Ako je neko imao slicnih problema, neka se javi

Zahvalna supruga

Poznata stvar.
nije mu nista ali on misli da mu je sve. Hoce ali nemoze da to kontrolise?
U osnovi je STRAH. To treba leciti ali moj savet je dobar psihijatar ili psiholog! Sam nece moci!

[nellaa70]

Hvala Vam na savetu S.Stojanovic
Veliki pozdrav

[sstojanovic]

Hvala Vam na savetu S.Stojanovic
Veliki pozdrav

nema na cemu.
zelim mu da istraje.
prica nije kratka.

[maja bg]

hipohondrija,to je nesto sto uglavnom prodje bezazleno tj to je neka faza.Osoba vidi problem tamo gde ga nema,obilazi lekare stalno i uvek se nada da ce mu lekar reci da je bolestan,a kada dobije rezultat da je sve ok onda se privremeno smiri,a onda se desava da sumlja u lekara da je pogresio i nastavlja po starom,ili nadje sledecu navodnu bolest.Ima slucajeva kada takva osoba bude prosto razocarana sto mu nista nije.To je oblik depresije i prisutan je strasan strah,koji moze da dovede do velikog skoka pritiska.Nesto najbolje protiv hipohondrije je odlazak kod psihoterapeuta,fizicka aktivnost,zdrav zivot i preokupacija necim.

[starsica]

hipohondrija,to je nesto sto uglavnom prodje bezazleno tj to je neka faza.Osoba vidi problem tamo gde ga nema,obilazi lekare stalno i uvek se nada da ce mu lekar reci da je bolestan,a kada dobije rezultat da je sve ok onda se privremeno smiri,a onda se desava da sumlja u lekara da je pogresio i nastavlja po starom,ili nadje sledecu navodnu bolest.Ima slucajeva kada takva osoba bude prosto razocarana sto mu nista nije.To je oblik depresije i prisutan je strasan strah,koji moze da dovede do velikog skoka pritiska.Nesto najbolje protiv hipohondrije je odlazak kod psihoterapeuta,fizicka aktivnost,zdrav zivot i preokupacija necim.

evo, reci ce vam hipohondar.. jeste faza koja ima faze.. onako kad ti nista ne fali i kad ti fali svasta..
Oblik depresije? evo, ja sam zesci hipohondar pa faze depresije imam iz sasvim drugih razloga, nikad mi na pamet palo nije da zbog toga budem depresivna.. ali sad hoce sigurno, cim sam procitala za taj simptom, posto se sa istima poistovecujem nisam depresivna osoba iako imam taj psiho problem sa hipohondrijom, ali giljam dalje, ubedim ja sebe da nije nista i da tripujem samo.. ali taj strah od bolesti je prisutan, i meni licno treba misljenje dva lekara da bih bila uverena da mi nije nista ali s obzirom da pored celog mog problema sa tim, ja kod lekara idem jednom u dve godine.. znam da tripujem uglavnom, ap lekare ni ne posecujem.. evo, bila sam prvi put kod lekara posle 3 godine, sad pre dve nedelje.. i jos uvek cekam da se zlezde povuku, i kako vreme odmice ja sam sve nervoznija jer one ostaju natecene, ne toliko doduse kao kad sam primetila ali opet se ne povlace.. i sta sad? Mogu da se zakopam ili ubijem samu sebe negativnim razmisljanjem, ali ne dopustam sebi..
nauci hipohondar vremenom da prepozna simptome svojih imaginarnih bolesti pa se manje i nervira oko toga.. ali prica sa nekim strucnim licem, psihologom npr. ne moze da odmogne i da, meni moj psiholog kaze da glupe osobe nemaju vijuga da same toliko stvari sebi natovare na grbacu.. pa se makar eto tesim kako sam pametna i da ce me to ubiti ali pomaze preokupacija, da su ti misli zauzete, citanje npr. ili surf netom.. sve samo da ti misli ostanu usmerene na nesto drugo osim na bolesti koje uglavnom sami sebi natovarimo..

[leptirić]

I ja sam hipohondar

Sve je pocelo maminom smrti...i prvim probadanjem u predelu rebara...kada sam ja pomislila da imam (ne smem ni ime da izgovorim) pluca sa metastazama u kostima...onda sam danima pratila to probadanje...nervirala se u sebe...videla cak mog sina kako mi donosi bele rade na grob ...ali ja sam od onih hipohondera koji ne idu lekarima...no psole par dana odem kod mame od mog druga, pregleda me ona, slatko se ismeja na moju pretpostavku i kaze da je mozda od zeludca ili oni kruzni nervi od kicme..
Kako ona meni rece da je zeludac...prestaje da me ziga u rebrima..ali zato pocne zeludac da me boli...do toliko sto nista nisam mogla jesti, povracala bih...
Odem da dam analizu na helicobactery...negativno bilo, odem kod jednog da pogleda rezulatate (i pregleda me) i kaze da je mozda zuc (bolelo me u predelu zuci kada me pritisnuo)...dao mi cak i neki lek da pijem...ali me posavetovao da odem na UZV abdomena..
Tamo ustanovise da imam (urodjenu) anomaliju zuci...spustena mi je..ali zdrava...
Posle toga ubace mi u sanduce letak o samopregledavanju dojki..i ja krenem da pipam...i (gle naravno) nadjem nesto..odem kod hirurga, kaze tumor (bolje da me tada cekicem klepio u glavu), ali posto sam isla 2 dana pred ciklus rekao da dodjem i posle..naravno ja nisam cekala i otisla (po preporuci) na UZV dojki..i bila je cista (od dojenja ostala)
Zlezde na vratu mi nasao stomatolog i opet ubacio u frku...toliko da sam imala osecaj da imam rogove na glavi kako me bolelo..
Mislim da mi pomogla homeopatija (ili je placebo...ne znam) i izbegavanje sve sto ima dodir sa bolestima (knjige, casopisi, tv emisije...)