Vratimo Vojvodini drvorede dudova!
Prikaz rezultata 1 do 10 od ukupno 10
  1. #1

    Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Nekada su drvoredi dudova pratili puteve do sela i gradova, a bilo ih je i u dvoristima. Fijakerom se vozilo, kao kroz vojni spalir. Da li je to izbledela slika nasih starih, ili mi mladi mozemo da se potrudimo da se dudovi vrate u vojvodjanske sokake?
    I postane ovako



    Poruku je izmenio vasilis, 25.01.2009 u 23:31
    Tri su zla i tri su dobra na svetu: vatra, zena i more

  2. #2

    Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Stvarno lepa ideja. Dudovi su baš tako nekako - vojvođanski.
    Dok sam bila klinka, išla sam kroz jedan takav drvored na putu do škole. Na žalost, nema ga više.
    Pa ima preko 20 godina kako nisam oplavila jezik. A baš bi mi bilo slatko da osetim taj ukus, već sam ga zaboravila. Sećam se samo da sam više volela crni od belog...
    Vrag odneo šnalu...

  3. #3

    Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Pridružujem se željama za što više stabala u mestima gde živimo.

    Medjutim, mislim da želja da to budu dudovi nije realna. Drvoredi dudova u ulicama, pored puteva i njiva, će, siguran sam ostati samo nostalgična uspomena na neka prošla vremena.

    Evo šta ja znam o razlozima koji nisu u prilog dudova:

    - Rasprostranjenost gajenja duda direktno je vezana sa proizvodnjom svile koja se razvila u ovim krajevima u XVIII veku. (Svilene bube se hrane dudovim lišćem koje se u tu svrhu bere.) U cilju stimulisanja svilarstva vlasti su naredjivale sadnju dudova, kažnjavale oštećivanje ili upotrebu dudovog drveta za ogrev. Vlasnici zemlje na kojima su bili dudovi su bili obavezni da dozvole branje lista. Rasadnici su proizvodili veliki broj sadnica koje su odgajivači dobijali. Gajenjem svilene bube se bavilo siromašno stanovništvo i imalo je i veliki socijalni značaj jer su u tome učestvovale i žene i deca. Početkom XIX v. npr. vlasti iz Beča su obavezale škole da kao obavezni predmet uvedu svilarstvo i da učitelji uče decu kako se gaje svilene bube. U svakoj školi se moralo zasaditi najmanje šest dudova. U Vojvodini je postojao veći broj fabrika - svilara.

    Početkom 50-tih godina prošlog veka dve okolnosti su udružene dovele do brzog i drastičnog smanjenja broja dudovih stabala. Nekoliko uzastopnih velikih najezdi štetočina (koliko se sećam i dudovac i gubar) u vreme kada nije bilo moguće njihovo široko suzbijanjem insekticidima, su znatno oštetile zasade i nanele štetu i svilarskoj industriji. U to vreme je počela i zamena prirodne svile veštačkim vlaknima, što je bilo i ekonomski isplativije.

    U tim okolnostima i dudovi koji su preživeli najezde štetočina su sečeni u velikom broju, a propala stabla nisu obnavljana.

    Drugi ekonomski razlog za negovanje dudova je bio taj što je to drvo cenjeno kao materijal za izradu buradi, a vremenom sve se manje koriste burad, pogotovo drvena.

    - Plod duda - dudinja nije posebno cenjen i više se koristi kao izraz negovanja tradicije, redje za pekmez a ponegde za rakiju, tako da gajenje zbog ploda nije motiv.

    - Drvo duda ima osrednje visoko stablo i široku krošnju koja nije pogodna za ozelenjavanje ulica. Tako ni drvored dudova ne bi prirodnim rastom dao ni sličnu sliku onoj koju je Vasilis dao u svom postu.

    - Dud svojim plodovima prlja tlo tako da nije pogodan da krošnja bude iznad prostora na kome se kreću ljudi ili vozila.

    U ovakvim okolnostima, i ja se često sagnem da stavim koju dudinju u usta, sećajući se kako sam kao mali pazio na mladjeg brata da umesto ploda ne uzima živinska govanca.

    Na kraju, evo slike jednog duda kog sam slikao u Kovilju. Kad prolazim u vreme sazrevanja plodova vidim oko njega prostrte najlone i cirade da se opali plodovi lakše sakupe. a U Kovilju se tradicionalno peče rakija od duda i održava manifestacija 'Parastos dudu'.



    Dud je na levoj strani slike.

  4. #4

    06 Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Slazem sa tim da su dudovi pre krasili vojvodinu,izgleda da nikog vise nije briga za to cim se nista ne preduzima,jer to nije samo pitanje vojvodine nego planetarno..drvo da bi izraslo treba desetak godina a da se posche ne treba ni pola sata...i eto tu je najveci problem...

  5. #5

    Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Prosle jeseni slusam koleginicu kako se zali na nekakvo drvo pokraj ambulante od koga se siri nesnosan miris i ugledam - stari, dobri crni dud! Da, kada opadnu plodovi, malo zaprlja trotoar...Ali, moje detinjstvo u Irigu je proslo uz mnogo dudova i zacudo, nisu nam bili neprijatni. U dvoristu dva ogromna, beli i murgan /sareni/, na ulici zalosni i crni. Jeli smo plodove kao deca, jeli su ih jos radje gosti iz grada kada dodju u posetu. Dud je jedan od simbola nekadasnje Vojvodine. Nas rodjeni. Ne znam da li je njegov polen alergen, ali sigurno nije koliko polen kasnije sadjenih drveta u modi: topola i breza. A, unisten je. Slazem se, kako bi bilo lepo vratiti ga, one duge drvorede kraj puteva...

  6. #6

    05 :)

    само да вам кажем, одувек сам волео да идем код старог кума јер је код њега, баш испред куће растао црни дуд, и одувек сам баш тудам ишао у школу када је било време дуда...а кад није, ни ондак нисам заобилазио јер ме је то стабло одушевљавало на свој начин
    ...tvrdice sa cudnim sjajem,
    da sam drhtao pred Zmajem,
    videli su oni iz prikrajka...

  7. #7

    Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Nemam ništa protiv dudova, niti protiv toga da se oni ponovo zasade ali nikako pored puteva! Može duž puta ali na udaljenosti gde neće ugrožavati učesnike u saobraćaju danas se ipak voze malo brži fijakeri pa bi svaki udar u dudovo drvo mogao biti fatalan.



  8. #8

    Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Citat zillertal kaže: Pogledaj poruku
    Prosle jeseni slusam koleginicu kako se zali na nekakvo drvo pokraj ambulante od koga se siri nesnosan miris i ugledam - stari, dobri crni dud! Da, kada opadnu plodovi, malo zaprlja trotoar...Ali, moje detinjstvo u Irigu je proslo uz mnogo dudova i zacudo, nisu nam bili neprijatni. U dvoristu dva ogromna, beli i murgan /sareni/, na ulici zalosni i crni. Jeli smo plodove kao deca, jeli su ih jos radje gosti iz grada kada dodju u posetu. Dud je jedan od simbola nekadasnje Vojvodine. Nas rodjeni. Ne znam da li je njegov polen alergen, ali sigurno nije koliko polen kasnije sadjenih drveta u modi: topola i breza. A, unisten je. Slazem se, kako bi bilo lepo vratiti ga, one duge drvorede kraj puteva...
    Ako bi se u našim gradovima, gradićima, naseljima i selima ulice redovno prale, ne bi bilo nesnosnog mirisa bilo čega, dudova ponajmanje, a ne bi bilo ni prljavih trotoara. Odrasla sam u Inđiji, u prelepoj širokoj ulici sa obe strane okićenom dudovima, belim, crnim, šarenim. Od dudinja smo pravili, pekmez, džem, slatko, rakiju, gusti sok. Dudove smo jeli u slast sve dok i poslednji ne otpadne sa drveta. Dudov hlad je lepši od orahovog, jer mnogo brže raste a i plod mu je slađi.
    U doba mog detinjstva, najveću muku su pravile dudinjske gusenice koje smo uredno svako jutro čistili metlama i nije bilo većih problema, ali su ih ipak posekli i to ne bi ni bio neki veliki problem da su odmah posadili neko drugo drveće, no Inđija ostala gola kao bludnica, dudove posekoše, a ništa drugo ne posadiše.
    Nedavno sam bila u Horgošu, naselje blizu Mađarske granice, prelepo, puno zelenila, cela jedna ulica puna dudova, nema gusenica, nema nereda, ljudi uredno čiste trotoare i travnjake, a 'ladovina, ahhhh, predivna 'ladovina, a skoro svako drvo ima i ljuljašku na kojoj se klinci zabavljaju do mile volje.
    Znači, može se, samo ako se hoće.

  9. #9

  10. #10

    Odgovor: Vratimo Vojvodini drvorede dudova!

    Citat nenad.bds kaže: Pogledaj poruku
    - Rasprostranjenost gajenja duda direktno je vezana sa proizvodnjom svile koja se razvila u ovim krajevima u XVIII veku. (Svilene bube se hrane dudovim lišćem koje se u tu svrhu bere.) ...

    Početkom 50-tih godina prošlog veka dve okolnosti su udružene dovele do brzog i drastičnog smanjenja broja dudovih stabala. Nekoliko uzastopnih velikih najezdi štetočina (koliko se sećam i dudovac i gubar) u vreme kada nije bilo moguće njihovo široko suzbijanjem insekticidima, su znatno oštetile zasade i nanele štetu i svilarskoj industriji. U to vreme je počela i zamena prirodne svile veštačkim vlaknima, što je bilo i ekonomski isplativije...
    Sticajem okolnosti, nekako u isto vreme sam slikao zaostale drvorede dudova u Južnom Banatu kada je objavljena sledeća vest:

    BEOGRAD, 27.08.2011 TANJUG

    Obnavljanje svilarstva - bar 10.000 novih radnih mesta

    Ponovno pokretanje proizvodnje svile u Srbiji značilo bi novo zapošljavanje bar desetak hiljada radnika, a najviše mogućnosti za razvoj svilarstva ima Vojvodina, izjavio je danas Tanjugu stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.

    On je ukazao da je za ponovno uvođenje te veoma isplative proizvodnje neophodno obnoviti gajenje svilene bube u našoj zemlji, za šta je prethodno nužno obnoviti zasade njene biljke hraniteljke - belog duda.

    Gulan je podsetio da je Jugoslavija pred Drugi svetski rat bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data sintetici, "dudovi su posečeni, svilare u Srbiji su brzopleto ukinute šezdesetih godina prošlog veka, skupe mašine uništene i surovo ugašena industrijska grana od koje je bilo samo koristi."

    U zlatno doba svilarstva, dudovi su se najviše gajili u Posavini, Pomoravlju, i Povardarju, a svilena buba - "kraljica'' tkanina, kako je zovu u svetu, gajila se u Vojvodini, Srbiji, na Kosovu i Metohiji, naveo je Gulan, napominjući da su čak i mesta, kao što su Svilojevo u Vojvodini i Svilajnac u Srbiji, dobijala imena po svili.

    "Cena modernizacije uvođenjem masovne proizvodnje sintitičkih vlakana pripada redu najskupljih promašaja nekadašnje SFRJ", tvrdi Gulan. "Sintetika se probijala na tržište razvijajući naftnu industriju i povećavajući potrošnju nafte kao značajne sirovine za njenu proizvodnju, cena proizvodnje bila je sve skuplja, a posledice sintetike sve vidljivije, od ekoloških do zdravstvenih", naglasio je Gulan.

    "Pred Drugi svetski rat u Jugoslaviji je bilo više od dva i po miliona stabala belog duda, a danas nema ni nekoliko hiljada", rekao je on, dodajući da je najviše dudova bilo i ostalo u Vojvodini, i to u okolini Vršca.




    Drvored između Uljme i Bele Crkve

    "Dudovi u Vojvodini danas mogu da posluže kao sirovina za početnu proizvodnju svilenih buba dok ne stignu novi zasadi za obučavanje građanstva koje hoće da gaji dudove i svilene bube", istakao je Gulan.

    "Ono što nas u Srbiji tera na ponovno uvođenje ove proizvodnje, jeste njena isplativost i upošljavanje radnika. Uzgojem bube bili bi popunjeni i mnogobrojni nenamenski građeni pogoni", kazao je Gulan, ističući da se svila može proizvoditi i za izvoz.

    Gulan je ukazao da i kokoni, okrugle postelje svilene bube u kojima se ona pretvara iz gusenice u lutku, štiteći sebe spolja i iznutra svilenim nitima, koji ne ispunjavaju tehničke uslove neće ostati neupotrebljivi, jer su kao čiste belančevine veoma pogodni za ishranu stoke.

    Kao činjenicu koja potvrđuje isplativost te vrste proizvodnje, Gulan je naveo da jedno domaćinstvo može bez teškoća da prehranjuje, bar tri kutije ,,semena'', ili oko 60.000 gusenica u jednom ciklusu. Prema računici Zadružnog saveza Srbije iz 2000. godine, po jednoj kutiji dobije se 20 do 30 kilograma (kg) sirovih kokona - čaura, precizirao je Gulan, dodajući da je na svetskom tržištu kilogram ove robe proteklih godina plaćan šest dolara.

    "Ako se u rashod uvrsti i seme, dudovo lišće, sredstva za dezinfekciju i drugo, onda je računica jasna - od 75 kg čaura dobije se 450 dolara, a ako se od te sume odbiju troškovi od 120 dolara, ostaje zarada od 330 dolara", istice Gulan, dodajući da se "te čaure mogu pretvoriti u 8,5 kg svile, odnosno tkaninu dugu oko 130 metara.

    "Najjači" proizvođač svile u svetu danas je Kina gde se godišnje napravi više od 500.000 tona sirovih čaura svile. Čak 20 miliona domaćinstava bavi se samo ovim poslom.

    Još oko 50 zemalja svrstava se u manje ili veće proizvođače, a među njima su Japan, Severna Južna Koreja, države bivšeg SSSR-a, Tajland, Brazil, koji svi zajedno daju čak 97 odsto svetske proizvodnje.''




    Na putu Bela Crkva - Kovin

Slične teme

  1. Tamo–amo po Vojvodini
    Autor nenad.bds u forumu Vojvođanski bircuz
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 11.04.2014, 09:06
  2. Kupanje u Vojvodini
    Autor cvishna u forumu Vojvođanski bircuz
    Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 21.08.2013, 21:21
  3. Vojvodini status kao sto RS ima u BiH
    Autor vojvodina2 u forumu Politika
    Odgovora: 12
    Poslednja poruka: 17.12.2011, 17:50
  4. Tvrđave u Vojvodini
    Autor Invisibleman u forumu Vojvođanski bircuz
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 10.08.2008, 21:43
  5. Poplave u Vojvodini
    Autor Lady S u forumu Spomenar
    Odgovora: 10
    Poslednja poruka: 12.03.2007, 17:11

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •