Što se mene tiče, postoje dve vrste ljudi - meni bliske osobe, i one druge, koje mi, jel' da, nisu bliske. One druge i ne čujem i ne vidim kad mi postavljaju lična pitanja, ili ih prosto pogledam sa čuđenjem, a uglavnom je moj stav takav da shvate da ne želim da slušam više takva pitanja. One bliske me dobro poznaju i znaju da ne volim kad neko gura svoj nos u moja posla, bez da sam ga zamolila, tako da to izbegavaju. Suma sumarum - "nosonje" čistim velikom metlom iz svog života.
"Poznavati se, značilo bi znati ono to ne treba."
Ja sa svojim nemam problema a sve sitne duse koje imaju mogu isti da zabiju u ...
I may not be perfect but I'm always me
Nemam nikakvih problema na mestu je jos
"Ako ti neko kaze da si konj, izmlati ga, kad ti to kaze njih pet idi kupi sedlo!"
Da, izbacivala su me iz takta pitanje tipa "a zasto je Kiki plakao?", verovatno zato sto je tada bio beba
Sebi daju za pravo da ti iscackaju poslednju mrvu intime koju, naravno sebicno cuvas za sebe i porodicu..
Kada si neraspolozen za pricu " a sta ti je? "
u slucaju da si ne daj Boze raspolozen, napakuju ti cudo jedno..
Pre neko jutro sam saznala masu stvari koje mi se dešavaju, a da nisam znala za to... E! Da nisam postala šizofrena
Ok, tu su u principu bezazlene stvari
Zelim samo jedno "da zivim svoj zivot sa Kikijem i Milim, mirno, koliko je to moguce bez " tolerantnih "
Imam neko nepisano pravilo, kog se pridrzavam " lepo, ali daleko ..."
Mada je moj ulaz i super, kakvih ima ovde
Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.
Nemam,mada ponekad nanjusim i ono sto ne bi trebalo.
" Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama , a ne po njihovim manama; medjutim,po vrlinama nas ocenjuju samo nasi prijatelji, a nasi neprijatelji nas ocenjuju samo po nasim manama."
Komšije mi više ne zabadaju nos tamo gde mu nije mesto, iz jednog prostog razloga što znam da budem ekstremno neprijatan u takvim situacijama (inače sam mirna osoba) . Obično su zloupotrebljavali moje roditelje da mi indirektno zabadaju nos, ali više ne
Isto tako sam "raskrstio" sa velikom većinom rodbine koja je sebi svašta dozvoljavala. Samo ih pitam : "Jel' ima neko još nešto da doda?"
Raščistiš odma' i ondaK je sve OKet
P.S Jedino mi malo smeta što to ide dotle da čak ni neki (ne svi, naravno
Ne. Ja se drzim one izreke:"ne diraj lava dok spava, ni misha dok pisha"
Ustvari zaboli me i za lavom i za mishom...
Sto se tice onih koji zabadaju nos u moje stvari, mogu da pricaju sta hoce, jer se za dobrim konjem prasina dize.
Uostalom, dok ljudi pricaju o tebi, znaci da postojis.
Zelim da ti budem drug u igri, da jedem iz tvog tanjira i da spavam na tvom jastuku...
Pa se onda pružene i iskonstruisane informacije verovatno vremenom dobro ispretresaju i oblikuju u neku konačnu viziju "klana". Na kraju se tako upakovana priča sruči nekom sasvim trećem u facu koji tek tada postaje svestan kakva mu je uloga namenjena u familijarnoj španskoj seriji. .Bishop kaže:
Ali nekad su mi njihove price smesne (heto ili ne to uvek dodje do mene) ,pogotovo kad ih stavim na ledpa nemaju informacija , sta sve onda iskonstruisu ........ ispadne to dobra spanska serija
A toj trećoj osobi onda jedino što preostaje je da iskulira i pravi se da je sve te priče i kvalifikacije ne dotiču, mada bi najradijeonog prvog u lancu prenošenja poluinformacija.
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
Da, oduvek, jer oko mene je noseva kao i truba u Guči, za vreme Sabora.
Grozno je to što sam se skoro i navikao na činjenicu da me kao malo koga crevare i sekciraju u ovoj ubitačno malograđanskoj sredini. Ali, maksimalno im otežavam situaciju. U kuću mi dolazi tek nekoliko prijatelja, a na sve te pokušaje da se sazna nešto više, ne reagujem na način koji se očekuje. Imam neke svoje male tajne u tom specijalnom ratu i, verujte, da za sada vodim.
Opet sam ti u kafani, mene bez nje ništa nema
Tu su moje lude noći, nikad nisam u samoći,
Hej kafano, moja rano...Samo na www.VojvodinaCafe.rs - Muška kafana,
Bircuz koji radi 25 sati dnevno!
Neee nikada,mada svi misle da bih mogao imati pošto je na prvi pogled veći nego kod većine ljudi,ali to je zapravo prednost... em žene misle da što je u izlogu to je i u radnji,iskreno istina je tu negde između,ne odbijaju,ne žale se,naprotiv,al' ne mogu da sudim o svom... em kad vučeš možeš jednom nozdrvom da povučeš dve crte,pa kad je krug uvek si u prednosti... em kao što je slučaj kod bikova,pošto sam po vokaciji veterinar...što šire nozdrve pre i više se pališ,kažu oseća kravu u teranju na par kilometara pre drugih bikova... em ima ona izreka moj nos moj ponos ili koliki on toliki ponos...
I šta reći ne bih ga menjao,a sad da sam hteo da budem lepši od sopstvene žene,devojke,cure,švalerke verovatno one ne bi bile tako lepe ili bih platio šta košta da ga naprave nosićem kako ne bi više bio nos ili nosina...
A nekad mi stvarno upadne i u drugu rupicu prilikom snošaja,tačnije predigre,pa ispada da ga zabijam u tuđe dupe iz nehata,ali dok prija dobro je...
Za sva ostala metaforična zabadanja mi puče q'ac kao što ste do sada mogli i da zapazite bez da vam sad obrazlažem...
Ne zabadam svoj nos tamo gde mu nije mesto mada sam majstor da namirišim ono što ne treba.
Da li drugi guraju svoj nos u moj život? Pa naravno.
Imam neke svoje cake da ih skinem, kulturno.Onda miruju neko vreme, pa opet to krene i tako u krug.
Kad bi meni dali kišobran, ja ga ne bih potrošio sam
pola mesta ja bih dao nekom, ko je dobar a slučajno sam.
'ajde da budem nalik ostalima...
ne zabadam u tuđe živote,jer nemam u čije,a moj je život igra bez granica,pa tako ne dovodim ikoga u priliku da učestvuje u istom i samim tim ni da zabada bilo šta,pa tako i nos...
napisah negde...sve je u životu jednostavno,mi ljudi samo komplikujemo...
p.s. volim Tošeta,kao što vidite,još sam pod utiskom...retko koga volim,ali kada volim onda je to očigledno...
Joj, koliko sam se samo nekad opterećivala... A za to je najkrivlja moja mama, koja je imala neki strah od takvih priča, pa mi je to nekako usadila. Ne mogu da zaboravim ono manijakalno spremanje kuće jer "neko može banuti".
Ona je baš očigledno izbegavala da priča o problemima, da se oni ne bi preuveličavali, pa da onda ljudi "ne ispiraju usta" sa nama, i sl.
No, kako sam se osamostaljivala, tako sam skidala i naslage tog tereta. U moju kuću sad niko "ne banjiva", jer dolaze samo pozvani i najavljeni, a oni su itekako probrani. Posle jedne slučajne posete su krenule neke priče, pa sam shvatila da taj ko mi dolazi u kuću ima pravo da izmišlja svašta, ali s pokrićem, jer božemoj znamo se privatno i lično.
I moj muž, i ja, se bavimo javnim poslom, pa kao takvi valjda bodemo oči. Neke od priča bile su bolne na početku. Bili smo mladi, puni entuzijazma, i prilično šokirani što su ljudima toliko smetali naši uspesi, pa i lična sreća. Vremenom smo se i na to navikli. Sad od svega pravimo viceve. Tako ja dođem kući i krene razgovor:
- Da znaš da se te od danas varam sa tim i tim, da ne bude da ne znaš.
- Pa što s njim, jadna ne bila?
- Pa ne znam što, to ću čuti kad se (recimo) Marica vrati s godišnjeg odmora. Nije stigla žena da pre odlaska obradi detalje.
Svojevremeno sam čak dobila i anonimno pismo. Neki pacijent je analizirao ceo komšiluk i sastavio roman o tome kako se ko neprilično ponaša, a posebno se okomio na mog muža. Šteta je da nisam sačuvala to pismo, bilo je vrlo histerično i puno slikovitih zgražavanja... Pa plakali smo od smeha...
Imam i jednu tetkicu u komšiluku, pa kad me pita" Nećeš ozepsti kad si se tako obukla?", ja joj odgovorim: "Neću, komšinice, to izgleda Vas hvata neka vrućina."
Ko je u dilemi kako da reaguje na takve stvari neka pročita Nušićevu dramu "Svet". Svetu se ne može ugoditi...
Vrag odneo šnalu...
Vaš status
Citat
