Крчедин
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 16

Threaded View

Prethodna poruka Prethodna poruka   Sledeća poruka Sledeća poruka
  1. #1

    Крчедин

    Као што сам већ негде поменула, учествовала сам у реализацији пројекта «Културна баштина Крчедина» 2006. год. и за ту прилику сам, између осталих дала себи у задатак да извучем из последње фиоке директорског стола стару жуту фасциклу, прочитам пожутеле куцане на машини стране, прекуцам и објавим. Носила је назив «Прошлост Крчедина». Аутори су били професор Предраг Поповић и Бошко Илић, учитељ, касније и директор школе. Релативно брзо сам свој део посла одрадила, међутим, нико од позваних (прозваних) није могао, нити желео да да средства за штампање. Да их ја ипак поменем: Месна заједница, сеоски парох – поп Лаза, Покрајински секретаријат за образовање и културу, Министарство просвете и спорта, Општина Инђија...На школском штампачу је одштампан један примерак и умножен десет пута, укоричен и свечано уручен најважнијим гостима за Дан школе.

    Ово место сам схватила као прилику да труд Предрага Поповића и учитеља Бошка Илића угледа светло дана. Нећу наравно свих 85 страна овде пренети, било би и превише за читаоце (ако ико ово и чита). Пробаћу да изнесем најинтересантније детаље до којих су њих двојица дошли у директним разговорима с мештанима и коришћењем месних историјских извора. За свој рад користили су најчешће и цитирали следећа дела: Д.Поповић, Срби у Срему, Др. Н. Вулић, Војводина у римско доба, Мон. Вој. 1, Срем у прошлости, књ.1, С.М. 1981. Петар Милошевић, Илирски устанак, др Славко Гавриловић, Срем у другој половини 18. века

    Па да почнем:

    ЛОКАЦИЈА КРЧЕДИНА
    Само село Крчедин је лоцирано на крајњем источном огранку Фрушке горе, који се пружа поред Дунава од Чортановаца до Сланкамена. Село се налази 2 км јужно од Дунава и од северних ветрова је заклоњено узвишењем огранка Фрушке горе које Крчединци називају Планина. Уствари, то је широко усталасано земљиште које постепено према југу прелази у лесну зараван.




    Крчедински атар обухвата површину од 10.751 катастарских јутара и у свом саставу има разноврсно земљиште погодно за гајење разних биљних култура, као и за развој сточарства. Тако, нпр. у састав крчединског атара улази и Крчединска ада на Дунаву. Остатком старог тока Дунава ада је одељена од бачког села Гардиноваца. Као и раније, тако и данас Крчединци се на територији аде баве екстензивним сточарством. Они већ у пролеће тамо изгоне свиње, говеда, коње и овце, а обилазе их само недељом када им односе и мало боље хране. Тек у позну јесен стока се истерује из рита да презими у селу. Такође се и поред десне обале Дунава налазио велики предео пашњака, али у последње време највећи део тог је парцелисан и распродан за изградњу викендица. Треба поменути да се поред Дунава налазило неколико каменолома од којих је један коришћен до пре неколико година. Осим тога, у пределу Калакаче има цементног лапора, али покушај изградње фабрике цемента омео је Други светски рат. Иначе цео огранак Фрушке горе поред Крчедина веома је погодан за виноградарство и воћарство и готово да нема ниједне куће у селу која нема виноград. Остали предели атара су веома погодни за ратарство.





    Крчедински атар је испресецан каналима и потоцима. Највећи је Патка која извире код Чортановаца, тече поред Бешке и јужне стране Крчедина, затим поред Нових Карловаца и улива се у Дунав код Бановаца под именом Будовар. На западној страни села извиру још два мања потока који се на источној страни села спајају и доцније уливају у Патку.



    Иначе, највећи део атара има оцедито земљиште, тако да је подземних вода мало. Једино мањи део атара према Новим Карловцима нема довољног пада тако да после киша сувишна вода извесно време се задржава на њивама. Тај део предела је познат под именом пљошта.

    Називи појединих делова атара су настајали током дуге историје и најразличитијег су порекла. Поред Дунава се налази Калакача, Усарац и Јанда. Између села и планине налазе се Кужно гробље, Надуше, Боронлук и Бара. С јужне стране налазе се Стари и Нови беглук, Буџак, Шљивара, Леје, према Инђији Рупине, а према Новим Карловцима Вињерац. Осим тога на југоистоку налазе се још Вис, Веч и Бели ат.




    Удаљеност Крчедина од појединих места је различита. Тако је од Бешке удаљен 5 км, од Н. Карловаца 7,7 км, Новог Сланкамена 10 км и Инђије 17 км. Није много удаљен ни од Новог Сада и Београда са којим га данас повезује аутопут.
    Poruku je izmenio silvia, 19.02.2015 u 18:04 Razlog: погрешно име

Slične teme

  1. Odgovora: 24
    Poslednja poruka: 01.04.2010, 19:34
  2. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 14.05.2009, 13:03
  3. Odgovora: 107
    Poslednja poruka: 14.03.2009, 00:32
  4. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 06.08.2008, 13:28
  5. Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 08.10.2007, 12:34

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •