Danas je velik praznik za sve vernike kojima ovim putem cestitam i zelim puno zdravlja i srece.
To me je i nagnalo da napisem par reci na ovu temu. Poznajem porodicu koja ceo zivot zivi veoma nemoralnim zivotom, kako sa stanovista vere tako i etickih i moralnih kodeksa. Od pre dve-tri godine pocinju da slave slavu, odlaze u crkvu, daju pozamasne donacije i postaju "pravi" vernici. Naravno njihovo poslovno i privatno ponasanje se ne menja ni malo, cak su jos suroviji.Koliko takvih ljudi poznajte i vi? Vera,pomodarstvo ili griza savest pitam se ja?
Naravno to ih nije sprecilo da ocrene mene kao vesticu jer ostajem dosledna svojim ubedjenjima a postujem tudja. Ja kao ateista dobro sam upoznata sa filozofijom vecine religijskih pravaca i trudim se da upoznam i postujem verske obicaje ljudi u mojoj okolini ali isto tako zahtevam da i oni postuju moje opredeljenje. Vaspitana sam i odgajana u porodici u kojoj je vladala sloga,ljubav i postovanje.Naucena da razmisljam i iskazem svoj stav, da pomognem drugome i cenim prave vrednosti. Nisam svetica naravno ali mirno spavam.
Ne radi se tu samo o verovanju i neverovanju u boga. Nashiroko sam prichao o tome chak i preshiroko da bih imao volje da ponovo pricham. Onome ko je moje ranije priche shvatao nema potrebe da ponavljam, a onim drugima nema svrhe.
Moj "radikalniji ateizam" je zapravo posledica pojava koje zapazzam oko sebe -pojava u drushtvu a to je masovno prihvatanje ponashanja okoline kao svog bez ikakvog razmishljanja o tome shta se i zashto radi i shta zapravo sve podrazumeva i znachi.
Sve je shto je u vezi sa temom ima vishe aspekata i uglova, uzroka i posledica. Naravno da je radikalni ateizam potreban kao protivtezza radikalnom verskom fundamentalizmu, ali i kao protivtezza masovnijem polupasivnom i laganom ispiranju mozga koji podrazumeva prihvatanje bukvalnog religijskog uchenja.
Neko che rechi ok, priznajem ja nauku i nauchno itd, ali verujem da necheg ima itd.. Ok, ja sa tim nemam nekih vechi roblema (naravno, realno bih i takvoga ugushio gomilom logichkih pitanja, just for a talk).
Zashto bi uostalom religioznost bila poshtedjena agresivne kritike. Shta moju kritiku chini agresivnom? To shto iz nje proizilazi da je onaj drugi glup? Wtf? Bash me briga shta o meni proizilazi iz religijskih propovedi. Smeta mi shto dan i noch sa tva, iz novina i iz svih moguchih medija, bombarduje me neshto shto je daleko od bilo kakve pouzdane istine. Shto ljudi koji inache o nekim drugim stvarima u zivotu mogu biti potpuno racionalni, ovde odbacuju sve one kapacitete dobijene razvojem nakon pete godine.
Njihova stvar? Ne ako taj metod razmisljanja ulazi u sve pore drushtva.
Da, ja mislim da postavka prirode kakva jeste ne ostavlja nikakvu potrebu za bozzijom intervencijom, a josh manje dokaz. Prema tome sem nechije potrebe za utehom, nema nikakvog razloga da podrzzavam nechije zablude niti da se mirim sa njima. Kada crkva ne bi insistirala na bukvalizmu, kada ne bi podrazumevala neznanje, i shto je josh gore promovisanje nedoslednog i nekonciznog nachina razmisljanja i ja bih bio potpuno ravnodushan.
Svaki subjektivni razlog za postojanje religije, tipa - religija je potrebna da bi prostom choveku dala prosta objashnjenja za komplikovane pojave, nije dobar i moja radikalnija pricha protiv svega toga moja je pobuna protiv negovanja prostote u ljudima. Ne mozzemo svi biti astrofizichari ili molekularni biolozi brate, ali to ne znachi ni da treba podrazumevati postojanje deda mraza zato shto je to odlika dobrog Laponca ili zato shto su i njega verovali nashi stari ili zato shto bi svet bio mnogo bolji, samo kada bi njegovo postojanje bilo istina...
Ne pravim neku posebnu razliku izmedju onih koji ne razmishlju po navici, onih koji veruju zbog tradicije i porodice i onih onih koji ulazzu jako puno energije u gradjenju bajkovitih svetova u kojima zzive.
Shta je dobra strana religije? Interpretacija sveta prilagodjena onima koji ne mogu ili ne zzele vishe?
Citat
