Da li ću da se dopadnem njemu / njoj posle hirurške intervencije?

[ravnicari]

Nisam sigurna da li na pravom mestu postavljam pitanje ali evo šta me u stvari interesuje.
Gledam ove emisije tipa "Ekstremni preobražaj" gde se ljudi podvrgavaju najrazličitijim hirurškim intervencijama a sve zarad lepote i ljubavi.
Ako izuzmemo ljude koji imaju zaista zdravstvenih problema i kojima plastika život dovodi u red, šta je sa ostalima?
Kada smo se moj muž i ja sreli dopali smo se jedno drugom sa svim vrlinama i manama, onakvi kakvi jesmo... Ko meni može da garantuje, ako ja uradim neku drastičnu promenu, da ću se dopasti mom mužu pa i samoj sebi pre svega? Pa ja nisam oduševljena ni kad on ima puštanje brade i kose u pokušaju a zamisli sad nešto mu urade (iseku, ubace kolagen u usne daleko bilo!
Mislim, plastični hirurg uvek pronađe nešto na vama što može da sredi...
Volela bih da čujem još neko mišljenje!

[Bombica]

Gledam ove emisije tipa "Ekstremni preobražaj" gde se ljudi podvrgavaju najrazličitijim hirurškim intervencijama, a sve zarad lepote i ljubavi.

zarad lepote i zdravstvenih problema razumem da se neko podvrgne plasticnoj hirugiji. ali ipak kad je razlog lepota, da nije to bas takav ekstremni preobrazaj, vec neka sitna korekcija (recimo klempave usi, nepravilan nos, male grudi itd).
gledala sam te emisije u kojima se neki podvrgavaju plasticnim operacijama kako bi bili slicni svom idolu...stvarno je bezveze....mislim ako se nisi rodio ko Bred Pit, sad ne mozes da silom postanes njegov klon...

dok ono zbog ljubavi, uopste ne poddrzavam. (niti mi je logicno) ako me voli neko, voli me onakva kakva jesam. mislim mogao je da gleda pre nego me zavoleo a da se ja menjam njemu zbog ljubav
onda tu ne radi se o ljubavi, vec o ispunjavanju njegove (njene) zelje da bude sa zenom (covekom) prema licnoj zamisli...znaci ne voli tebe, zbog tebe...

valjda sam bila jasna

[ravnicari]

pa da to je i moje mišljenje, sada mi je lakše, nisam jedina

[Cecara]

Slazem se u potpunosti sto se tice korektivne hirurgije u cilju normalizacije zivota i celokupne socijalizacije. Verujem da je onima koji nisu imali srecu da se rode sa svim crtama onakvim koje se smatraju za normalne, ovaj napredak u medicini zaista olaksao zivot. Na zalost, problem je sto ne mogu svi materijalno da ga priuste.

S druge strane, imamo one koji su puni para. Sto bi moja baba rekla, "Najela se pa pobesnela' E meni je to filozofiranje u smislu 'hocu punije usne / vece grudi / manji-prcastiji-podinutiji nos / krupnije oci...' vec izivljavanje, a najtuznije od svega mi je kad to ljudi rade da bi sto vise licili na neki ideal lepote. U svemu tome gube svoje osobene crte (naglasavam, ovde ne govorim o onima kojima operacija pomaze da budu drustveno prihvaceni i zive normalnim zivotom, vec onima koji ne znaju sta ce sa sobom). Zalosno je sto pribegavaju poboljsanju fizickog izgleda dok im dusa ostaje prazna i neobogacena. I cemu ta potreba da se fizicki dopadnu drugima? Zar nije bitnije da ih cene kao ljude, s cim cinjenica da li je neko lep ili prosecan nema ama bas nikakve veze?

[_baba_]

Zivis u oronuloj kuci.
Dodjes do kinte...sredis malo fasadu, kupis nove prozore.
Kuca spolja zablista.
Unutra su puknuti zidovi, plafon otpada kad malo jace zalupis vrata...
Namestaj je star i skripi...
Oseca se vonj iz starih tepiha i zavesa...
Dolazis s posla, zadovoljno osmotris spoljasni izgled...Padne ti mrak na oci svaki put kad predjes kucni prag.

Zivis u oronuloj kuci.
Dodjes do kinte...sredis enterijer. Popravis izolaciju.
Kupis nove tepihe...nesto namestaja, par sitnica.
Dolazis s posla...padne ti mrak na oci kad vidis na sta ti kuca lici.
Predjes kucni prag...oseca se toplina. Nabacis osmeh na lice.
Fasada jeste malo oronula, ali jbg, bitno je da ne duva kroz pukotine.

To je moje misljenje o plasticnoj hirurgiji.
Prvo popravi enterijer, pa onda mozda shvatis da eksterijer i nije toliko bitan.