Društveni život i brak

[Mish]

Ne jednom sam čula rečenice tipa: "Od kako smo u braku, pogotovo, od kako imamo decu, društveni život nam se sve na dečije rođendane. Kad god isplaniramo odlazak u bioskop, karte poklonimo jer baš tad se jedno od njih razboli ili mi mama otkaže čuvanje. A toliko nam je nekad potrebno to vreme za samo nas dvoje. "
Koliko deca ograničavaju društveni život u braku? Imate li mogućnost da klince ekspedujete u "Baka servis" i sebi priuštite večeru sa prijateljima, odlazak u bioskop, koncert ili tek šetnju u gradu?

[jovuk]

Sve zavisi kako se ko postavi i šta su mu prioriteti.Meni su deca priritet,njihove potrebe su mi dakle na prvom mestu...sve ostalo može i ne mora.
To ne znači da sam totalno zapostavlila društveni život,ali ga jesam redukovala.

Vremenom sve to dodje na svoje.Uglavnom i naši prijatelji imaju malu decu i naravno razumevanja za iste.

Dečica brzo rastu,sve manje će biti vezana za nas,i tada ćemo ih verovatno vijati da nam sednu u krilo i da ih mazimo.Ja sada beskrajno uživam u tome,i nije mi žao što zbog toga propuštam kaficu sa prijateljicom.Biće prilika,samo daj Bože zdravlja.

[Najgora]

Nama nikad to nije bio problem
Još dok su bili bebe znali smo da ih ostavimo i odemo na večeru ili zapalimo u neku diskoteku To nam je uvek bio prioritet u odnosu na odlazak kod prijatelja i rodbine nismo mi za sedeljke
Znali smo i da ih ostavimo u baka servisu i odemo u vikendicu na 3-4 dana sa društvom pa u 4 ujutru zapalimo kući, posle neprospavane noći, da se presvučemo jer od 7 radimo
Sve redje izlazimo ne zbog dece ili para već zbog društva.
Neki su u medjuvremenu dobili decu pa im se svet izvrnuo naopačke a neki su se baš pokazali...baš!

[_baba_]

Kod nas se baka servis podrazumevao skoro svakog vikenda, osim kad su klinci ili babe i dede bolesni. Ne samo da bi nas dvoje izlazili, nego ponekad dobro dodje da 2 dana ne radimo nista, setamo goli po stanu, izlezavamo se po ceo dan u krevetu, izlezavamo se jedno na drugom...
A ako ne moze-ne moze. Boze moj, pa nije smak sveta ako ne odemo na neki dogadjaj.
I sta znam, kod nas je retko kad bila prazna kuca. Uvek neko svrati od drustva, makar da popije casu vode jer mu je pozlilo na dzogingu
I za cas posla organizujemo neko zezanje. Dobar provod nije pod obavezno zagarantovan samo po kaficima/zurkama/pozoristima/bioskopima...kad se moje opaljotke i ja skupimo u igraonici...ihaa, pa budemo najgore od sve dece.
Nikad nismo dozvolili da se uchaurimo zato sto imamo decu. A opet s druge strane nikad nismo stavljali drustvo u prvi plan. Uvek i prvo deca, pa onda sve ostalo.
I nikada necu razumeti one koji kazu da su se zapustili, da nemaju svoj zivot otkad imaju decu...ako su im deca smetnja a ne uzivanje, onda takvi imaju ozbiljan problem u glavudzi.
Balansiranje, organizovanje...
Kako napravis tako ce ti biti

Pa cak i ako babe i dede nisu u mogucnosti da pricuvaju klince, ili nazalost vise nisu medju zivima... ako bas prekipi i potreban je izlazak iz kuce, zasto ne ukljuciti u celu pricu drugaricu, prijateljicu, komsinicu..?
Svasta.

[Savannah]

Na samom pocetku dok nam je potomak jos bio malen, nismo ga bas cesto ostavljali kod bake i djeda. U to vrijeme moj je zakoniti vise izlazio sam . Sada nemamo baku i djeda blizu pa ga (ako) ostavimo kod prijatelja ili svatko od nas izadje sa svojim drustvom dok drugi ostaje kod kuce. Navikli smo tako, a koliko primjecujem i kod nasih prijatelja je isti slucaj. Muski uglavnom izadju sa muskima, zene sa svojim prijateljicama. Ako imate baku i djeda u blizini iskoristite dok mozete!

[Bombica]

u pocetku naravno, dok je bio beba, sve se vrtelo oko njega, pa nasi izlasci su bili retki...
e od kad je porastao malo, naravno tu je "baka servis", pa mozemo kad god zatreba da ga ostavimo i izadjemo sa drustvom ili svako na svoju stranu - ja sa prijateljicama on sa drugovima...
o druzenju sa prijateljima koji imaju decu i kucnim sedenkama, ne pricam...oni nisu prestali nikad, cak ni kad je bio beba...naravno sem prvog meseca

[SQUAW]

Ne jednom sam čula rečenice tipa: "Od kako smo u braku, pogotovo, od kako imamo decu, društveni život nam se sve na dečije rođendane. Kad god isplaniramo odlazak u bioskop, karte poklonimo jer baš tad se jedno od njih razboli ili mi mama otkaže čuvanje. A toliko nam je nekad potrebno to vreme za samo nas dvoje. "
Koliko deca ograničavaju društveni život u braku? Imate li mogućnost da klince ekspedujete u "Baka servis" i sebi priuštite večeru sa prijateljima, odlazak u bioskop, koncert ili tek šetnju u gradu?

Ne sedim kući kad mi se negde ide, ne planiram detaljno ni odlazak na letovanje, a ne da kujem planove da bih se prošetala do kafića ili šta ja znam gde. Ne treba mi društvo da bih negde otišla ili izašla i nikad nisam čekala nikog ko ne zna da l' hoće ili neće da piški i ne ume da se organizuje jer sam sebi pravi problem gde ga nema ili ga mrzi uvek nešto, tamo gde izlazim uvek se zadesi neko koga poznajem jer se izlazilo i izlazilo a i ako se ne zadesi ja se zabavim U poslednjih par godina izbegavam jako zadimljene klubove i gledam da se vrtim po otvorenom uvek, smorili su me podrumi više. Tako bilo pre braka, tako ostalo i u braku. Ja sam uvek štipala od spavanja. Izlazimo i zajedno i odvojeno. Mislim, poglavica izlazi na skvoš, stoni tenis, pikado... njega je sve drugo smorilo Više voli da mu dođe društvance kući, a to su opet zajednički prijatelji, kumovi pa sedimo gledamo filmove, pravimo klopicu, igramo nešto ili se samo prospemo po nameštaju i blejimo...
Dete smo dobili dobro. Nije bio bolešljiv, nije bio kmezav i težak, a nije ni mogao da stigne, svuda smo ga vukli. Roditelji su mi baš od skoro u penziji, ali su uvek uskakali kad treba, jer nama dune u petak da za vikend sami zbrišemo u planinu ili do mora... njegovi takođe. Dešavalo se i da dete izađe bez nas Pokupi ga moja komšinica džezerka kad je u zemlji pa ga vodi sa sobom gde god da peva Pa ujke sa devojkama vodi tamo - vuci ovamo itd. Pa se drugarice sete kad negde vode svoju decu pa pozovu, pa ja pokupim gomilu tuđe pa sve u pozorištance i taaakooo. Kome se ide taj ide gde hoće, kome se sedi kući taj sedi kući - prosto.

Gde god nam se ide idemo, nikad nismo bili lenji da se pokrenemo, bio to izlazak na večeru ili ručak, klub, pozorište, karting, kuglanje, pikado, bilijar, paintball, roštiljanje, riziko, monopol, jamb u parove... ili preferans sa mojim ćaletom - svejedno. Sad je on već veliki, ali tako je bilo i ranije.

U poslednje vreme baš najčešće volemo da budemo sami i kući

[ravnicari]

U potpunosti se slažem sa " squaw".
Mislim da je sve do tebe! Ako želiš organizovaćeš se bez problema ali naravno postoje ljudi koji vole da im je sve teško i problem.
Moj muž i ja nismo propustili ništa što nas je interesovalo ni kada je bio beba a kamoli sada kada je već ozbiljan momak od 10,5.
Naravno kao što sin poštuje naše vreme tako i mi poštujemo njegovo i super je.
Imali smo i još uvek imamo veliku sreću sa baka-servisom tako da sve funkcioniše bez greške.