Vreme neznosti...

[diktatorka]

VREME NEZNOSTI


U gnezdu pticicu pomilovah nezno
zacvrkuta silnim glasom svojim
odnese mi pamet i zakljuca grudi
pregradi mi potok i potopi snove
zatvori mi nebo i poklopi dusu
ostah da je volim na nogama svojim


Da li i posle mnogo godina,postoji neko ko moze da vas podseti na ove
stihove?Da li jos uvek pamtite~vreme neznosti~?

[Aiko]

da, postoji..

neko ko se prepliće kroz moj život više od 20 godina, neko za koga je ispisano milion stihova, neko na koga me podseća milion pesama, neko sa kim sam uvek bila u nekom raskoraku, a uvek je blizu mene..čak i sada, a verujem i zauvek..

da, postoji..i drago mi je da je tako..

[love hunter]

Ne.

Mozda jednoga dana i bude iskreno...

[starsica]

postoji.. ali se ne bih secala, da mi nije suvise realno zigosano u secanje.. a i bice uvek tako
ne bih htela da se secam toga..

[Goga]

Pamtim, i obično kada se najmanje nadam, on se pojavi iz ko zna koje vijuge, u kojoj je bio nežno zatočen.
Možda više pamtim sebe iz tog perioda, nego njega. Smešna, blesava, spremna na sve, nepromišljena, voljena, pa nevoljena, svakakva...
Naravno da ću da pamtim, jer me vraćaju u jako lep životni period.
Sebično ga čuvam i dozvoljavam sebi da mu se vratim, tek kada se pojavi tema poput ove.

[memento]

Ne znam... Nisam siguran... Možda, maglovito i na neko način derivirano, jer neke nove nežnosti potiskuju stare...

[bellissima]

VREME NEZNOSTI



pregradi mi potok i potopi snove
zatvori mi nebo i poklopi dusu

Setih se ... nekog, posebnog ...
I pisama koje mi je pisao iz jednog grada dalekog ...
I recenice "... i nebo se smesi ocima tvojim..." kojim je zavrsavao svako pismo.

Dolazile su neznosti s' vremena na vreme i posle njega,mozda su bile jace i zrelije,
ali nikad kao tad te devedeset i neke ...