...uvek su bile sve shto sam imao...
...nedostaje mi chvrsto tle, nedostaje mi oslonac, nedostaje mi jasna granica izmedju jave i sna, nedostaje mi da stvarno znam sve ono shto milsim ili sam mislio da znam, nedostaje mi da budem ja, ali sa rukom u ruci...nedostaje mi mi, u stvari...
...nedostaje mi sve to, ali izvan zidina od peska, koje i najmanji talas pretvori u prah...
Koji je nachin da kule od peska traju do kraja sveta?
Kule do peska... kad budu kule od peska trajace do prve plime i svakog dana ispocetka kap po kap do vrha.
Samo dva para ruku mogu kulu od peska spojiti kuli do peska!
probaj naci dva dlana i malo peska ali nikada ti nece kule od peska trajati do kraja sveta... ili mozda
Sve to ne treba, kome još treba granica između sna i jave? Kakav je to život, ako nije san?love hunter kaže:
Čvrsto tle?
Neeeeeee.....
Talasi, vetrovi, uvale, pa zalazak, pa izlazak sunca, pa snežne oluje, možda, sve zavisi od boje tvoje mašte.
Kule od peska pravimo, zato što nam takve trebaju, niko ne diriguje našim životima, sve sami brljavimo, pa kako izbraljavimo...
Neko pravi kule od peska, a neko betonske rugobe....
Ja sam za ove prve, drže te budnim, i moraš da popravljaš ili opet praviš, ali u tome jeste čitava magija.
"...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."
Ako nameravaš da provedeš život u kuli, sigurno je nećeš praviti samo od peska... Pesak ćeš pomešati sa šljunkom, cementom, vodom... Mukotrpno ćeš mešati to vezivno tkivo koje će učiniti da zid na tvojoj kuli bude dovoljno čvrst da odoli svim burama i olujama, svim talasima i talasićima, svim osvajačima i nasrtljivcima... Mašta je divna stvar... Čuda stvara... Ali ako želiš da čudo potraje, moraš se pokrenuti i krenuti... Ništa nije palo sa neba pravo u krilo...
nije dotakla ništa što bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
njene misli su čiste, ona misli da voli,ona veruje, veruje
Potreban je cvrst oslonac.
Samo jedna vrsta oslonca je dovoljno cvrst da izdrzi tezinu peska...
Neko ko te voli vise od sebe, da ti pruzi stabilnost i da ti njoj pruzis ono sto ce je ojacati vise nego sto je i zamislila...
Bez toga, kule ce uvek biti od peska...
Gospodine, vase dete se plazi na mene!
Napravila sam jednom kulu od peska i stalno sam je lickala i glancala i tornjeve dodavala. I bila je to lepa kula i delovala je mocno svima koji su kraj nje prolazili. Ali kula je bila prazna. Sva njena lepota bila je u njenoj fasadi i mojoj iluziji da radim nesto vazno. Kada sam to shvatila kula se srusila.
Pravljenje kula od peska...pa shvatimo to kao i svaku drugu igru.
Nekad ih pravimo sami onako kako se nama sviđa.
Nekad nam neko pomogne, nekad se složiš sa njegovim idejama, pa kula izgleda divno.
Nekad se posvađamo, pa ljutito nogom srušimo sve što smo napravili. Posle nam bude možda i žao...
Treba se igrati, praviti kule, rušiti ih, praviti nove...
Kad se shvati kao igra onda i nije tako strašno.
Gradila ih, uporno i marljivo godinama ...
Zrnce po zrnce ...
Rusili ih vetrovi, unistavali talasi, ali opstajale su lepe i nedodirljive u svojoj lepoti.
I moje ...
Pravimo ih sami...ili uz par ruku drugog maštara. I dokle god postoje u našim glavama..baš takve , divne, veličanstvene i samo naše...ne smeta što poneka plima navlaži temelje. To nas samo navede da budemo oprezniji, da je "držimo na oku" i da stalno nešto dograđujemo, renoviramo, dodajemo, eksperimentišemo. Samo dokle smo svesni zakona statike i opterećenja ona opstaje. Onog trenutka kada je namerno preopteretimo znamo...da je samo jedne ruke neće spasti pada.
Ipak....njene planove i dalje nosimo u svojim glavama...i dalje birkamo mesto za njihovo postavljanje...i dalje tražimo drugog sagraditelja. Ako ikada zaboravimo njene planove ili prestanemo da gradimo...bacili smo svoj najvredniji deo u talase. Ko odustane od svoga sna...on ga nikada i ne doživi !
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
Koliko sam ih samo napravila do sada i skoro isto toliko ih se srušilo..neke skroz, neke delimično, neke sam popravljala, neke se nije isplatilo popravljati, pravila sam nove..
i tako, idem dalje, ne odustajem od tih "građevinskih radova", dok se ne umorim jednog dana..
a kad se umorim?
bejaše mu onda..
Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..
kule od pijeske i kule od karata, isti je početak i kraj, samo se sredina malo razlikuje....
Borba. Večita borba.
Jednom sam čuvala jednu, baš takvu. Čuvala sam je od talasa, od dlanova koji su možda nežniji od mojih, od vetrova i svih elementarnih pogoda i nepogoda. Na kraju sam se izborila za prijateljstvo - koje će trajati, nadam se, dok ima mene - nas.
Svaka veza, brak se možda može posmatrati kao kula od peska.
Nikada ne znaš kada će da se pojavi neko / nešto, što će da je pokvari, ili čak i uništi.
Zato se i dalje borim, kroz igru, najluđa maštanja koja imam u glavi, i uspevam.
Zajedno prolazimo kroz sve to. Svesni, da dok je ''nas'' možemo da napravimo čuda.
Ispunili smo jedan od uslova, da ne postoji samo ''on'', da ne postojim samo ''ja''. Tako ćemo da trajemo, najbolje što umemo, svesni činjenice da će da naiđe neka nova bura, kiša...
Idemo dalje
Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.
nema nacina....... jer nistra ne traje do kraja sveta ali mozemo se truditi da traje sto duze tako sto cemo utrljavati svezi pesak s vremena na vreme........
Pesak je svež
i kula više nema
ali je lopatica u ruci
i zamišljeni oblici zidina
u snovima...
...ako prestaneš da sanjaš
imaćeš sigurno tle
pod nogama
ako prestaneš da sanjaš
imaćeš kule koje nijedna voda
neće moći da spere
ako prestaneš da sanjaš
skoro da neće imati
šta da te zaboli
ako prestaneš da sanjaš
zaboravićeš sebe.
Vaš status
Citat