Stetler i Voldorf?
Prikaz rezultata 1 do 3 od ukupno 3
  1. #1

    Stetler i Voldorf?

    U dečijoj seriji ''Mapet Šou'',pojavljuju se ova dva lika_Stetler i Voldorf.Oni sede na svom balkonu,iznad svih u mapetovskom pozorištu i uvek imaju nešto da kažeu:na račun predstave,kostima,kulisa,publike,glumaca,voditelja Žepca Krake.Uglavnom se rugaju.
    Ono što sam posle toliko godina shvatila je kako su Stetler i Voldorf nezaobilazna ''zakonitost'' kada je u pitanju grupa ljudi na jednom mestu.Takvi se ''dvojci bez kromilara''(jer se i između sebe glože,premda ne mogu jedan bez drugoga!)pojavljuju u svakoj grupi ljudi koja broji više od tri člana.
    Pljuckaju sa svog balkona,svog savršenog sveta na sve one dole.

    Njih dvoje u ulogama pukovnika Kurtz-a i ''delivery boy-a'':
    Stetler i Voldorf postoje i u varijanti ''Kurtz i delivery boy''.(setite se ''Apokalipse sada'')Prvi je ''učitelj'',''guru'',seče svojom logikom,prepametan je,a drugi je ''delivery boy'' koga šalju da ''naplati račun'' i nikada ne može ''stići'' Kurtza.Jedan drugom rade o glavi.U međuvremenu kritikuju sve što im ''ne staje pod kapu'',što će reći ceo svet van njihovog uobraženog kraljevstva.

    Dakle,koliko Stetlera i Voldorfa/Kurtz-a i ''delivery boy-a'',prepoznajemo među nama?Koliko puta smo bili u njihovim ulogama?

    Koliko svojim ''mapet šouom'' ubrzavamo neku od mogućih ''apokalipsi''?
    od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota

  2. #2

    Odgovor: Stetler i Voldorf?

    Tačno je da ih ima, samo nisu uvek isto kostimirani, nisu obavezno sedi, i nije uvek balkon u pitanju...

    I nisu svi toliko duhoviti kao Stetler i Voldorf, Mapetovci.

    Ali ja ne mogu da odolim da ih ne saslušam, jer me ta vrsta drugačijeg mišljenja, praćena manje ili više vešto izrečenom ironijom, uvek zanima, pa čak i inspiriše.
    Mada, mislim da mogu i kod sebe da uočim ponekad takvo ponašanje. Ume da bude slatko kada se neki komentatorski dijalog uobliči u duhovitu celinu, pa ukoliko fazon još i uspe, imaš sa kim slatko da se iskikoćeš...
    Vrag odneo šnalu...

  3. #3

    Odgovor: Stetler i Voldorf?

    То је ситуација у којој сам се нашао много пута. Срећа је када имате људе с којима можете да "играте" улоге Стетлера и Волдорфа. У мом случају има их тројица, или четворица (овај четврти с времена на време осцилира) с којима појединачно и периодично упадам у такве ситуације. Дакле, заузмеш бусију и да се не би сморио чињеницом на каквој си се журци задесио, а углавном те је довео онај други (Стетлер или Волдорф), посматраш, коментаришеш, дискутујеш о дешавањима која гледаш испред себе, обично један нешто "напада", други "брани", а онда се после обојица смејемо. Не знам колико се то односи на изворне ликове из Мапетоваца, али нама се дешава да стално неко долази до нас да би мало постајао и нешто попричао, јер као што ми посматрамо масу, тако и маса посматра нас, па када неко "из масе" види нас како нам је "добро" - залепи се. Врло кратко се задржи, јер му уопште не буде јасно о чему ми то причамо и чему се смејемо, па нас напусти
    Сећам се једне. На некој екскурзији, када су двојица од четворице с почетка отишли у дискотеку, а ми остали у хотелу. Гомила људи први пут пијана: "Ајмо код ових" - досадно, "ајмо код оних" - досадно, "ајмо у собу" - после сат два наша соба пуна људи. Седимо на кревету и гледамо и "глумимо" Стетлера и Волдорфа (и онда смо баш то прокоментарисали, да смо ко "она двојица из мапетоваца"). После много приче и много ситуација које смо "снимили" и "обрадили", с још увек отвореним питањем "шта се то ово дешава око нас" прилази нам један лик, иначе "штребер" и досадњаковић, седа на кревет поред нас, гледа нас са невероватно глупим осмехом, поскакује на кревету, цима цео кревет, па и нас двојица поскакујемо, гледа нас у очи са тим ненормалним осмехом и као да хоће нешто да нам каже, али одједном се само опружио, легао и захркао. Одмах затим, зачула се нека галама из ходника. Неко виче "боли ме курац, сад ћу да се убијем", окрећемо главе у том правцу, видимо високог лика с пола обријане главе, онда је био панкер, како стоји испред врата собе преко пута наше, замахује раменима и главом и чини ми се из све снаге удара главом од та врата. Пада на под и оно што ми следеће видимо само су његове ноге на поду које полако почињу да се крећу у десно и нестају. Неко га је одвукао. Све то, од доласка оног штребера до одношења оног панкера, пропратили смо у тишини. Погледали смо један другог, гледали се неколико секунди потпуно неми.... До сада сам се можда још само пар пута смејао као онда...
    Боље је наставити да пијеш, него престати кад не треба.

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •