Otšetala je tiho, opet nas oborila, ovaj put nije više bila gluma, bio je život, goli, sa kojim se pozdravila. Neka počiva u miru. Bila je jedna od najvećih.
Otšetala je tiho, opet nas oborila, ovaj put nije više bila gluma, bio je život, goli, sa kojim se pozdravila. Neka počiva u miru. Bila je jedna od najvećih.
"...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."
Na blogu http://maniacinfo.blog.hr našla sam intervju koji je Sonja Savić dala Bojanu Munjinu.
U celini je ovde:http://www.blog.hr/print/id/16209609...-mladosti.html
Deo:
- Zasto je ta generacija bila nesretna?
- Zato sto, objektivno receno, nije imala buducnost i mi smo hteli sami da je stvorimo. Svi smo mi prosli ozbiljne skole, ali niko od nas nije hteo da bude ni lazni ekonomista, ni lazni pravnik, ni lazni politicar – niti lazac uopste. Mi smo hteli da se bavimo nasim stvarnim emocijama i da kroz te kreacije izazovemo neki bunt. Najbolje je da se pogledaju umetnicki radovi iz tog perioda - ako nisu spaljeni – i onda ce se shvatiti zasto smo bili nesrecni. Shvatili smo tezinu lazne drzave.
...
- Sredinom 1991. vi ste zivjeli u New Yorku i kada pocinje rat odlucili ste se vratiti u Beograd. Zasto?
- Ne mozes da se ne vratis i ne vidis sta se desava sa roditeljima i prijateljima, dok ti se izbezumljenom u New Yorku cini neverovatnim da ponovno gledas tenkove i mrtva tela koja plivaju Savom i Dunavom. Kao i uvek, "drugovi" su bili brzi. Te 1991. sest meseci bile su prekinute veze Beograda sa svetom, a iz zemlje nije smelo da se izadje. Vratila sam se iz New Yorka gde smo konacno uspeli da pronadjemo fondaciju Yoko Ono koja bi financirala nase buduce projekte... Nikada nismo imali para, ziveli smo iscrpljeni sa puno neuzvracene energije. Uzvracala je publika u punim dvoranama, ali mi smo neprestano putovali sami. To je bilo zato sto nam je drzava uzela sve. Ja sam tada snimila petnaest filmova i zaradila ukupno pet hiljada dolara. Mi smo bili tristo posto bolji od mainstreama i tristo posto losije placeni. Bili smo generacija neisplacenih honorara...
...
- Rekli ste za sebe da ste potpuni dekadent. Zar nije danas najveca avangarda raditi u sistemu kojeg nema nego biti izvan njega?
- Moja je zelja oduvek bila vratiti akademsku normu u raspadnutu sredinu. Kada sam 1998. rezirala "Godota" od kojeg sam kasnije napravila multimedijalni film, radila sam sa mladim ljudima i naucila ih sve sto sam sama naucila. Ucila sam plesacice glumacki pokret i sedela nocima uz kompjuter sa nekom decom koja su lepila muziku uz glumacku snimku. Napravili smo potpuno cistu artificijelnu predstavu u zemlji bezumlja koja ne zna formulisati ni hollywoodski standard a kamoli Becketta. Ja sam zivotni dekadent jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tacaka. Danas je nacizam u modi sto znaci da moras da si nasmejan, zdrav, obucen i napumpan silikonima, dok ja jedem parce hleba razdeljeno na cetiri dela.
**********
I dodajem deo nečeg što je trebalo da bude samo pesma Via Talas- a
... Uzalud dozivam nebo da mi kaze
da sve je stvarno i da tako mora
Plasim se da sama nikad necu znati
da zivim zivot nekog drugog stvora
osecam to
Ruzni sni,
kao psi,
prate me
jer shvatam da sam
sama,
necu moci sama,
neka vreme pocne vec
da me uzima
moje telo pripada
drugim ljudima.
Reci ZAO MI JE.......tako plaho zvuci.......pocivaj u miru lepotice........
Nikad se ne raspravljaj sa budalom. Prvo ce te spustiti na svoj nivo, a onda dobiti na iskustvo
Isahara kaže:
Počivaj u miru, Sonja
Umetnost si bila TI; mila Sonja
Preselila si se u vecnost i nezaborav; hvala ti za sve sto si nam pruzila nesebicno dajuci sebe do dna...
:Samo srcem dobro vidimo...Sustina je ocima nevidljiva..
SILVIA;
Veliko hvala na ovom tekstu posvecenom nasoj dragoj Sonji
Poruku je izmenio silvia, 28.10.2008 u 09:32 Razlog: Prevelik citat
Ciklus filmova Sonje Savić u Kinoteci
Ponedeljak, 27. oktobar 2008. 16:49
Filmovi u kojima je igrala Sonja Savić biće prikazani u Muzeju jugoslovenske kinoteke, od prvog do trećeg novembra.
Publika će moći da pogleda filmove "Leptirov oblak" Zdravka Randića, "Živeti kao sav normalan svet" Miloša Miše Radivojevića i "Nešto između" Srđana Karanovića.
U okviru ciklusa "In memoriam" biće prikazana i ostvarenja "Una", "Crna Marija", "Šećerna vodica", "Masmediologija na Balkanu", "Uvod u drugi život", "Jug-jugoistok" i "Čekajući Godoa", koji je nedavno preminula Savićeva režirala.
Mondo
Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša ...tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku...
http://www.imdb.com/title/tt0118930/
Božidar Nikolić snimio je Tamnu stranu sunca u kojoj glumi Sonja.
"Prvu glavnu ulogu Bred Pit je dobio 1988. u filmu Tamna strana Sunca, gde je igra mladog Amerikanca odvenog od strane porodice na Jadran da pronađe lek za očajno stanje kože. Film je sniman u Jugoslaviji u leto 1988. i Pit je bio plaćen 1.523 dolara za sedam nedelja. Ipak, sa montažom pri kraju, rat je prekinuo završetak filma i veliki deo filma je izgubljen. Film je objavljen tek 1997."
By Zmitjkoe
Crnu Mariju http://www.imdb.com/title/tt0189452/ ne mogu da nađem još.
~
...наравно да смо сви свесни величине соње савић и њеног доприноса овдашњој сцени... међутим, мени и даље не иде у главу и није ми јасна та опседнутост њеним радом и њеним животом тек након што га је она напустила.
дакле, шта се дешавало све те године које је соња провела одбачена и заборављена од свих?
лицем ка ветру
с ветром уз лице
24. 09. 2010
PRESS
Dve godine od smrti Sonje Savić
Roditelji glumice Sonje Savić dali su juče dvogodišnji pomen preminuloj ćerki u selu Donja Gorevnica kraj Čačka. Poznata glumica preminula je pre dve godine u svom stanu u Beogradu, a na sahranu joj nije došao niko od kolega.
Najveca vlast je vladati sobom.
Vaš status
Citat
