Hehh, poslužiše Meri Cetinić i Oliver Dragojević da udenem dobar naslovDobro, nije baš samo more i bazeni su u priči
Ajd' sad da čujem ko od vas redovno zapiškuje Jadran ili neke druge vode i iz kog razloga?
Meni se desilo par puta, nikad u bazenu doduše, iako znam da sam se nagutala ko zna čije, ali sam tada bila jako daleko od obale i bilo je ili da pustim yellow spring (
) ili da explodiram u najsitnije komade. Da mi nije skroz bezveze da piškim tamo gde plivam, ronjam etc. (i tamo gde ima još onih koji to isto rade) mogao bi se ovaj osećaj svrstati u one retke pri kojima doživljavate nirvanu. Ej, nekad tačno po facama mogu da ocenim pišače dok su u vodi
Ono što mi je u celoj priči hard core, su oni roditelji koji decu opušteno pošalju u plićak (kad im se dete obrati sa "bešika" problemom), jer ih sad baš mrzi da ustanu sa dušeka, ostave novine i malo se prošetaju, iako dete nema naviku da piški u more. I onda vidiš scenu, dete tapka do vode, skida kupaće do kolena i piški po vodi koja mu je do članaka, jer ne kapira da treba da uđe do struka, ili svejedno šta mu tu nije jasno...
Mali od 'ladnog oružja nema šanse to da uradi. A nikad nismo pričali na tu temu... dečko jednostavno istrči, još i dok je manji bio, u sred neke lude igre, spusti onaj šlauf i trči na kraj plaže da piški iza nekog zidića ili u klonju od kafića, ako ga ima u blizini, zatim se u povratku zatrči nazad, zaboravi i onaj šlauf da natakari i o'ma se utopi u plićaku, naglavačke upada, pa sam par puta izigravala baywatch mamu
Ej, ne znam zašto mi je ovo bezveznije od piškanja u travicu ili bilo gde po prirodi (da ne bude diskriminacije), kad zagusti
poštujem i cvet i vodu, al' ovo je nekako... jbga... drugačije
A?
Citat
Odgovor: I zato ti, more, hvala.
nattydread kaže:
meni oni liče na one majmunčiće iz opstanka, znaš one što se trebe i čeprkaju, ko'o televiziju da gledaš 
da ne prepričavam šta je sve tu bilo, al' bilo je svašta (treba uspeti 
), toliko da su me naveli da im ceo peškir sa peskom i kamenčićima istresem na talon u sred srede gde su igrali karte, i da im se kasnije, kad je jedno dete iz njihove mnogobrojne po drugi put kakilo na moj peškir, obratim tonom i rečnikom koji ni ja nisam znala da posedujem...
Bar toliko pristojnosti sam imala 
To mi skroz bljak. Ali, jednom ortaku se omaklo dok smo plivali u reci.. pa je samo isplovilo pored njega 
