Moja poezija

[bellissima]

Nostalgija

Ti ludo prevejana,
opet mi mira nedas,
cim zazmurim vidim te
veceras me k'o nikad bolis ...

Ti ludo moja ponosna,
znas li da nedostajes,
da me u ovoj tamnici od leda
suncevim zrakom ogrejes,
da mirise tvoje udahnem
dah u prolece da pretvorim
i suzu u vremenu zaledim ...

Eh da mi je ...
da preletim tvoje ulice,
pogledom zagrlim stare predele,
zastanem ispod tvrdjave
i sa starog sata ukradem godine

Eh da mi je ...
da u suton prodjem Beogradskom
i onom starom precicom
do keja ubrzam korak
Dunav bih pogledom zagrlila,
kraj tvojih mostova
talas u srecu pretvorila
u vetric misli poslala,
na tvojoj obali usnila ...

Eh da mi je ...
dasak tvojih nemira
i nebo puno oblaka
manje bi bolela ova nostalgija,
sto me nocas pomera ...

Pavia, avgust 2006

[diktatorka]

USPOMENA

Ostaces uspomena
u liku nejasne slike
na tamnom zidu

Cudno zagledana
u obicnu zivotnu idilu
koja se nudi

Zacesljana prstima
u nekoj zurbi
vestacki stvorenoj

Utucena sopstvenim tragom
koji se tesko brise

Gromoglasna na boga
i svoju sopstvenu nespretnu ruku
koja te zanosom vodi

Ostaces usamljena
Ostaces uspomena

[DBlica]

LICE

Ono je dete, dobro, poslušno
Svaki put drugačije,
nikad isto,
uvek novo, lepše i veće.
Ispunjava mi dušu.
Oči sijaju, plene,
bodu u grlo,
uzimaju sitost.

Ono se i dalje menja
Ne volim kad plače,
a često to čini.
Ne volim, jer me mami,
pa isto činim i ja.
Jedna njegova suza
pokvasi mi celo telo.

1999.

[Aiko]

Slike mog srca


Latice sa mirisom karamela
lepe se na moje sklopljene oči..
Zvuci starog šlagera
bude davno potisnuta osećanja..
Moje je srce od pliša....

Slika prva:

Močvara,
miris ustajale vode i nemiri u mulju..
Blagi dodir proleća budi iz sna suve travke,
a divlje guske vraća u novo vreme..
Miris vlage, pomešan šumom tek probudjenih lotosa,
seća me na detinjstvo..

Slika druga;

Ponovo miris smole nagriza moja čula..
povijena stabla četinara
šapuću bajke dalekih planina..
Iz daljine blješti sjaj oka buljave sove,
čuje se krik gavrana
i oseća strah progonjenih srna..
Slutnja..
Tišina ponovo obavija šumske proplanke,
ne čuje se više ni šapat vetrova..

Slika treća:

Gusto šipražje i lijane čvrsto
omotane oko tamnih stabala..
Život..
Ima ga i u nabujalim travama
i neprobojnim šikarama,
i na drveću i u reci punoj zlata..
Sve drhti od života i sreće..
Otrov kaplje niz stene
i sliva se u izvor ključale vode..
Magija..

Slika četvrta:

Vrelina guši, kapci teški sklapaju se,
čini se- zauvek..
Vreo pesak, jara,
nebo indigo plavo i tek poneka sasušena travka..
Noge propadaju, gube se,
postajem gmizavac krastavog tela,
buljavih očiju, ljuspastog repa..
Fatamorgana..
Pustoš..
Mrtvilo polako zahvata i moje zgrčeno telo..

Da....to je to..

Da, baš ta pustoš je prava slika
mog srca..

Evo i krv mi se u pesak pretvara
i već do sutra ću biti samo obična
peščana statua..


24.04.1987.god.

[DBlica]

U KONOBI

ponosno
tri ostarela primorska lezileba
iz dosade
od ranog jutra
ispijaju lek
protiv ništavila umišljene veličine
u ukusu zelenog čaja i flaširanog vina
sa sanjivog lica tek probuđene
mlade žene

u kavezu od sunčevih zraka
crtaju kilometre umorna stopala
ponosno

Rose, 09.08.08.

[diktatorka]

BAJKA O TRAJANJU

Odlazak nije tren
cak i kada se tvoje oci
prepoznaju u mraku

Zamisljena svetlost tame
tad bljesti i prosipa
svoje mocne linije

Sve sto bajka moze
da ti isprica
je nada poklicu radosti

Ali tren ne traje vecno
to je svetlo
koje se krije
kada ga trazis

[DBlica]

After party


* * *

U DOBA DANA

U doba dana kada se ne zna da li je još veče
ili jutro
po septembarskoj hladnoći koja miriše na zimu
tražim nešto da mi bude preče
a kišne kapi po nekom limu
počeše...

Nezainteresovan za vodu što se sliva s temena
i hladnoću koja koči leđa
želim samo još malo vremena
da shvatim ono što pamet mi vređa







Reči ovakve
reči onakve
reči moje
njene
rekla je hvala
rekla je ne mogu
rekla je moram

07.09.07.

* * *

SPAVALA JE

bilo joj je hladno i nikako da se probudi
spavala je čvrsto bez sna
sanjala je vatru, ali to nije bio san
bilo joj je hladno i spavala je

spavala je dugo
a kada se probudila spavala je i dalje

kô odapeta strela jurišala je negde
negde gde se ne stiže
jurišala je onome što dolazi samo
nije bila spremna,
pile malo,
jurišala je jurišala jurišala






prebacivala mi je da previše sanjam
ipak sanjala je više

08.09.07.

* * *

POLICA

kao polica godinama pretrpavana kada se odjednom sruči
pa popadaju i davno zaboravljeni predmeti
sećanja su ga preplavila te noći dok je pokušavao da dokuči
da li je bilo nešto što se nije moglo smeti

nove stare stvari, nadolazeći kao bujica niz brdo
otvorile su ga kao što čaura puca i baca seme
svaka misao klijala je i rasla neopisivo brzo
zaboravio je na prostor, zaboravio vreme










tako se srušio jedan san, jednog dana u jednoj duši

09.09.07.

* * *

[diktatorka]

CEKAM

Za stolom isto
sve je manje vina

ne zbiram vise
ni case
ni krcmarske smene

znam da doci neces

po mom severu
pocinje mahovina

po meni se orjentisu
gavrani i lovci
na mrtve jelene

cekam,znam da neces doci

[izabelitta]

nekakvo demonsko uzbuđenje
kao da se ničim ne može razrešiti
kao da deluju zle sile, mahnite, gnusne
od stresa nam se lica izdužila
oči razmakle
osmesi nam kao bolne grimase
vise međ' obrazima

tutnje zloslutne vizije
pakao skoro opipljiv, neumitan
bojim se
ostaćemo ove noći skupa
zašto je između nas, na jastuku, moja kosa
tako
uzmi me za ruku
tako...

soba je nešto hladna, a noć neprirodno crna
ili se to očituje naša vlastita napetost
crnja od noći
osećaš li kako upravo ovo hladno, gubitničko svitanje
utiskuje u nas duboke tragove besmisla i jada
na čela nam urezuje svoje sablasne pečate smrti
ko kletve, ko uroke

ne daj
seti se brzo neke ruske bajke
nekog glupog stiha iz detinjstva
ne daj da nam se osmesi zagube u tmini
zašto su ti ruke tako daleko
poljubi me u oba ramena
tako...
spasi
bar nešto


U Srbiji, devedesetih...

[diktatorka]

NESTAJANJE


Udar nistavila vodi me u setnju,
tamo gde
ne mogu da se sa sobom sretnem:
samo se samoj sebi pricinjavam.
Neka daleka blizina govori
da nista tu nije ja.
Stvorim se svakim sledecim korakom
da bih nestala u tudjim otkucajima srca.

[Aiko]

Dolina ćutanja


Zadrhtim od tišine
i ustajalog mirisa mahovine..
Kao čežnja, preko oborenih četinara,
putem sunca i sna, hrlim u nepoznato..
O tebi mislim kao da ne postojiš..
jecaj se gubi kao talas,
u toplom zagrljaju šuma,
ali to nije moj jecaj, već jecaj mahovina..




Osluškujem bol rosnih kapi,
koje nestaju u sunčanoj sonati..
Podne je, a ja i dalje besmisleno koračam
kroz tamu doline ćutanja..
Kamen spava snom skitnice,
na kamenu sijaju suze mahovina..
Čekaju li i one možda nekog.....uzalud?!
Ali ne kao ja, već kao dolina ćutanja..

18.03.1987.god

[izabelitta]

hajdmo u san

gde me noću ljubiš

gde ja sam ti

od dana nevesta

u snu prsten

izgubim li čudom

poneće ga

lasta na krilima

java će nas

sanjana zateći

probudjene

u gnezdu od zlata

[diktatorka]

Reci!
Gde ste reci?
Dodjite da vas uzmem za ruku.
Ja vas volim.
Licite na moju dusu.
Ne morate vise govoriti.
Pevacu sa vama.

Nisu se odazivale.
Njihova narav se skrila
u tisinu vlastitog cutanja.
Dok sam ja iz grla gromove cupala
noc je vec jutro iskasljala.
Kako jelepo ne moci misliti ninasta.
Kad po hladnoj praznini tisina grize
krikove neizgovorenih reci.

Zivim u svetu u kome vise ne postojim.
Sebe jos samo osecam u masti.

[DBlica]

TRAGEDIJA JEDNOG PREVARANTA

Nasukao sam se na hridi
očaran tvojom pesmom,
potopila se lađa, mojom naivnošću
i tvojim lukavstvom, sireno!

Kaži mi zašto, možda želim da znam?
U to nisam siguran, jer kako bih bio
željan reči koje me uvek sahrane,
u duboku vodu
potope.

Al� uvek se nadam, s nekom setom,
da se točak okreće ipak.
Okreće li se točak, ili je samo tu da vara?

Hoćeš li reći, ili nećeš?
Na tebi je, sireno, na tebi je!
Imam li snage?!
Učinio sam šta sam hteo!
Svaki greh se pamti negde?
Počinjem da verujem u to.
Grešio sam mnogo, da li se vraća?
Mislio sam pravo, a možda i nisam?
Počinjem da sumnjam.
Možda sam ostao isti,
sa izvesnim promenama, sireno?

Ti to znaš, zato kaži, ili nemoj.
Vredim li oproštaja, ili je ovo kazna?
Da li sam gotov, izgubljen?
Hoće li doploviti komad drveta,
moj splav za priliku drugu,
treću,
petu?

Zaboravio sam da plivam, sireno!
Dođi, spasi me. Hoćeš li?
Nisam očajnik i ne molim za život,
sve uloge sam istrošio,
želim samo da me ima u nečijim snovima,
nisam uljez, sireno, i ti to znaš
pogrešio sam,
zato me spasi, molim te.

Prešla si me s ciljem,
al ne zaboravi,
zahvalan sam tebi,
ipak si ti bila mračna,
a svetao sam ja,
u ovom danu,
zbogom!

21.09.98.

[DBlica]

* * *

i govno miriše,
kad ti ga lepo serviraju.

danas