Moja poezija

[meseceva_kci]

Ukrala bih te,
sigurna sam u to,
ali ne znam od koga...

Prisla bih ti,
ali putokaz ka tvom dvoru
meni nije poznat...

Pricala bih ti,
ali reci je suvise
a tebe ni malo...

Gledala bih te,
bas onako
kao da mi je stalo...

Ko zna gde si ti
sa svojim planovima,
sa svojim vetrovima,
sa svojim zeljama...

Ti si snaga
meni mnogo draga...
Ali te nema,
to je jedina istina...

*LuNa*

[A6quattro]

IZGRED U TRGOVINI

Usta za jauk
Jauk za bol
Bol za obraz
Obraz za krv
Krv za vene
Vene za kosti
Kosti za meso
Meso za kozu
Koza za dlake
Dlake za vetar
Vetar za nebo
Nebo za nista
Nista za sve
Sve za nikog
Niko za nekog
Neko za posle
Posle za cekanje
Cekanje za vreme
Vreme za prostor
Prostor za broj
Broj za beskonacno
Beskonacno za ljude
Ljudi za posao
Posao za lovu
Lova za trosak
Trosak za prasak
Prasak za trgovinu
Trgovina za prodavacicu
Prodavacica za usta
Pa neka pazi sledeci put
Kada vraca kusur!

[meseceva_kci]

Izlecite ovu tugu, vetrovi!
Promenite me,
i ojacajte mi smeh...
Oduvajte suze
i ovaj osecaj u grudima...
Sve me boli,
sve kao da je polomljeno,
bar pocistite te ne potrebne delove,
ocistite mi dusu...
Poklanjam vam je!
Osetila sam kao da sam sve mogla,
kao da je sve tu,
ali nevreme se pojavilo...
Zasto i dalje grmi?
Svaku munju osetim duboko u dusi,
svaki put udara isto,
i onda jednostavno znam
ima ih jos,
jos onih koje slede...
Kuda vetrovi odnesoste one magicne slike?
Bez njih kao da vise
ne vidim...
Nestaju mi zelje,
pogledi mi lutaju,
misli su iste,
ubijaju svojom tezinom
svaki atom moje volje...

*LuNa*

[A6quattro]

TRODIMENZIONALNA LADJA

Prostor
Trodimenzionalna ladja
Plovi
Plovim

Mogli bismo
Pogledati
Ako znamo
Da Sunce jos svira
Nezno
Kroz taj isti prostor

Mogli bismo
Znati
Postavljene reci
Koje treba zicama
Da vucemo
Preko voda

U svest

Nepokolebljive
Plivaju kroz kapi

Seli smo tu
Davno
Nismo znali
Koliko Mesec ima ruku
Ni koliko je Zemlja zuta

Seli smo tu
Davno
Poznavali smo teren
Nismo znali igru

U usima nasih zelja
Slobodni
Od osecaja
Pristojnosti

Ladja ce otploviti

Obod nasih misli

Nismo ni jednom
Zastali
Stali
Pristali

Greska

To je samo prostor
Gde plove
Male drvene ladje
Onom mislju koju pohode

Kristalno oko
Zveci
Po poljima imaginacije

Somotni dodir
Plovi
Oko ulicnih barica

Magla se vija
Sa koracima
Po coskovima

Jutarnja kafa
Ukus
Prigusenog zadovoljstva

Negde
U daljini
Miris toplog svezeg sna

Probudi se
Plovice opet

Kroz ruke
Kroz telo
Kroz dah.

[A6quattro]

LEPLJIVE MISLI

Nekad receno
Ponekad smrskano
Skoro napuklo
Pljunuto na dlan

Kostica u grlu
Gusi
Prsti
Pokret
Zov
Huk sirena

U ustima
Zenici
Noktu
Kozi

Tresnje zove leti
Mirise noci
Travu
Maslacak

Kosmos
U rukama embriona

Mornari u stegama luka
Robot pod slemom istine

Udarac u potiljak
Da izbaci kosticu
Proslog
Umrvljenu u zadah reke

Pozovite
Ove i One
Svoje i Vase
I Nase

Lopte
Piramide
Oziljke

Na travi
U pustinji
Na licu

Treba nam lek

Kolotecina
Zabokrecina
Stagnacija

U ljudima
Na vodi
Kroz telo

Drhtaj u kosi
Hvata sunce
Koje umire
Na danasnji dan

Prvi put
Kao nikad pre toga
Zove u pohod
Citace snova.

[A6quattro]

GLEDAM

Polja asparagusa
Gledam a suze naviru
Polja asparagusa
Zauvek

A gore
Bledo razmazano nebo
I retka kisa
Kvasi
Plastikom pokrivene leje

Odsjaj tog crnog najlona
Kao pokrov mrtvaca
Siri se u beskraj
Po ovoj ravnici
Dok pogureni poljaci kopaju
Sunce tek izlazi

Gledam a suze naviru
Polja asparagusa
Kako je to
Trositi zivot
Za tudji delikates

Kako je to
Pokrivati zemlju
Plastikom nezno
Kao tek rodjenu bebu

A kisa ispira
pitanja i misli
Ja oticem
Dalje kao vreme
U vecnost
Polja asparagusa
Zauvek.

[A6quattro]

MISLI

Eh misli moje kad bi samo znale
Koliko placam neke vase reci
Ne idite ponovo starim putem svile
Tamo ce vam opet oklope seci

Eh golubice moje vama nije nista
Da pokidate sve moje strune
Da preletite sva stara zgarista
Opet pokrenete bune protiv dahija

Ali na kraju dana umorne i snene
Nakon svih pirova lutanja i poraza
Potrazite novu utehu od mene
Dok sutra opet ne dodje vase vreme.

[A6quattro]

PRIVI SE UZ MENE

Privi se uz mene
Mesecina veceras
Ima poseban sjaj
A tvoje oci snene

Hajde veceras bar
Ne plasi se buducnosti
Privi se uz mene
Ne plasi se svake sene

Moje te ruke stite i greju
A usne saptom dozivaju
Poslusaj im melodiju
Ne plasi se sudbine

Postojimo samo mi
Zaljubljeni u ovoj tami
Dok zvezde trepere
I daju nam znak

Ne brini

Poslusaj srca glas
Privi se uz mene
Neka u ljubavi se rodi
Jos jedan deo nas.

[A6quattro]

URLIK BOLA

Daleko iznad
Vrhova krosnji
Hladna snaga
Iznudjenog tkiva
I uzas nesuvislih
Reci osudjenika

Taj osecaj da tones
Toliko je stvaran
To stanje
Biti stranac i nemati dom

Ta linija
Kraj svake inicijative
Zatvori se i umri
Kao kapetan broda
Kog je napustila posada

Okreni lice oluji
I urlaj k’o zver
Do bola.

[sever.sena]

Још јуче
волети је било
плаве боје
а сад је напуштено
тихо.
Још ноћас
волети
сањаше бескрајно
а већ јутрос
волети од срца твога
звучи неспокојно
немо.
�И у сновима воде
угледах лепо лице твоје
и рекох себи
волети
у води од месеца нежно
светлост је.

Peer Sever-Sena

[sever.sena]

Шта мислиш сада
кад корачаш прелепим корацима
стазама напуклог месеца
лако.
Носиш ли моје срце
у твом пределу од беле свилe:
срце невешто замишљено
бојама љубави.
Или се сетиш тихо
неспретних речи мојих
волим те именом руже
од свих небеских знакова
лако.
Пролазе ноћи
а ја се питам
колико је још
остало тебе
на мом путу до најдаљих звезда
касно.
Шта мислиш сада
кад корачаш прелепим корацима
далеко од моје љубави
лако.

Peer Sever-Sena

[sever.sena]

Ако би ти реко
колико те волим
нежне би кајсије
прецветале ранo.


Нико ме не пита
колико те волим
а волим те тако
да светлост звезда
изгледа нејако.

Peer Sever-Sena

[sever.sena]

Марија ме је волела
годину дана
а можда и који дан више
а ја ћу тебе волети
седамдесет седам година
а можда и неку вечност више.
Сада ми је двадесет и седма
а можда и стота
дан је ведар
пшеница млада полегла
под ударима звездане кише
а ја ћу тебе волети
неки дан мање неку вечност више.

[believer]

sto bi kazao gospodin Pavic,"Zauvek, i dan vise...."

[sever.sena]

Да ми је
три стотине година мање
дошо би по те
до поноћи ране
водио би те
до свемирног пласта
негде тамо
до Венере и Марса.
Водили би љубав
на тавану моме
на пролетњем сену
млечне васионе.
Љубио би те
од пупка
до чаробног брега
до светлосног јутра
и првог снега.
Женио би те потом
на Месецу сивом
у цветном кратеру
звездане комете
и волео нежно
твоје лепо лице
плаве падалице
ноћне репатице.

Peer Sever-Sena