Turkmenbashi kaže:
^Ne bih znao, ali ima tako toga u BNS koliko hoćeš.
Da je stvar ograničena na BNS - laknulo bi mi!
No, to je već toliko rasprostranjeno da se može smatrati opštom situacijom.
Inače, koliko moja zapažanja sežu u prošlost, prvi su krenuli u postavljanje ovakvih 'ukrasa' gastarbajteri. Sećam se da je neposredno pred granicu kod Trsta (sa italijanske strane) još negde 70-tih bio oveći plac sa prodajom gipsanih - betonskih figura.
A kuće, ukrašene do iznemoglosti, sam prvo počeo da vidjam u istočnoj Srbiji i istočnom Banatu, u mestima koja slove za pretežno vlaška i rumunska.
Ukus, odnosno neukus, je pratilac težnje da se prikaže uspešnost rada u inostranstvu. Naravno, takmičarski je 'duh pušten iz boce'.
Evo male, i ne posebno upečatljive ilustracije iz sela Urovica (blizu Negotina):
Obavezno iščitajte sitniji deo teksta u ovalu!
A slika dole je iz Sefkreina. Slikao sam je da prikažem kako se zamenjuje staro novim, pa ukrasi nisu baš uočljivi. Kad sam uvećao, vidim: lava kako spava (na vrhu) propnutih ždrebaca u većem broju, barokne dečkiće sa krčagom iz koga teče voda, antičke ženske figurice u spoljnim uglovima zidova...
Ozbiljno govoreći, čak se ne mogu osuđivati investitori za ovakav ukus. Pre svega je krivac društvo (tj. svi i niko) i njegove institucije što nisu uspele da formiraju iole prihvatljiv ukus (estetiku) i usmerenje za upotrebu krvavo zarađenog novca u tuđini.
Citat
