Svi smo mi iza sebe imali lepe i one manje lepe trenutke,
u zivotu i svi smo povredjivali i bili povredjeni...
Svesno ili nesvesno,ali sigurno se desilo...
Kad se okrenete i pogledate u stranice koje je zivot ispisao,
da li postoji neko ili nesto sto biste zeleli da mozete da izbrisete iz svog zivota ?
Da jednostavno ga stavite na delete i da ga vise nema ?
Ili bi ste ga ostavili ad akta, da se nadje kao podsetnik na nesto sto je bilo, a nije trebalo ?
nikada nista ne brisem...
Gospodine, vase dete se plazi na mene!
volela bih.. da mogu da izbrisem tih pola godine.. i njega, koji mi je svojim konstantim prisustvom u glavi samo otezavao stvari.. a nije mi bio blizu, a ipak je bio tu.. iako je bio neko kome ja nisam znacila nista, volela sam ga.. besomucno i jako.. a za njega sam bila samo prah.. i sad sam..
mozda i ne bih brisala, cisto da imam podsetnik na muke koja sam prosla da ga prebolim.. ali ponekad je dobar osecaj kad iz svega mozes kao feniks da se uzdignes..
Krek, krek.. Ne gudra
Kad bih mogla ...
Izbrisala bi jednu decembarsku noc,jezivo hladnu...
Noc posle koje vise nista nije bilo kao pre,
noc koja je promenila sve u samo jednoj sekundi,
u samo jednoj recenici tihoj skoro necujnoj.
Izbrisala bih je, bez osvrtanja iz srca, proterala bih je iz misli,
kad bih mogla ...
Samo kad bih mogla ...
nista t.j nikog ne bih izbrisala...svaka osoba koja se pojavi u nasim zivotima tu je iz nekog razloga....da nesto naucimo od nje ...dozivimo neko iskustvo...jes da su neka i ne tako prijatna ali ipak svako iskustvo je nova lekcija.
...ja sam sve što je bilo ružno, premazao korektorom...providi se ponekad, ali nije strašno, podnošljivo je...
... a lepih stvari je bilo...ne mnogo....ali su mnogo vredne...i njih se sećam i one su tu i dalje...
I kada bih mogao da je "obrišem" ne bih to uradio..... ona mi služi kao podsetnik kakvih sve ljudi ima u životu i dokle su spremni da idu samo da bi zadovoljili svoje potrebe ......bellissima kaže:
Takvi ljudi će uvek ostati na marginama života, zato što im njihov karakter nikada neće dozvoliti da budu srećni, niti da nekog drugog učine srećnim .... iza njih ostaje samo nesreća i pošast koju donose svom okruženju ....
... a znam da ne mogupa o brisanju i ne razmišljam.
Ali sam zato postavila stvari ovako.
Moj život je moj mozaik.
Hiljade trenutaka, doživljaja, ljudi, dešavanja, uspomena, ljubavi, uspeha, padova, mržnji, tuga, radosti ...
Na hiljade delića u hiljadu boja ... sa hiljadu mirisa ... i ukusa ...
hiljade "proizvođača" ... raznih "kvaliteta" ... različitih "cena", "značaja" ... i "vednosti"
hiljade i hiljade i hiljade kockica,
što već složenih ...
što razbacanih,
što u "kutijama" ...novih ... još neupotrebljenih.
I sve mi je pred očima. Uvek.
Samo je pitanje kada ću, u kom pravcu okrenuti glavu
i na kom delu mozaika, koliko ... zadržati pogled.
THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "
Skoro sam nekome rekao,ili neko meni ne sećam se:"ne merim ti sve sto kazes,gledam sve sto....".I tako.
I da mozes da "brises" sto sta iz zivota ruzno i ono sto je bolelo,a ne mozemo svakako,zar ne bi tu ostalo prazno mesto za novu ranu?Zar ne bi ostala "dozvola" da se ponovi povreda i rana?
Sebi ne bih brisao nista.Nekome bi mozda i obrisao ranu koju sam naneo ali nekako da se ne zaboravi sasvim.Da mali ali samo mali oziljak ostane da podseca.
Da toga ne bude bio bi to zločin.
Mali,mali oziljak.Kao one neke"flekice"iz detinjstva po kolenima ili laktovima(ja ih imam na sve strane)koje zacele za dan dva ili nedelju a ostane nesto da se ne zaboravi.
I da neko ko je tu ranicu napravio ne zaboravi.I ne treba.I da ima mesto za poljubac i kada rana vise odavno ne postoji.I ne boli.Ali je tu i treba da bude i da podseća.
Ako shvataš na šta mislim?
...ne bi brisala,znam da ne mogu...samo ću deo te prošlosti ostaviti za sobom,i neću se na nju osvrnuti ni jednim pogledom preko ramena...
...da je duže trajalo,ne bi valjalo...
O, da...rado bih obrisala 3 meseca u mom zivotu (ljubavi-pakla-ljubavi-pakla....) i jos xy meseci posle patnje...
Nisam od onih osoba koje (o)lako okrenu ledja proslosti, bez osvrtanja...uvek izvlacim iz delica mozga...onda analiziram, preispitujem, zasto-kako....
Budi pametan i pravi se lud
Kada bi mogao?Da!
Produžio bih neke trenutke,kratke trenutke iz sećanja,mozda sam ja blesav ali sam siguran da to svako ima.
One trenutke od delića sekunde kada te nesto vrati u nazad,nikako slucajno ali moras da znas ili da se setis zasto.Ne treba puno da se to desi.A desi se tako surovo retko.Pogled,miris,necija rec,ukus nekog davno zaboravljenog jela,pića...Ili sve to zajedno ponekada,retko i suvise.
E pa sta bi ja tu menjao?
Menjao bi ono sto dolazi posle tog bljeska lepote u srcu.Promenio bi cenu tog lepog.Ne da je ucinim manjom a lepo cega se secas"jeftinijim".Promenio bi nacin na koji se to meni naplati.I molio bi toga ko o tome brine da mi za te sekundice koje mi povremeno salje napravi oziljak na samo jednom mestu u dusi i da odatle uzima koliko misli da treba.
Ali uzima iz celog srca i cele duse.I to sto dođe posle ja onako,znas?
Mada,verovatno ni ta sekunda ne bi ne bi mogla da se vidi tako jasno da se uzima samo sa jednog mesta.I ta sekunda ti ne ugreje samo nesto,greje i pomiluje kao topao vetar,sve.
Kada bolje razmislim i nema tu sta da se menja.
Ako shvataš šta hoću da kažem?
Kada bih mogla......
-" prekinula bih nesto" mnogo ranije nego sto jesam
- verovala da su mi otac i majka najbolji prijatelji, ne bi ih toliko putala " na pljuvala" bez razloga
- uzivala u svakom trenutku svog zivota, ne troseci iste za glupe stvari
Ali, sve je to zivot.....Postoji toliko toga sto mogu i tek cu moci, nadam se lepog!
Mnoge mrzimo bez ikakvih razloga, a da ih zavolimo, tražimo čvrste razloge!
Vreme se vratiti ne moze.
Ni dogadjaji, ni ljudi ...
Kad bih mogla, da vratim vreme, nikad ne bih izasla u tu gluvu noc.
Nikad me ne bi ocarao jedan osmeh.
Ne bih verovala iluzijama.
Bila bih drcnija.
Bila bih surovija.
Bila bih sve sto nisam , kad je trebalo ...
Svi ti trenuci su deo mene. Na neke nisam baš ponosan, neke bih voleo da su bili drugačiji, neki su me jako mnogo "koštali". Ipak...verujem u nešto. A to je...da bez obzira na ustaljenu priču da život daje samo jednu šansu...ipak mislim da šansi ima više. Tada bi trebali da pokažemo da umemo da "popravimo" one trenutke koje smo zeznuli. Znate...mislim da nema veće sreće nego kada dobijemo šansu da popravimo naše brljotine. A...i ne treba da se ustežemo da drugima damo šansu...da pokažu da li umeju bolje
.
Lav je možda kralj životinja ali nikada vuka nećeš videti da igra u cirkusu.
Vaš status
Citat
