Izleti po Vojvodini (i blizu nje)

[nenad.bds]

Nije baš turizam, nisu baš putovanja al' ipak više spadaju ovde nego na neke druge teme.

Izleti su većini pristupačniji nego 'pravi' turizam, nego daleka putovanja; Vojvodina i ona mesta oko nje koja se u jednom danu moge dostići su nam na dohvat ruke a često ih nemamo u vidu kad smišljamo kako lepo, lagodno (a što ne i korisno) provesti slobodan dan. Pogotovu u proleće i jesen kad nas vrućina ne vuče na plaže ili odbija od sedanja u kola.

Ovu temu namenjujem takvim, jednodnevnim izletima na kojima možemo prvi put (a što ne i ponovo!) stići do lepih i prijatnih mesta, videti nešto što nam je ranije promaklo, pokazati nešto edukativno deci ...A naravno, sve to, za ne mnogo para.

[nenad.bds]

Na tom izletu smo već bili, ali lep novembarski dan podstako nas je da krenemo. Što da ne ponovo do Obedske Bare?!

Ovog puta smo išli putevima kojima se retko ide kad se odredi kranja tačka i bira najbrži i najbolji put: preko Fruške Gore, pa od Rume na Buđanovce, Nikince, Brestač, pa Ogar - i eto nas za sat i nešto više lagodne vožnje u području Obedske Bare. Pomalo smo morali i da pitamo za put, jer putokaza baš nema uvek.

Usput smo zagledali šta se može videti, pa evo nečega o toga.


OGAR - Etno kuća -''Smatra se da je podignuta krajem XVIII veka. Kuća je trodelna, sa središnjom prostorijom u ulozi kuhinje i sobama sa njenih bočnih strana. Kao primer kuće sažetog trema i ispuštenog dela kuhinje zvanog kućer, ona predstavlja varijantu trodelne ravničarske kuće Srema.'' Deo ovog teksta je i na velikoj tabli kakvih na području opštine Pećinci ima ispred sličnih objekta, crkava ...


Piše i da je to najstarija kuća u Sremu i da je kao objekat od izetnog značaja pod zaštitom. Medjutim, ako se brzo nešto ne preduzme, tabla će je nadživeti.

Rezbareni zabat sa grbom se posebno ističe kao vrednost. A ni rodino gnezdo nije standardne veličine.


Na turističkom centru Obedske Bare smo zastali da 'jauznamo'. Bilo je tridesetak izletnika na vidiku (ubrajajući tu i one oko kotlića) a videli smo i nekolicinu kako se provlači stazicom pored vode. Šetnja po ritu u ovo doba je neuporedivo prijatnjija nego leti, izuzev ako niste mazohist pa vam komarci nedostaju.

Na stotinak metara od parkinga je visoki vidikovac (slika je od 2004.) sa koga se pruža lepši pogled.

Na samoj Bari se nismo mnogo zadržavali jer smo hteli da stignemo do Kupinova dok je još svetlo pogodno za slikanje. U prošlom izletu smo razgledali, pored ostalog, i svešteničko domaćinstvo (staro oko 150 god.) uz Crkvu Sv. Luke koje je svakako vrednost, a bilo je potpuno zapušteno. U novimnama je bilo da je obnovljeno. Uverili smo se da je to samo delimično tačno.

''Купиново је једино сремско село које је било краљевски град. Наиме, у њему су остаци града Купиника, седишта српског деспота Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Турци су га 1521. године освојили и спалили. У Купинову се налази црква Светог Луке позната међу сељанима као Деспотска црква, која је најстарија православна црква северно од Саве и Дунава. Из темеља рушена обновљена је 1730. године'' - piše u Vikipediji. (Koliko ja imam podatak, crkvu Sv. Luke je obnovila Angelina (Srpska, Sveta Angelina), žena Đurđa Brankovića 1486.)


Jedna zgrada je obnovljena - napravljena je nova ograda na doksatu od ručno tesane gradje i stavljen trščani krov. Zamenjena je i stara rezberena kapija sa masivnim rezbarenim hrastovim stubovima, novom običnom. (A te stubove sam kasnije 'pronašao').

Kotobanja (kako se čardak, ambar u Sremu zove) sa, ko zna kada obojenim rezbarijama, još je u istom stanju, okružen koprivama kao i pre.

Crkva Svetog Luke je na samom kraju sela, desno od nje je svešteničko domaćinstvo (bar ga ja kao takvog znam).

Gornja slika je napravljena iz lepo uredjenog dvorišta etno-kuće-restoran-kafane. To je novina u odnosu na našu prethodnu posetu.

Kuća u kojoj je kafana sagrađena je 1881. i mnogo u njoj i na drugim objektima domaćinstva je autentično ili dosta staro. I to domaćinstvo se smatra delom etno-kompleksa zajedno sa svešteničkim domaćinstvom.

Nameravao sam da iz slike isečem vešelicu sa odećom, a uočio sam da je na njoj i seljački grudnjak, pršnjak od ovčijeg krzna, pa sam odustao od isecanja.

Ambijent je ukusno i prijatno uredjen, ali ne sa mnogo utrošenog novca.

Srebrnom mustrom (pomoću gumenog valjaka) izmolovan zid već dugo nisam video.

A tu je i jedan od rezberenih stubova (drugi se vidi na prvoj slici) sa kapije svešteničkog domaćinstva. Kad sam stubove prepoznao, vlasnik mi je rekao da su pri renoviranju kapije namerili da ih bace. Ovako su ipak sačuvani.

Nekoliko stolova je ispod trema a i rasporedjenih u travnjaku dvorišta.

Čuli smo i da je hrana u skladu sa epitetom etno.

Do ruševina grada Kupinika (oko 200 m.) ovog puta nismo išli, a od prošlog obilaska ostataka prestonog grada koji su savremenici opisivali kao 'divan grad' prilažem fotografiju sa jednim od mnogih velikih hrastova oko ruševina.

Pošto smo krenuli iz Novog Sada posle podneva, vreme za povratak je bilo tu, pa smo se vraćali boljim i bržim putem - preko Pećinaca.

Usput sam zastao da zagledam partizansku školu u Subotištu (a i ime Miškovci nije iščezlo iz upotrebe) u kojoj sam bio na proslavi neke godišnjice pre oko 40 godina.


Izmedju stare (predratne i partizanske) i nove škole je spomenik osamdesetorici Miškovčana poginuih 1941-45.

A na oronuloj staroj školi su ove spomen ploče:

Do stare škole je crkva Sv. Jovana Krstitelja iz 1797. kojoj je nedavno izgradjen toranj srušen 1945. i čije dovršavanje smo videli.

Kad već idete ovim pravcem, nemojte preskočiti Muzej hleba u Pećincima - 'Jeremija'. On je blizu jučne trake autoputa i prelaska preko njega.

Jedna od vitrina sa obrednim hlebovima.

Музеј хлеба у Пећинцима
(Са Википедије)

Музеј је основан 1995. Идејни творац и оснивач музеја је сликар Слободан Јеремић - деда Јеремија, који је у потрази за експонатима обишао око 750 српских села за протеклих 25 година, а затим је отворио музеј у својој породичној кући и посветио га Светом Оцу Николи. Од 1998. је музеј и званично отворен.

Музејски фонд се састоји од око 2000 музејских експоната, разврстаних у три сталне поставке: етнографску, археолошку и сликарску.

Етнографску поставку чине:

- збирка оруђа за обраду земље,
- збирка предмета који су се користили за припремање хлеба, и
- збирка хлебова сврстаних по групама.
У музеју је изложено 96 различитих обредних хлебова, разврстано по групама - божићни, ускршњи, славски, свадбени и подушни хлебови.

У оквиру музејског комплекса се налазе фуруна за печење хлеба, звоник посвећен Светом Николи, трпезарија и сувенирница.''


Koliko ja znam, to je prvi privatni muzej kod nas a i učlanjen je u asocijaciju muzeja Srbije.


Kada smo Muzej hleba pre četiri godine posetili u povratku sa Obedske Bare, članovi porodice su nam pokazivali eksponate, uključujući i one predmete u delu kuće koji koriste za stanovanje, a Jeremija je sa posetiocima ćaskao uz čašicu rakije.

Kad smo iz Iriga krenuli ka Vencu, zastao sam i napravio ovaj snimak sa mesecom, zvezdom Danicom i crevenilom zašlog sunca.

[madar]

pozdrav,da li neko zna gde je salash ili je to restoran "Na kraju Sveta" tako se zove...hvala

[Mish]

U Kovilju.

[madar]

hvala Mish

[nenad.bds]

Pored Tamiša
- od Farkaždina do Pančeva -

Predeli na levoj obali donjeg toka Tamiša, od Farkaždina do Pančeva nisu nikakva poznata turistička niti izletnička destinacija. To je put kojim se u tranzitu od Zrenjanina ili Novog Sada prema Beogradu i Pančevu, po pravilu, ne putuje.

Krajem aprila 2008. u prijatno nedeljno prepodne krenuli smo iz Novog Sada na izlet do Pančeva. Nismo žurili, pa što da ne - putem kojim inače ne idemo.

Tisu smo prešli kod Titela, prošli kroz Perlez, presekli magistralni put Zrenjanin Beograd, pa ka Farkaždinu.


Ispred Farkaždina zastao sam da slikam utrinu sa stokom i Perlezom u daljini.
I ovde kao i kod skoro svake vode, na kanalu koji je skriven u dolji, bilo je pecaroša.

Ostavili smo obližnji Idvor ne ulazeći u njega i kraćim putem nastavili pored Tamiša

Izletnike ili pecaroše skoro stalno smo imali u vidokrugu. Ovo je slikano na Tamišu blizu mosta u Farkaždinu.

Slika prolećnog Banata, sa vodama po pašnjacima, barama i kanalima punim vode odavno mi je poznata. Taj vojvodjanski motiv, na prvi pogled monoton, meni je slika koju mogu dugo i uvek ponovo sa uživanjem da gledam.


Izletnička vatra je potpaljena, deca se igraju naokolo a pecaroši rade svoj posao. Koliko sam primetio, vatre i kuvari se nisu oslanjali na pecarošku veštinu i sreću.


I dalje smo često zastajali, izlazili iz kola i uživali u poggledu na ravnicu.

Sakule. Nedelja oko podne, pa se može sresti još manje ljudi nego u neko drugo doba u ovim selima sa sve manje stanovnika.


Staro Selo je deo Sakula prema Tamišu.

Slika i jedva primetan miris bogato rascvetalih orahovih resa dominiraju ovom mirnoćom.

Do Tamiša nismo uspeli stići jer su visoke vode prekrile pašnjake ispod sela i put.


Na ulazu u Barandu je savremeno uredjeni turističko - ribolovački teren i restoran. Za one koji to više vole nego prirodne terene - evo prilike.


Opovo. U parku je galerija sa više skulptura u slobodnom prostoru. Galerija nosi ime slikara Jovana Popovića (1810-64).

Na zabatu ove kuće u Opovu prvi put sam video da se pentogram koristi kao simbol. Na kući je ispisana godina 1938. Još jedan interesantam detalj: savremeni kibic-fenster sa roloom (krajnji desni).


Sefkerin je koji kilometar od Opova prema Pančevu. (Na autokarti koju sam stavio - nema ga! Verujte mi na reč da se tu nalazi.)


Selo Jabuka je već prigradsko naselje Pančeva.

Spomen obeležje borcima NOB kod Jabuke je pored puta Za Pančevo, iznad Tamiša i rita koji se prostire oko njegove leve obale. Ispod spomenika je amfiteatar na kome su održavane proslave i časovi istorije.


Izlet donjim tokom Tamiša završili smo u Pančevu.

Tamiš nastavlja još desetak kilometara do ušća u Dunav.

Nameravali smo da nekog narednog vikenda krenemo uzvdno: od Farkaždina ka rumunskoj granici. Nismo to postigli, ostaje nam za ovo proleće.

[jabukamen]

VELIKA REMETA | Sam Svoj Vodic
KRUŠEDOL | Sam Svoj Vodic
GRGETEG | Sam Svoj Vodic

A posto se tema odnosi i na blizinu Vojvodine da preporucim i Etno selo Stanišići