Nemi vapaj

[Aiko]

Nismo svi isti..
Neko ce na prvi problemcic odmah zatraziti pomoc, a neko ce cutati i cutati, do iznemoglosti..e za te cutologe je najvaznije prisustvo..obicno im ne gode zapitkivanja i otvorenost, to ih jos vise ucauri..jer, bez obzira koliko bolne bile, neke situacije nisu za pricu..bar ne odmah..
Ali konstantno, tiho prisustvo je prava stvar..
Nekad ce se otvoriti, pa pricom olaksati dusu, a nekad je samo cutanje u dvoje pravi lek..
Onaj ko prepozna neme vapaje, znace i kako da pomogne..
Gadno je kad promaknu..

[Sivi]

Ali dešavalo mi se ma koliko da se trudim, ma koliko da pokazujem "tu sam", "brinem za tebe", "na mene možeš da se osloniš", neko meni naoči sve više tone u beznađe. I postaje još nedostupniji, zatvoreniji, izolovaniji...
Kako prilazite dragim ljudima koji žude za podrškom i pomoći, a ujedno je na sve načine odbijaju?

Fantastična tema Mišu .
Ja sam neko ko tada, bez obzira što nemam "dopuštenje", priđe i "na živo" trgne tu osobu, da sve od sebe da nekako reši ili sanira posledice rizikujući da me ta osoba odbaci.
Nekada...sve ispadne tako...da prvo dobijem kanonadu malih pesnica u grudi...a posle grčevit plač na istim .
Huh...neko sam ko sebi nikada ne bih oprostio da sam sedeo "skrštenih ruku" dok neko tone na moje oči . Mada razumem ja "ljuti ponos" jer ni sam nisam osoba koja deli svoje probleme sa BILO KIM.
I tada...ne razmišljam kako će ta osoba reagovati prema meni...važnije je da ja nekako tu osobu "pokrenem" i izvadim iz bule. Nisam ja važan, ako i mržnja prema meni tu osobu pokrene...ok je. postigao sam rezultat koji sam želeo .

[triViALna]

Nema pravila.
Meni dragi ljudi su ljudi tako razlicitih naravi da komotno mogu tvrditi da nisu sa razlicitih planeta nego iz razlicitih galaksija. Najlakse mi je sa onima koje mogu direktno da "atakiram". Raspalim rafal ni malo nezno i dok placemo zajedno prebrojimo mrtve i izdignemo se kI phoenixi. Znam da sam ih naterala da razmisle o mojim rafalima ma koliko me izbegavali. Nekima je jednostavno potrebno da neko surovo i glasno artikulise problem sa sve uzrocima i posledicama koji ih muci. Resenje problema je nakon toga tako jednostavan korak...

Onda ima onih koji su kao cvecHke. Samo u pravo vreme, u pravoj dozi i na pravoj distanci - njima mora da se poklopi dnevni horoskop sa mojim izborom vina i parfema da bi se otvorili. Za njih je potrebna ogromna doza pazljivosti, takta i retoricke akrobatike, jer je rec bukvalno o "sitnom bodu" kI za Viller-ove goblene. Nisam uvek mentalno u stanju za te poduhvate- jednostavno me izda snaga, ako sam je vec potrosila na sebe ili bilo koji "solve the problem" vec. Planem...onakva kakva sam, tresnem od duplo armirani zid cutanja i ...zabrljam. Al' vratim se ja. Uporno bodem i bockam...dok ne probijem.

A oda su tu i oni opredeljeni bunkerasi iz atomskog sklonista. E tu ne vredi ni da sam atomska bomba - nema prolaza. Postoje ljudi ciji je unutrasnji svet u potpunosti nedokuciv . Introvertirane licnosti po rodjenju i opredeljenju. Njima ne mogu ni pomoci ni odmoci - oni robuju iskljucivo sebi i svojim okovima. Kad-kad uhvatim neko zrnce njihovog pescanog svemira i slazem puzzle koje nikada dovrsiti necu. Oni su izvan mog dometa, izvan svacijeg dometa. Preostaje mi da to shvatim i prihvatim.
I da ih volim.