САВА КОВАЧЕВИЋ, НАРОДНИ ХЕРОЈ
Рођен је 25. јануара 1905. године у селу Нудолу, близу Грахова, код Никшића. Детињство, младост и већи део живота провео је у родном крају. Основну школу завршио је у суседном селу Заслапу. Лоше материјално стање породице спречило га је да настави школовање, па је почео да се бави пољопривредом.
Још у раној младости пошао је комунистичко-револуционарним путем; члан КПЈ постао је 1925. године.
До рата је имао следеће партијске функције: прочелник ћелије, члан (192
и секретар (1934) Месног комитата КПЈ за Грахово, члан Окружног комитета за Никшић (1934) и члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору (изабран 1937. на Шестој покрајинској конференцији). Као партијски радник, покреће сељаке у борбу против политике режима и полицијског терора, организује штрајкове радника у месту запослења; ради на стварању сељачког задругарства, окупљању омладине, отварању читаоница; иступа као опробани говорник на народним свечаностима, на изборним састанцима, на великим скуповима и демонстрацијама. Радио је на стварању легалне Радничко-сељачке странке (1937-193
и био један од њених истакнутих представника у Црној Гори. Због комунистичких активности хапшен је више пута (у Грахову, Никшићу, Цетињу, Косовској Митровици, Београду) и извођен пред суд. Приликом велике провале у партијској организацији 1936. у Црној Гори (ухапшено око 300 људи), избегао је хапшење, склонио се у шуму с још три граховска комуниста и наоружан провео у илегалности 9 месеци. Најзад се, уз гаранцију, предао судским властима у Никшићу, одакле је спроведен у сарајевски затвор, а нешто касније изведен пред Суд за заштиту државе у Београду (1937). На суду је ослобођен. Други пут је, у пролеће 1940. године, због антиратног говора, ухапшен и спроведен на суђење у Стару Кањижу. И овога пута је ослобођен. Последњи пут је ухапшен уочи Априлског рата 1941. године.
Почетак НОБ-a дочекао је као већ искусан комунист и револуционар. Као члан Окружног комитета КПЈ за Никшић, учествовао је у припреми јулског устанка 1941. године Прва велика акција против окупатора на територији Грахова изведена је под његовим руководством: 25. јула, када је савладана италијанска посада (80 војника) и ослобођено Грахово.
У јесен 1941. године Главни штаб НОП одреда за Црну Гору и Боку именује га за команданта Никшићког НОП одреда, који је убрзо нарастао на десет батаљона. У јесен 1941. и зиму 1941/42. године, јединице одреда нижу победе на територији Никшића, Грахова, Вилуса, Црквица и Херцег Новог. Никшићки одред разбија италијанске колоне, заробљава стотине војника, заплењује тенкове, топове, камионе и друго наоружање и опрему. Снагама Никшићког и Дурмиторског одреда ослобођена је велика територија од Таре и Пиве до Бококоторског залива, осим блокираног Никшића и градова у Боки. Нарочито тешке, вишемесечне борбе, уз велике непријатељске губитке, вођене су на сектору Драгаљ-Црквице-Херцег Нови.
Pод његовом командом нашле снаге јачине око 20 батаљона, које су деловале на простору од Оштрога до Дубровника и од Боке до Гацка, и снажним радом присилиле на стратегијску дефанзиву више од корпуса италијанских војника и јаке снаге усташа, домобрана и нанели им више тешких пораза.
Делови одреда су ангажовани и у спречавању контрареволуције на подручју Колашина и у Катунској нахији. Као већ прослављени ратник, активно учествује на историјској Острошкој скупштини црногорских и бокељских родољуба, фебруара 1942. године. Априла 1942. именован је за члана Главног штаба НОВ и ПО за Црну Гору и Боку, а маја исте године изабран је за члана Врховног штаба НОВЈ.
У току Треће непријатељске офанзиве, јединице Никшићког одреда водиле су изузетно оштре борбе око Никшића, Грахова у Боки и у Пиви. Поред руковођења одредом, као заменик команданта Главног штаба руководио је повлачењем Ловћенског НОП одреда правцем Трешњево-Грахово-Бањани-Пива, као и Зетским НОП одредом, око Никшића и у Пиви.
Када је 12. јуна 1942. године формирана Пета пролетерска црногорска НОУ бригада, Сава постаје њен командант. У централној и западној Босни бригада је, од августа 1942. до јануара 1943, водила борбе око Прозора, Травника, Јајца.
У Четвртој непријатељској офанзиви Сава Ковачевић такође учествује. Јуриши на Прозор, борба с тенковима у Острошцу, напади на Коњиц, одбране у долини Неретве имали су велики значај за спас рањеника и општи успех на Неретви. У офанзиви с Неретве, бригада води тешке борбе на левој обали Неретве, за ослобођење и одбрану Невесиња, на Планој, Јаворку и Биочу. Веома успешно Сава је командовао бригадом у оштрим борбама на правцу Никшић-Шавник, на Комарници и на Дурмитору, што је успорило надирање вишеструко јачих немачко-италијанских снага у Петој офанзиви.
У најтежем периоду Пете непријатељске офанзиве, Сава постаје командант Треће ударне дивизије. Дивизији је баш тада пао у део најтежи задатак: да буде заштитница Главне оперативне групе, да штити Централну болницу и изврши пробој из окружења. У десетодневним борбама под Савином командом, дивизија се борила с непријатељем који је био готово двадесет пута бројнији, и учинила све да спасе рањенике и изврши друге задатке. Чињени су покушаји да се нађе погодна могућност за пробој. У тешким борбама 11. и 12. јуна на Вучеву, под Маглићем, код Боровна, на десној обали Сутјеске, одбијени су снажни удари непријатеља, спашена болница и направљен покушај да се на левој обали Сутјеске образује мостобран. 13. јуна, њене главне снаге пошле су у општи напад на левој обали Сутјеске. Дивизија је успела да потисне непријатеља, али не и да сломи његов отпор на Кошуру, падинама Озрена, Ластве, Казана. У најкритичнијем тренутку, Сава је одлучио да новим јуришем изврши пробој. С пратећом четом и групом курира избио је у први стрељачки строј, заповедио јуриш, и пуцајући из пушкомитраљеза, пошао напред. Сава Ковачевић је пао у јуришу, покошен непријатељевим рафалима. У истом јуришу погинули су и Савин отац Благоје, брат Јанко и синовац Драган.
Сава Ковачевић одликован је совјетским Орденом Кутузова. Када су 1. маја 1943. године, уведени чинови у НОВЈ, произведен је у чин пуковника.
За народног хероја проглашен је 6. јула 1943. године.