Карл Дениц (нем. Karl Dönitz; 16. септембар 1891—† 24. децембар 1980) је био командант подморнице у Првом светском рату, у Другом светском рату командант подморничке флоте, адмирал флоте.
Hакон самоубиства Адолфа Хитлера постао је последњи канцелар Трећег рајха. Након тачно 23 дана проведена на челу Немачке, Деница и целу владу су 23. септембра 1945. године ухапсиле америчке војне власти. У својству главног војног команданта Дениц је изведен пред Међународни војни суд у Нирнбергу. Оптужбе против њега је коментарисао на следећи начин: „Ниједна од теза оптужбе ме не додирује. Типичан амерички хумор“. Преки суд је решио да је одговоран за изградњу и припрему немачке подводне флоте, но није му суђено за припреме и започињање неограниченог подморничког рата. Опроштено му је и то што је наредио да се побију сви противнички војници који би преживели потапање свог брода. Дениц је проглашен кривим по 2. тачки (злочин против мира) и 3. тачки (војни злочин) и осуђен на десет година затвора. Затворску казну је одслужио у Шпандауу. Са собом је увек носио коверат са писмима која је добијао од савезничких поморских официра, који су му писали, изражавајући симпатије и разумевање за њега. На слободу је пуштен 1. октобра 1956. године и ускоро му је влада Западне Немачке одобрила адмиралску пензију.
Дениц је аутор неколико књига о историји Другог светског рата а написао је и мемоаре ("Mein wechselvolles Leben").
Карл Дениц је умро од срчаног напада у 89. години, 24. децембра 1980. године а сахрањен је у околини Хамбурга 6. јануар 1981. године.
Prilikom izrade posta korišćeni podaci sa Vikipedije