Digitalna fotografija

[Mopiell]

... dali se neko bavi fotografisanjem, onako amaterski i dali ste pokušali prodati svoje fotke na netu (preko svog sajta ili photo stock-a?) ... koji foto aparat koristite? ... dali editujete slike u nekom programu? ... i naravno, ko želi nek postavi svoj rad ... otvaram diskusiju na temu digitalnih fotografija ... tu ništa nije off topic ... odgovarajte na pitanj ali i pitajte ... pozz ...
...

[maski]

shta je sa ovom temom?
zashto je zapushtena?
zashto se ne obrishe ako se ne koristi?
jel mogu ja ovde da se rashirim?

[Turkmenbashi]

Kad se Maski femka ja ću prvi, bavim se digitalnom fotografijom od relativno skoro, kao foto amater. Prvi i za sada jedini aparat sam kupio, zapravo dobio 2007. Canon Powershot 450. Aparat ima ograničene mogućnosti, ali sa osrednjim aparatom mogu sasvim dobre slike nekada da nastanu. U početku sam aparat koristio da bih zabeležio letovanja, izlete, prznike i ostalo za šta ih većina ljudi koristi, a kasnije sam počeo i za svoju dušu. Za sada slikam pejzaže i arhitekturu uglavnom.

Fotografije nisam prodavao niti sam ozbiljno o tome razmišljao. A što se editovanja fotki tiče, kako kada i kako koje. Većinu slika ne editujem ili ih editujem vrlo malo. Za rad photoshop ili za neke sitnije korekcije može neki najobičniji softver za rad sa slikama. Photofiltre nekada koristim a za menjanje rezolucije i watermark VSO Image Resizer koji je freeware kao i ovaj prvi.

E sada, ja još uvek učim o digitalnoj fotografiji uglavnom čitajući net literaturu Ovde sam ukratko ostavio par saveta za rad sa aparatom noću - http://www.vojvodinacafe.rs/forum/ho...je-nocu-12807/ a napisaćemo još poneki koristan savet.

E sada, možda može i meni neko da pomogne, koliko se kreću cene podnih tripod stalaka za aparate u BG ili u NS? Ovde kod mene ima samo profi podnih koji su jako skupi i malih stonih tripodova koji mi ne bi puno značili...

[maski]

chini mi se da ih ima i na buvljaku i da mozze pristojan da se nadje i za 1500 din. vrlo chesto su na nekim akcijskim cenama u merkatoru ili rodichu. nije to tako skupo.

ja sam sa Fe-om nauchila da radim iz ruke. ne koristim tripod ni za nochne fotke ... ali mi je u planu da kupim jedan shto pre najvishe zbog kamerice. od skoro sam pochela i video snimke da pravim i za to mi vech treba stalak.

[Turkmenbashi]

Hvala maski, snalazim se i ja noću bez tripoda ali nema uvek oslonca i nekada ne mogu da uhvatim najbolji kadar bez tripoda, a razmišljam da krenem i sa HDR da eksperimentišem. Enivej hvala puno

[maski]

e za hdr morash imati tripod. i shto vishe snimaka napravish bolji je blend. mada, mislim da che ti dojaditi. prenaglashene su boje i nekad fotka bash izveshtacheno izgleda. al igraj se. u tome i jeste lepota bavljenja fotografijom.

[maski]

polazna tachka dobre fotografije (nebitno dal' je digitalna ili ne) je kompozicija. rek'o mi drug chokica pre hiljadu godina -

"gledaj da ti fotka ne bude centrirana!

da ne bi bila dosadna... sve ostalo se kasnije samo namesti."



Kompozicija – centar pažnje

Centar pažnje zauzima posebno mesto u kompoziciji kadra. Primetili ste da kad posmatrate neku sliku, vaše oko nesvesno luta po slici i traži mesto gde će se zaustaviti. To mesto koje nam najviše privlači pažnju je upravo centar pažnje. Za kompoziciju kadra centar pažnje je važan iz više razloga:

- Na njemu se vrši uoštravanje objektiva, jer ono što posmatramo u kadru mora da bude što jasnije, kako se oko ne bi zamaralo.

- Mora da bude dovoljno i pravilno osvetljeno.

- U širokom planu, totalu, centar pažnje je uvek čovek, a ukoliko nema ljudi, onda su to ostala živa bića, zatim objekti koje je čovek napravio: kuća, automobil, most itd.

- U apstraktnoj kompoziciji centar pažnje je najsvetlije mesto, ukoliko je kompozicija tamna i obrnuto. Ako su kompozicije u boji, onda je to boja koja se u kadru najlakše percepira. To je obično žuta, crvena, zelena itd.

- Kod kompozicija gde imamo više linearnih kompozicionih elemenata, na primer, grupa fudbalera poređanih za slikanje, centar pažnje je najčešće na igraču koji čuči sa loptom ispred sebe.

- Centar pažnje može da bude i dinamički naglašen. Ako su vam svi akteri u kadru statični, a samo se jedan kreće, onda je on „nosilac” centra pažnje, kao što je i centar pažnje klatno na zidnom satu u prostoriji u kojoj nema aktera.

- U srednjem krupnom planu (figura čoveka do pojasa) centar pažnje su oči.
Centar pažnje može i da „skače” u samom kadru. Ako imate dva aktera koja razgovaraju, od kojih je jedan u prednjem a drugi u zadnjem planu, onda je centar pažnje uvek na aktivnoj osobi, i to naizmenično, u zavisnosti od toga koji je akter u tom momentu u pokretu.

Centar pažnje u tom slučaju „skače” iz jednog u drugi plan, a takođe i oštrina objektiva, pa je potrebno i poznavati dubinsku oštrinu objektiva.


Gde postaviti centar pažnje?

Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer se radi o subjektivnom shvatanju kompozicije, a to je stvar ukusa. Antički filozofi i estetičari, koji su se ovim bavili, smatrali su da centar pažnje ne treba stavljati u sredinu kadra, ali ni uz samu ivicu, tj. centar pažnje treba staviti u jednu od tačaka zlatnog reza. A to znači – približno na dve trećine visine, odnosno širine kadra.



Kad snimate pejzaž ili otvoreno more sa obale, nemojte liniju horizonta staviti u sredinu, već u gornjem ili donjem zlatnom rezu, a u zavisnosti od onoga šta je u kadru zahvalnije za snimanje. Lepi oblaci sa galebovima naspram mirnog mora ili uzburkano more sa talasima naspram bezličnog sivog neba.

Elemente kompozicije uvek postavite tako da se iskoristi cela površina kadra, ali je lepše ukoliko u kadru imamo manji broj kompozicionih elemenata, jer, primetićete, veliki broj elemenata opterećuje, zamara oko gledaoca, koji se trudi da otkrije vaš centar pažnje, odnosno ono, što ste hteli tim kadrom da pokažete. Za te kadrove kažemo da su pretrpani.
Kompozicija kadra se može najbolje učiti pomoću vežbi iz kompozicije, snimanjem raznih vrsta kadrova i njihovom analizom pri projekciji. Pokušajte sa snimanjem statičnih kadrova sitnih predmeta na stolu, mrtvom prirodom itd.

Nemojte uvek gledati filmove kao svi obični gledaoci, trudite se da malo analizitare i njihove kadrove, tj. kompoziciju.

[Turkmenbashi]

Neki osnovni pojmovi (izvor Foto oprema):

Termini u vezi digitalnih fotoaparata

Piksel (eng. pixel)
Piksel je najmanji element, konkretno, jedne digitalne fotografije. Pikseli odreduju i rezoluciju CCD cipa, rezoluciju ekrana monitora, velicinu i kvalitet fotografije (npr. 1600 x 1200 piksela)

Megapiksel (eng. megapixel)
1 megepiksel cini 1 000 000 piksela (npr. Fotoaparat ima 2 megapiksela, znaci ima maksimalnu rezoluciju od 1600 'puta' 1200 piksela sto iznosi priblizno 2 000 000 piksela (1 920 000))

CCD (skr. eng. Charged Coupled Device)
CCD je cip, odnosno sensor u digitalnom fotoaparatu koji je osetljiv na svetlost. Ono sto je kod klasicnih fotoaparata film, to je kod digitalnih CCD (ili CMOS) cip, odnosno sensor.

CMOS (skr. eng. Complementary Metal Okide Semiconductor)
CMOS je druga vrsta svtlosnog senzora koja se, uglavnom, nalazi kod profesionalnih SLR digitalnih fotoaparata.

Rezolucija (eng. resolution)
Rezolucija oznacava broj piksela na jedinici povrsine (npr. 500 dpi ' 500 tacaka, piksela po jednom incu).

Opticki zum (eng. Optical Zoom)
Sposobnost digitalnog fotoaparata da pomocu optike (objektiva) kvalitetno priblizi udaljeni objekat koji fotografisemo. Fotoaparat sa optickim zumom ima promenljivu ziznu daljinu. (pogledaj pod 'zizna daljina').

Digitalni zum (eng. Digital Zoom)
Digitalni zum, u odnosu na opticki, je mnogo losije resenje zumiranja objekta jer digitalni zum u stvari 'isece' centralni deo fotografije i pokazuje nam ga uvecanog (sa osetnim gubitkom kvaliteta fotografije).

AF (eng. Auto Focus)
Autofokus sluzi za automatsko izostravanje fotografije koji precizno odreduje udaljenost (razdaljinu) objekta koji se fotografise.

AE (eng. Auto Exposure)
AE je automatski sistem koji precizno odreduje vreme i kolicinu svetlosti koja se eksponira na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata (vidi 'Ekspozicija').

Zizna daljina (eng. Focal Length)
Zizna daljina je rastojanje izmedu zize objektiva i njegovog optickog centra, odnosno najkrace rastojanje izmedju objektiva i svetlosnog senzora na kome objektiv formira ostru sliku.

Expozicija (eng. Exposure)
Ekspozicija je kolicina i vreme svetlosti koja osvetljava (eksponira) svetlosni senzor digitalnog fotoaparata. Kolicinu i vreme eksponiranja svetlosnog senzora svetloscu odredujemo velicinom otvora blende i brzinom zatvaraca.

Red Eye (crvene oci)
'Crvene oci' su nepozeljan efekat prilikom upotrebe blica pri fotografisanju. Efekat nastaje prilikom odbijanja bljeska o unutra'nu stranu oka.

Macro (makro)
Makro mod (opcija) sluzi za fotografisanje makro fotografija, a makro fotografija je svaka fotografija na kojoj je fotografisani objekat veci od svoje prirodne velicine.

LCD (skr. eng. Liquid Crystal Display)
LCD je u stvari mali ekran na digitalnom fotoaparatu koji nam pruza mogucnost pregledanja fotografija odmah nakon fotografisanja kao i ostale informacije vezane za konkretan model digitalnog fotoaparata i njegovih pode'avanja.

TFT (skr. eng. Thin Film Transistor)
TFT je vrsta LCD ekrana visoke rezolucije koji se pored ostalih uredjaja ugradjuje i u digitalne fotoaparate.

ISO (skr. eng. International Standards Organization)
ISO je mreza internacionalnih standarda 146 zemalja sveta sa sedistem u Zenevi, Svajcarska. Koristi se, konkretno, za osetljivost svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata (npr. ISO 100, ISO 200 itd.)

Zatvarac (eng. Shutter)
Kod digitalnih fotoaparata postoje mehanicki i elektronski zatvaraci. Bilo da su mehanicki ili elektronski, imaju ulogu da u odredenom vremenskom periodu propuste svetlo koje ce eksponirati svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.

Blenda, otvor blende (eng. Aperture)
Blenda je uredaj ugraden u objektiv fotoaparata koji pomocu tankih metalnih listica koncentricno smanjuje i povecava otvor objektiva, cime regulisemo kolicinu svetlosti koja ce da 'padne' na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.

TTL (skr. eng. Through The Lens)
Konkretno, vezano za digitalne fotoaparate, opis rada nekog sistema digitalnog fotoaparata, kao sto je AF, koji svoju funkciju obavlja kroz objektiv (through the lens) fotoaparata.

Balans belog, balans bele boje (eng. white balans)
Sistem koji proracunava balans belog, odnosno balans bele boje, ima ulogu da sto vernije prikaze snimljenu fotografiju. Vecina danasnjih digitalnih fotoaparata ima predefinisana podesavanja za balans bele boje (npr. po danu, nocu, vestacko svetlo itd.).

USB (skr. eng. Universal Serial Bus)
Jednostavan i brz nacin za povezivanje i prenos podataka sa, konkretno, digitalnog fotoaparata i obrnuto.

NTSC
NTSC je televizijski (video) standard koji se najcesce koristi u Americi I u Japanu.

PAL
PAL je televizijski (video) standard koji se najcesce koristi u Evropi.

AVI
Windowsov format zapisa video fajlova cija je ekstenzija .AVI (npr. film.avi, rodjendan.avi itd.)

CompactFlash (CF)
Compact Flash je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije nacinjene digitalnim fotoaparatima. Postoje dve vrste Compact Flash kartica a razlikuju se po debljini: Compact Flash Tip I je debljine do 5mm, dok je Compact Flash Tip II debljine do 9mm

SecureDigital (SD)
Secure Digital je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije nacinjene digitalnim fotoaparatima. Manja je i skuplja u odnosu na Compact Flash kartice. Danas je sve vi'e u upotrebi, 'to se tice digitalnih fotoaparata.

xd Card (xD)
xD Picture Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije nacinjene digitalnim fotoaparatima. Manj je i skuplja u odnosu na Compact Flash i Secure Digital memorijske kartice

MultiMedia Card (MMC)
MultiMedia Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije nacinjene digitalnim fotoaparatima. Sve je manje u upotrebi.

JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group)
Najcesci i najpopularniji format zapisa digitalnih fotografija.

RAW (srp. sirovo)
Format zapisa digitalnih fotografija direktno sa svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata bez ikakve obrade i kompresije, u odnosu na ostale formate (npr. JPEG).

SLR (skr. eng. Single Lens Reflex)
Jendooki refleksni fotoaparati. U digitalnoj fotografiji, profesionalni i mnogo skuplji fotoaparati sa izmenljivim objektivima.

FPS (skr. eng. Frame Per Second)
Sluzi za oznacavanje broja frejmova (slicica) u sekundi nekog video zapisa (npr. 30 fps).

Memory Stick (MS)
Memory Stick je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotografije nacinjene digitalnim fotoaparatima. Kompatibilna je sa svim Sony digitalnim uredajima, sto je velika prednost ako imate vise istih.

[maski]

shkolski primer odlichne kompozicije



by Malaya Kushel�vka

i komentar druga bluesa

ca blues:

….kvadrat….obim 4a, površina a na kvadrat, dijagonala a koren iz dva, moš i opisati i upisati kružnicu, dijagonale se seku pod pravim uglom i daju ravnokrake trouglove….geometrijsko matematičko savršenstvo….e spakuj ti kadar u kvadrat drug moj….de kad te majka rodila…da vidim…

…aj spakuj portret u kvadrat….a??...

…ybt onaj opičeni francuz je ceo život posvetio da napravi izložbu… 36 kvadrata 36 portreta…

[maski]

... primer kad je centrirano ali nije monotono.... druge linije daju kadru dinamichnost...



"God's View" by Virgiliu Narcis

[maski]

... i opet, dinamika u kvadratu...



By: Elena & Vitaly Vasilieva

[maski]

... a onda sledi pricha o strpljenju...

Ryan McGinty, September 10, 2007; 10:59 P.M.

This exposure was 10 seconds at f/11. I used a 2 stop hard side graduated filter to hold back the clouds and sunset for the distant horizon. This occurred about 10 minutes after sunset.

Lightning usually comes threw the Idaho Panhandle the same way. First up the edge of the Washington mountains into the Selkirks Mountain Range followed by another storm up Sagle valley. I've witnessed this several times, so I knew where to be when it happened again. Thankfully I don't live to far from this location. Since the scene was too bright for a longer exposure, capture more lightning in the frame. I had to settled for shorter time lengths.

If the scene is in complete darkness with lightning flashing put the camera on bulb then just let off the trigger once you feel you have enough lightning. But be warned against too many bright flashes that could blow out the detail.



Lightning over Pend Oreille Lake

[maski]

... zlatni presek....in action



by Flickr: mala B's Photostream

[maski]

digitalna fotografija omoguchava pochetnicima da prave neogranichen broj snimaka i metodom pokushaja i promashaja za veoma kratko vreme usavrshe tehniku koja im onda mozze omoguchiti da na najneochekivanijim mestima ili najdinamichnijim mestima ostvare savrshen kadar. brza reakcija je najznachajniji element izvrsne fotografije a za to je potreban veeeeliki broj snimljenih fotki.

primer:
srdjan ilic i fotka "firer" (hapšenje pripadnika organizacije Nacionalni stroj) objavljena 2007, nagrada yu pressa ...



�Skoro svaki masovni događaj kod nas neminovno podrazumeva sukob: demonstracije, sportske utakmice, odlazak na groblje ili rodni kraj... Fotografija koja je ponela titulu Yu Press Photo ilustruje upravo te sukobe, međuprostor koji se lako naruši, zapali i za svega nekoliko minuta se otme kontroli. Srđan Ilić uspeo je kroz odličnu upotrebu dijagonala, uzorka, kontrasta, dominacije, dobre kompozicije da snimi fotografiju koja ima univerzalan karakter i ilustruje priču koja se dešava skoro svuda u svetu. Davna istina da je najvažnije biti na pravom mestu u pravom trenutku i ovde se pokazala kao tačna, s tim što treba dodati da će izvežbano oko profesionalnog fotografa u svakoj situaciji pronaći makar jedan kadar koji prevazilazi i vreme i sam događaj�, navela je predsednica žirija Ivana Brezovac, obrazlažući odluku da se glavna nagrada dodeli Srđanu Iliću.

[maski]

u dizajn zoni na forumu postoji debata vezana za pravilo trechina i zlani presek pa se izmedju ostalog mozze prochitati i sledeche:

Poseban problem je u tome da je i zlatni presek (kao i bilo koji svesni odnos) jako tesko koristiti u fotografiji. A pitanje je i zasto bi se to radilo. Mnogo je jednostavnije pazljivo kadrirati, ili kasnije kropovati da bi se dobila dobra kompozicija, nego se u startu ograniciti na bilo koji zadati odnos.

digitalna fotografija je donela prednost u ovom pogledu. upravo zato shto ne postoji troshak vezan za materijal (ne kupuju se filmovi i ne placha se razvijanje ili papir i hemija za razvijanje, ne gubi se vreme u izradi fotografije), mnogo je lakshe "nasumice" pucati kadrove i onda u post produkciji sredjivati i ispravljati greshke.

smatram velikom prednoshchu to shto sam dobar broj godina provela sa Fe-om i na tight budzetu pa sam nauchila da u frame stavim tachno ono shto zzelim, aranzzirano tachno onako kako zzelim.

snimiti vechu sliku da bi se kropovanjem definisao kadar je "navlachenje gacha preko glave" (josh jedan citat iz dizajn zone). ovu opciju koristim samo kada slikam tanjir s hranom jer mi je opcija makro jako losha na L18 ili kad ne mogu da se priblizzim objektu slikanja (kao onim patkama na adi prekjuche). kad budem imala pravi aparat i pravi objektiv to vishe nechu morati da radim.

naterati sebe da obrachash pazznju na kompoziciju che se vishestruko vratiti.