Nema mesta verovanju ili ne /
Nema mesta slobodnoj proceni motivisanoj iz ko zna kojih razloga.
IDakle, ili jeste ili nije.
I nema potrebe prezentovari brdo cinjenica , tekstova , linkova a la rat i mir.
Sve se cinjenice mogu sazeti u samo jednu.
Srbi u Vojvodini su bili steciste , srediste svetiliste , svetionik , bastion
i Obeliks , kulturni i duhovni centar celokupnog srpskog naroda u to vreme.
A zasto je to tako bilo ?
Pa zato sto su ziveli u uredjenoj , naprednoj drzavi koja je pripadala Evropskom civilizacijskom krugu a koja im je omogucila da budu centar napredne politicke misli ,
centar kulture celokupnog srpskog naroda
".Moderna srpska kultura i politička misao nastale su zahvaljujući prosvetiteljskim idejama koje su obrazovani Srbi iz Hazburške monarhije usvajali, a zatim prenosili na tlo Srbije. Ovu istorijsku činjenicu, koja uostalom dokumentuje približavanje Srba evropskom civilizacijskom krugu, objašnjava prof. dr Ljubinka Trgovčević u tekstu "Prosvetiteljstvo i počeci moderne srpske kulture" u novom godišnjaku Balkanološkog instituta "Balkanika".
Je li to tacno ?
Slazes li se sa ovim izrecenim profesorke Trgovcevic ?
Da li je to bilo dobro za srpski narod u celini ?
Jeste.
Kao sto rekoh ..bila je takva konstelacija i bio je takav ambijent
Za razliku od Otomanske imperije u kojoj bio nije.
Je li to tacno ?
Jeste.
A zasto je to dobro za celokupan srpski narod ?
Pa zato sto su se skolovali na univerzitetima u Becu i Pesti
i onda to svoje znanje primenili u knezevini Srbiji i tako dali
ogroman doprinos njenom napretku i modernizaciji.
Je li to dobro ?
Moze se izvuci logican zakljucak i ta povezanost ...ako se to hoce ?
Uostalom , i Srbi iz tadasnje Knezevine Srbije su isli na skiolovanje u Austro - Ugarsku
Nisu se skolovali u otomanskoj imperiji.
Postoji li neki razlog sto je bilo tako ?
Nemerljiv je doprinos skolovanih Srba iz Austrougarske u prosveti ,
zdravstvu , kulturi , trgovini , privredi , drzavnoj organizaciji i svim sferama
drustvenog zivota tadasnje patrijarhalne i nerazvijene Knezevine Srbije.
I taj ogrroman doprinos je usledio posle molbe Srbije Austrougarskoj
da dozvoli dolazak skolovanih Srba , na sta je dobila pristanak.
Da li je to tacno ?
Da li je to dobro ?
Jeste.
I treba li navoditi imena .
Dositej Obradovic , Milutin Milankovic , Josif Pancic, J.S. Popovic , Laza Kostic ,
Jovan Hadzic , Jovan Rajic , Jovan Cvijic, J.J. Zmaj pa i Svetozar Miletic
kojeg spominjes a koji je mnogo ucinio za Srpski narod , sa tim se sigurno slazes.
Lista bez kraja...........
Svi skolovani u Austrougarskoj monarhiji i dali veliki doprinos srpskom narodu.
Sigurno da jesu...ogroman.
Prema tome se ne moze reci da Srbi u Austrougarskoj monarhiji nisu dobili nista.
Mnogo su dobili. Dobili su mnogo.
To je ispravno reci.
To je objektivno jer govore cinjenice.
Da li je jos neceg bilo dobrog ?
Dobro je sto je tadasnja Srbija izvozila 200. 000 svinja godisnje u monarhiju
i tako obezbedjivala ekonomsku sigurnost i trgovinski suficit.
Dobro je sto je izgradjen Veliki backi kanal za osam godina i to rucno.
Dobro je sto je mocvarno zemljiste pretvoreno u najplodniju ravnicu Evrope.
Je li to dobro za srpski narod ?
Kada je to uradjeno ?
Vuk Karadzic je isao u Bec a ogroman doprinos promociji srpske kulture
i narodnog stvaralastva su dali Gete , Braca Grim....
Je li to dobro ?
Jeste.
Da ne spominjem Karlovacku gimnaziju , Karlovacku mitropoliju , Fruskogorske manastire...
Jos jedan apsurd.kao što rekoh, svaki uspon kulturnog i političkog bića Srba je počeo 1848. i trajao do 1860. kada
Ograniciti uspon na ovih dvanaest godina .
Pre i posle toga mrak.
Od cifre do cifre.
Ako cemo vec o godinama Srbi su dobili crkveno skolsku autonomiju 1770 godine sto je imalo ogroman znacaj za uspon srpskog naroda u svakom smislu. tako da ona teorija o 12 godina pada u vodu.
Kazem da treba gledati sire ...evropski ambijent , okruzenje , reformacija ,
prosvetiteljsvo, napredne misli u svim sferama zivota ..
Zar ne govori tako prosta, jednostavna i nepobitna cinjenica da su Srbi iz Austrougarske bili
. centar duhovnosti i kulture. srpskog naroda.|
I da bi se dobilo na jacini i nekoliko citata ;
"Zatim, na tlu Vojvodine kao nekadašnjem delu Srednje Evrope (iako na samoj njenoj periferiji), ostvarivana su neka vrhunska dostignuća. Navešću nekoliko primera: Prokopavanje kanala od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta, između Dunava i Tise, dugog preko 100 km i širokog 25 m za svega 9 godina od 1793. do 1802. godine, predstavljalo je značajan tehnički i finansijski poduhvat u svetu tog doba. Sprovela ga je Privilegovana brodarska kompanija, kao prvo privatno akcionarsko društvo u Austrougarskoj. Brodska prevodnica na tom kanalu sagrađena kod Bezdana 1856. godine bila je prva prevodnica od betona u Evropi. Zatim, prva parna poljoprivredna mašina koja je proizvedena u svetu, i prva takva u Ugarskoj, bila je vršalica na paru u Novom Bečeju, u Vojvodini, kupljena i dopremljena iz Engleske 1852. godine, gde je i proizvedena, pod rednim br. 310. Jedna od najvećih i najstarijih cementara u Evropi bila je Beočinska fabrika osnovana 1839. Najveći mlin u Monarhiji, zajedno sa onim u Budimpešti, bio je u Kikindi...
Jedan od naroda na tlu Vojvodine, Srbi, tokom više od 200 godina, imali su neku vrstu sopstvenog parlamenta – Narodni i crkveni sabor. Imali su i teritorijalnu autonomiju tzv. „srednjeg nivoa“ u okviru Kikindskog distrikta sa 10 opština i Bečejskog distrikta sa 14 opština, a kraće vreme, od 1849. do 1860. godine i teritorijalnu autonomiju na nivou Vojvodine (Krunovina: Vojvodina srpska i tamiški Banat). Iz srednjeevropskog političkog, ekonomskog i kulturnog okruženja Vojvodina je izašla 1918. godine sa uzorno sređenim i vođenim hidrosistemom, sa najgušćom željezničkom mrežom u Evropi, sa jakom lokalnom samoupravom čije su opštine imale i po nekoliko hiljada jutara sopstvene zemlje...
I jos malo :
Jedan od glavnih problema vlasti u oslobođenoj Srbiji bili su učeni ljudi -inženjeri, lekari, umetnici, učitelji i profesori, ali pre svega sposobni i školovani administrativci. Zasluge Srba prečana za uspostavljanje države velike su, ali nisu manje ni za uvođenje novog građanskog "reda i poretka" u patrijarhalnu, okoštalu Srbiju. U orijentalni ambijent uneli su duh evropeizacije.
Odnosi Srba iz Srbije sa Srbima "iz preka" nikada nisu prekidani. Sticanjem autonomije Srbije, oni se čak produbljuju i proširuju. Objašnjenje ove činjenice valja tražiti u potrebi za sveukupnim unutrašnjim razvojem zemlje, koja se nametnula tadašnjim vlastima u Srbiji. Premda je Kneževina Srbija posle Drugog srpskog ustanka postala političko središte u koje su bile uperene oči celokupnog naroda, kulturno, obrazovno, privredno i društveno središte srpskog naroda potonjih pola veka nalazilo se među Srbima u monarhiji. U Srbiji je bilo neophodno obezbediti ustavno uređenje, građanska prava, ukidanje kuluka, oživeti trgovinu i reformom školstva povećati pismenost i obrazovanost naroda.
Oličena u knezu, rešena da se ozbiljno pozabavi tim pitanjima, vlast Srbije je već na samom početku bila suočena sa brojnim problemima, od kojih je pitanje stručno sposobnih ljudi imalo presudnu važnost. Na ogroman nedostatak ovih ljudi, naročito za potrebe administracije, ukazuje podatak da su u "Pravitelstvenu službu" Kneževine Srbije, kao praktikanti i pisari, primani i mladići koji nisu završili nikakve škole. U Srbiji prve polovine XIX veka, iznurenoj dugotrajnom borbom za sticanje samostalnosti, van tokova kulturnih zbivanja u Evropi, školovani ljudi predstavljali su pravu retkost. Administraciji, koja se tek počinjala stvarati, bili su potrebni obrazovani ljudi.
Logična posledica tih potreba bila je da je srpska vlada potražila potrebne ljude među Srbima iz Austrije. Ona se stoga obraćala austrijskoj vladi molbom da ne stvara probleme prilikom izdavanja potrebnih odobrenja svojim državljanima - Srbima, koji su bili spremni da pređu u službu Srbije. Usled velike potrebe za školovanim Srbima iz Ugarske, srpske vlasti nisu insistirale da novopridošli "prečani", koji to nisu želeli, traže otpust iz austrijskog podanstva i uzmu srpsko. To se odnosilo na lekare, profesore, učitelje, inženjere i slična zanimanja. Izuzetak su predstavljali samo oni koji su pretendovali na "političesku službu", kod kojih se insistiralo da moraju biti državljani Srbije.
Austrijska vlada mahom je odobravala ove prelaske, rukovodeći se pretpostavkom da će na taj način, makar posredno, moći da utiče na politiku Srbije i usmerava je prema sopstvenim interesima.
izvor :" Srpsko nasledje "
I jos malo :
Moderna srpska kultura i politička misao nastale su zahvaljujući prosvetiteljskim idejama koje su obrazovani Srbi iz Hazburške monarhije usvajali, a zatim prenosili na tlo Srbije. Ovu istorijsku činjenicu, koja uostalom dokumentuje približavanje Srba evropskom civilizacijskom krugu, objašnjava prof. dr Ljubinka Trgovčević u tekstu "Prosvetiteljstvo i počeci moderne srpske kulture" u novom godišnjaku Balkanološkog instituta "Balkanika"
Presudno je što su Srbi u Austrougarskoj 1770. godine dobili pravo na obrazovanje na svom jeziku i za čuvanje sopstvenih verskih vrednosti. Time je, posle dugog diskontinuiteta sa srednjovekovnom kulturom, počeo razvoj srpske duhovnosti.
Profesor Ljubinka Trgovcevic
Prema tome , ne moze se reci da Srbi u Austrougarskoj monarhiji nisu dobili nista.
Dobili su mnogo.
Camo cinjenice i objektivno.
Na kraju krajeva, dobili su Vojvodinu.
Malo li je ?