Radije u paklu

[kohili]

Pod pretpostavkom kako postoji božja ''kazna'' i ''nagrada'' za ljude koji prema svojim ''delima'' pripadaju jednoj,ili rugoj kategoriji,mora postojati i neka vrsta ''raja'' i ''pakla''.
Ako biste bili jedan od ''nagrađenih'' i ''otišli u raj'',da li biste zaista i završili tamo?Ili biste zbog nekoga zatražili da budete prebačeni u samo čistilište?
Ja nisam uverena u postojanje raja i pakla,ali bih na ova pitanja odgovorila sledećom rečenicom:''bolje u paklu sa ljudima koje volim,nego u raju sama''.
A kako biste vi odgovorili?

[Goga]

''bolje u paklu sa ljudima koje volim,nego u raju sama''.
A kako biste vi odgovorili?

Šta ako su ljudi koje volim u raju,
a ja - ovakva - možda predodređena za pakao?


Zato ostavljam ''prazan prostor'' ....................

Još jedno ''šta....''

Ako neko život doživljava kao pakao, a ne kao Božiji dar?

Mnogo toga ''šta'' mi se vrti po glavi,

u vezi sa ovom temom...

[memento]

Pod pretpostavkom kako postoji božja ''kazna'' i ''nagrada'' za ljude koji prema svojim ''delima'' pripadaju jednoj,ili rugoj kategoriji,mora postojati i neka vrsta ''raja'' i ''pakla''.
Ako biste bili jedan od ''nagrađenih'' i ''otišli u raj'',da li biste zaista i završili tamo?Ili biste zbog nekoga zatražili da budete prebačeni u samo čistilište?
Ja nisam uverena u postojanje raja i pakla,ali bih na ova pitanja odgovorila sledećom rečenicom:''bolje u paklu sa ljudima koje volim,nego u raju sama''.
A kako biste vi odgovorili?

Ovo pitanje može, po mom mišljenju, biti jedino šaljivo. Zato ću šaljivo i odgovoriti:
Pre bih otišao u pakao zbog društva, nego u raj zbog klime!

[Kal_el]

Ja bih radje u raj gde nikog ne poznajem

[believer]

ljudi koje istinski volim bi svakako bili u raju....e sad,druga je prica s kim sam se najbolje provodila u zivotu....s propasnicima,zna se,al` dosta je bilo....

[kohili]

Ono što je možda zanimljivije od samog ''raja'' i ''pakla'' jeste pomisao kako možda postoji ''predsoblje''.Jedno mesto na kome se okupljaju ''duše'' koje ne pripadaju ni ''raju'',ni ''paklu''.Možda bi tamo bili neki ljudi koje smo oduvek hteli da upoznamo,a nismo?Možda bi tamo bio istinki ''raj'' ukoliko bismo tamo dospeli?Ili bismo tamo osetili ''pakao'',a opet ne bismo mogli da ga napustimo jer bi nam se društvo ''rajski'' svidelo?

[valter]

U raju je lepo ali u paklu je ekipa

cuveni grafit

[Vamp73]

Mozda je to sve predusredjeno sa znanjem da ces da ides u raj ili u pakao. Ljudi nekad ne vole da im je zivot tako isplaniran i zele da imaju opciju sami da izaberu de ce.

Zasto bi iko zeleo da ide u pakao??? A zasto svi mi volim da radimo neke stvari, za koje znamo da ne valjaju? Da budemo u mestima gde nebi trebali da budem, druzimo sa ljudima kojima nebi trebali da se druzimo, itt.

[DzuPiter]

Pod pretpostavkom kako postoji božja ''kazna'' i ''nagrada'' za ljude koji prema svojim ''delima'' pripadaju jednoj,ili rugoj kategoriji,mora postojati i neka vrsta ''raja'' i ''pakla''.
Ako biste bili jedan od ''nagrađenih'' i ''otišli u raj'',da li biste zaista i završili tamo?Ili biste zbog nekoga zatražili da budete prebačeni u samo čistilište?
Ja nisam uverena u postojanje raja i pakla,ali bih na ova pitanja odgovorila sledećom rečenicom:''bolje u paklu sa ljudima koje volim,nego u raju sama''.
A kako biste vi odgovorili?

kohili, samo ziv covek moze da se kazni ili nagradi.
Kazna je biti slep pored ociju, i verovati u lazi, a nagrada je znati istinu kojom
se dolazi do besmrtnosti.
'Raj' ili 'pakao' je osecaj koji ne postoji izvan ljudskog tela.
Mnogi su u 'paklu' verujuci da su u 'raju', dok su drugi u 'raju' znajuci da je
'pakao' izvan njih.
Ko god je umro nikad nije bio u 'raju', posto se iz 'raja' ne izlazi.
Iz 'pakla' se izlazi, i taj izlaz se zove smrt.
'Pakao' se zove "slobodna volja" i svako ko 'oseca' "slobodnu volju" ce umreti.

jupiter

[izabelitta]

Gledala sam nedavno jednu zanimljivu predstavu, "Don Žuan u paklu", po tekstu Bernarda Šoa. To je filozofska rasprava koju Novosadski novi teatar predstavlja kao: "...prednosti pakla kroz ljubav, sreću, lepotu, hedonizam, a nebo kroz realizaciju sile života, saznanja i ostvarenja". U komadu koji će novosadska pozorišna publika večeras videti premijerno, Don Žuan je predstavljen kao "samosvestan, nepokolebljiv, pristalica sile života, stvaralac i realizator svojih ideja", dok je đavo "domaćin, pokretač, ometač, podmetač, zabavljač i šetač".

Stvarno zanimljiva teza o tome da se i raj i pakao nalaze u nama, da spoljne i realne granice u stvari među njima i nema, da ćemo i posle smrti biti onakvi kakvi smo sad i videti ono što u stvari želimo da vidimo, bez obzira "gde" se nalazili.
Nekome je čistota odlika bezličnosti, neko je doživljava pakleno dosadnom, nekome je ona vrhunski cilj u životu... S druge strane, ako je pakao luda žurka, jedni će pohrliti, a drugi je ni za živu glavu ne bi poželeli, nego bi vazda slušali harfe, violine, mandoline...
Je li da zvuči logično, ako se uzme u skladu sa pretpostavkom da "drugi svet" uopšte postoji? Ljudske duše bi tako zadržale svoju ljudskost, a meni se ta ideja u stvari i dopada.

[maksimilijan]

raju je lepo al u paklu je ekipa

legendarni grafit

[leptirić]

Vecina nas na rech pakao pomisli na vatru, lavu uzarenu, kako te peku, sibaju kamdzijama...tako sam i ja mislila (paaa, i sada mislim), ali jednom kada sam bila u manastiru Kovilj, jedan monah je "objasnjavao" kako nista od toga tamo nema ( kako li on zna?!) i je je u paklu tama, da cujes ostale oko sebe ali im lica ne vidis, gde god se okrenes, nikog ne vidis...

E sada, to je rekao on, a da li mu verovati?!

[ser_gogsy]

Strašni sud se sastoji u tome da će svako od nas stati pred licem savršene ljubavi i uvideti kako je malo ima u sebi, i užasnuti se!

Bog će nas dočekati s žalošću zbog toga što smo ceo život besplodno proživeli, i tako ga sami iskvarili, i Njegova reakcija na nas će biti –> žalost i sastradanje.

Kriterijumi koje Hristos daje o spasenju i pogibiji se svode na jedno: da li si bio čovek ili ne? Da li si nahranio gladnog? Odenuo neobučenog? Pružio utočište beskućniku? Posetio bolesnog? Itd...

Jer je pitanje sledeće: ako ti nisi bio čovek, tvoje čovečanstvo ne može da bude oboženo. Ako si bio čovek možeš postati pričasnik Božanske prirode.

U izrazu “Strašni Sud” reč “strašni” odnosi se na taj prvi tren kada ćemo stati licem k licu s Bogom i u užasu uvideti šta smo mogli da budemo i šta nismo postali!

[Vlada Vasic]

U Hrišćanstvu se strašni sud spominje kao suđenje od strane boga za dela koja si uradio u toku svog života i shodno tome dobijaš zasluženu kaznu, tj. raj ili pakao..

Iz tog razloga Hrišćanstvo zagovara jedan jedini život a po vladanju u njemu dobićeš večni zasluženi...Kada je pravljena ova priča, imalo se u vidu sledeće:

1. sve što je dobro i prija pripisaćemo bogu

2. sve što je ružno, tužno i bolno pripisaćemo đavolu.

Na jedan genijalan način se, i prostoj masi i svim ostalima, slikovito predstavilo kako to izgleda u paklu a kako izleda u raju..kada je osnova postavljena, dovoljno je da se po rečima uglednih sveštenika neko delo osudi kao đavolje, a svima je *jasno*( ugrađeno) šta to znači, i mehanizam podrške je ogroman.

Ovo je sistem koji direktno ima tvoj život u svojim rukama, tj. onih koji taj sistem zastupaju. Tebi je od rođenja do smrti sve isplanirano. Još bi bili u mraku da je sistem bio idealan..

Kriterijumi koje Hristos daje o spasenju i pogibiji se svode na jedno: da li si bio čovek ili ne? Da li si nahranio gladnog? Odenuo neobučenog? Pružio utočište beskućniku? Posetio bolesnog? Itd...

Pa nismo Ja, ti ili bilo ko drugi odgovorni zašto neko nema da jede, zašto nema šta da obuče, a nekako logično se nameće: Pa zar o tome nije trebao tvorac da misli? Prema logici stvari *Bog* za svoja dela kako ti kažeš ( mislim na delo stvaranje gladnog čoveka ) ne preuzima odgovornost a jedan monah će godinama vući traume zato što je izvršio svoju biološku potrebu i spontano ejakulirao u krevetu.. ?????

[izabelitta]

Strašni sud se sastoji u tome da će svako od nas stati pred licem savršene ljubavi i uvideti kako je malo ima u sebi, i užasnuti se!

Bog će nas dočekati s žalošću zbog toga što smo ceo život besplodno proživeli, i tako ga sami iskvarili, i Njegova reakcija na nas će biti �> žalost i sastradanje.

Milostivi Bog će onog ko je besplodno proživeo svoj život, baciti na večne muke? Plemenito i žalostivo, baš.
Šta znači besplodno?
Čisto da znam koji zarez zauzimam na toj skali plodnosti...

Kriterijumi koje Hristos daje o spasenju i pogibiji se svode na jedno: da li si bio čovek ili ne? Da li si nahranio gladnog? Odenuo neobučenog? Pružio utočište beskućniku? Posetio bolesnog? Itd...

- ta šta sam nego čovek?
- hranim gladne svakodnevno, više puta
- posećujem bolesne
- beskućnike još nisam gostila, ali plaćam porez državi da se pozabavi i njima. Treba li da sahvatam jednog na ime ulaznice za raj? Ti jesi?

U izrazu �Strašni Sud� reč �strašni� odnosi se na taj prvi tren kada ćemo stati licem k licu s Bogom i u užasu uvideti šta smo mogli da budemo i šta nismo postali!

Možda, ali meni je nekako strašna pomisao da ceo život treba da provedem strahujući od volje jednog egocentrika, i da na osnovu toga - da li sam dovoljno ličila na njega, formiram sud o sebi kao o čoveku. Po meni je strašno kad je idolopoklonstvo veće od čoveka samog.
Ova tvoja teza bi bila tačna, ukoliko bi onda ljudi sami sebi skrušeno pripisivali kaznu, i odlazili u pakao, jer kontaju da nisu dostojni raja. Ali ne, taj sud je strašan, jer ljudi veruju da je Bog vrhovni sudija koji odrezuje kazne. Vera, nažalost, više funkcioniše na bazi straha, pa tako vernici mahom život provode u udvorištvu i potkupljivanju volje onog "glavnog", ne bi li tamo "gore" imali čime da se pohvale.

Kao što rekoh, čovek je odgovoran za sve! Ova planeta je data čoveku sa svime što postoji na njoj...nije data majmunima, kamilama i kornjačama, nego čoveku!
Dakle, čovek je direktno odgovoran zato što neki gladuju, a neki se prejedaju, neki se voze skupim kolima, a neki nemaju ni za bus....

Čovek mora da snosi odgovornost za to, i da ispravi stvari-> Kada bi čovek prestao voditi se materijalnim vrednostima, a malo više poveo računa o drugom čoveku, mnogo bi bolje živeli....Sakupljanje, nagomilavanje i skladištenje mrtvih materijalnih dobara treba ostaviti hrčkovima....A čovek neka sakuplja dobre ljude oko sebe, nesebično pomažući im kad god može....

Odakle nam ova planeta, kome je data i kako funkcioniše, to je pitanje na koje postoji više odgovora. Neki su smisleni, neki romantično-dramatični...
Možda bi ljudi bili bolji, možda bi bar sami vernici bili bolji da božji izaslanici na zemlji upravo ne puštaju stomake, voze se limuzinama i naplaćuju svoje probožanske usluge. Pop na taljigama bi izazvao moje poštovanje. Ali to je za neku drugu temu... Ljudska plemenitost ne mora da zavisi od čovekovog religijskog opredeljenja, čak je iskrenija ukoliko je podstaknuta čovekovim ličnim osećajima i angažmanom, nego kad je u funkciji neke druge (interesne) "sile", ljubavi, straha, svejedno...