MOJ JELEN
(ili - moj jedini lov na jelena)
Sredinom 80-tih često sam odlazio sa svoja dva dosta starija drugara - lovca u lovove u Šid, u hrastovu šumu Vranjak, kod benzinske pumpe Adaševci, južno od autopta. To su uglavnom bili lovovi na divlje svinje, ali nešto više o toj odomaćenosti u ovom lovištu, neki drugi put.
U lovištu je uočen jelen - škart: rogovlje mu je bilo dugačko, nepravilno, nedovoljne debljine i bez dovoljno parožaka. Sa stanovišta trofeja - skooro bezvredan. Trebalo ga je odstreliti da te svoje loše osobine eventualno ne reprodukuje.
Bio je kraj leta a nas trojica smo otišli da vikend provedemo u lepoti hrastove šume uz večernja druženja mojih drugara sa njihovim davnašnjim, ratnim drugarima iz Šida (i šta već ide uz to).
Odgovorni za gazdovanje lovištem nam je rekao na kom se terenu jelen vidja, pa ako budemo u prilici da ga odstrelimo.
Inače, namere nam je bila da odstrelimo nekog divljeg vepra čije meso će ići u prodaju; eventualno škart sneću divljač, a naravno, lisica je bila ona divljač koju nisam propuštao. Zbog lisica sam više puta dobijao grdnje od drugara jer sam, pucajući na lisice, remetio tišinu i ometao eventualni izlazak na nišan vrednije divljači.
Žika i ja smo odabrali čeke na granici šume i njiva, a Kića je odabrao čeku na ukrštanju dve proseke kroz visoku šumu, skoro kilometar unutar šume.
Kao što lovci dobro znaju, divljač dan provodi u hladu bezbednih šikara i gustih delova šume. Smiraj dana i vrućina, ili prelazak noći u jutro, kad divljač kreće u dnevni zaklon, je vreme kad se divljač lovi sa čeka. Taj kratki period od oko pola sata predveče i isto toliku izjutra je vreme u kome se odigrava skoro sve u lovu na divljač visokog lova.
Bio je smiraj dana kad sam, kroz roj komaraca koji mi se kovitlao oko glave i napadao nozdrve i okolinu očiju koja nije bila zaštićena Autanom, uočio rogovlje na nekih 4-500 metara. Nestajalo je i opet se pojavljivalo u tabli 'sijanca' (kako šumari zovu mladice hrasta iznikle iz posejanog žira). Sav sam se pretvorio u oko nastojeći da mi se jelen ne izgubi iz vida u sumraku. Polako se kretao u pravcu Žikine čeke, ali sa strane udaljenije od mene. Po položaju drugarevog tela znao sam da ga je i Žika uočio sa čeke koja je na 300 metara udaljenosti od moje. Posle desetak minuta jelen je stigao do table sa detelinom izmedju dve table kukuruza.
Prolomio se pucanj, a po Žikinom držanju i gestikulaciji znao sam da jelen nije pao. Ubrzo mi je on pokazivao da je jelen otišao dalje od šume, u njive. Kroz neki minut jelen je promenio pravac i pojavio se na drugom kraju table sa strnjikom naspram moje čeke. Kaskao je bez znakova ranjavanja. Za koju desetinu metara zamaknuće za kukuruze i gotovo ... Nanišanio sam i opalio metak u suvu zemlju na koju desetinu metara od jelena ne bih li mu promenio pravac. To je uspelo i on je lakim kasom krenuo pravo ka mojoj čeki. Tih nekoliko stotina metara dok se približavao bili su dugi kao večnost. Oči su mi suzile od naprezanja da što bolje vidim kroz snajper i da ga imam na nišanu sve dok ne dodje u zonu sigurnog pogotka. Uključio sam ubrzivač na okidaču karabina i strepeo da ga, stežući pušku, ne dotaknem suviše grubo i opalim nekontroisano.
Jelen nije menjao pravc i kad je stigao na nekih 40-45 metara opalio sam. Nišanio sam u grudi kod korena vrata jelena koji mi se približavao licem. Znao sam da je pogodak dobar. Čuo se onaj karakterističan udarac zrna u meso, i jelen se stropoštao i ostao na zemlji bez ropca. Pad na zemlju tih 200-250 kg. osetio sam na čeki.
Žika je posle svog pucanja sišao sa čeke i iščekivao da i ja stignem do njega pa da nastavimo prema lovačkoj kući. Posle mog pucnja doviknuo mi na čega sam pucao, a kad sam odgovrio da sam pogodio jelena, on je žurno krenuo prema meni.
Brzo sam spakovao ranac i smandrljao se sa čeke. Jelen je ležao nepomično u svoj veličini krupne divljači. Spustio sam ranac i pušku preko njega i došao do jelena - Odmeravao sam rogove, težinu, zagledao mesto pogotka - sve u svemu bio ushićen.
Stigao je i Žika. Počelo je tako što je rekao da je baš dobo što sam njegovog jelena zaustavio da ne ode ranjen itd. Da ga je on prvi pogodio. (Po lovačkim pravilima, u lovu na divljač visokog lova, smatra se da je divljač odstrelio onaj lovac koji ima prvi pogodak, dok je kod sitne divljači obrnuto.) Na boku jelena koji je bio vidljiv, ranu od metka nisam bio video. Počeli smo se prepirati i krenuli da tražimo mesto navodnog Žikinog pogotka. Pošto se već slabo videlo hteli smo da jelena prevrnemo na drugi bok u nadi da će se ili videti izlazna rana (koja je po pravilu velika) ili da će se dokazati da pogotka nema.
Prišli smo s tom namerom jelenu. Mrtav jelen skoči i u nekoliko skokova zamače u šiprag!
Nismo ni uspeli da pomislimo da se latimo oružja, a ono je ionako blo desetak metara dalje na zemlji. Ostali smo kao pos...!
Vukući noge, u tišini, krenuli smo. Utom su se razlegla dva pucanja iz Kićinog pravca.
Kad smo se našli kod lovačke kuće još poizdalje smo se raspitivali ko i na čega je pucao. Ispostavilo se da smo svi pucali na istog jelena. Kića je rekao da mu je jelen naišao skoru po mraku i da je delovao ranjeno. Mislio je da ga je pogodio sa oba metka, ali jelen je nastavio u šikaru, a već je bilo mračno za praćenje traga i traženje.
Ujutro smo otišli i dosta lako pronašli jelena. U njemu su bila tri pogotka. Moj, u koren vrata, i dva na onom boku na kome ranu nisam video dok je jelen ležao kod moje čeke. Dok smo ga tovarili na traktor prepirali smo se da li je Kića imao dva pogotka ili je jedan ustvari Žikin.
Ko je jelena prvi pogodio - nismo se složili, ali ni posvadjali. Meso je otišlo u hladnjaču, a rogovlje smo dali Žiki.
Lovili smo zajedno dok nas Žika nije napiustio. Posle sam još malo lovio sa Kićom. Onda sam morao da tražim neke nove drugare za lov.
To je bio moj jedini lov na jelensku divljač.
Citat
...svi smo bili puni energije i motivacije,kerovi su dobro radili,drugari koji su čekali bili na pravim mestima i posrećilo nam se! 
...meso na stolu,šinko!!! Tog dana sve je išlo dobro,jedino što smo se prilično izmorili dok smo ga doneli kući...ali,zato,uveče dok se gulaš krčkao i dok smo igrali raub,usput popili gajbu piva i par litara vina,niko više nije osećao umor...ostao je samo osećaj zadovoljstva! 
evo i jedne slike od nedelje... 
