Malo dete - mali problemi, veliko dete - veliki problemi!

[memento]

Malo dete je mali problem, a veliko dete veliki problem. Ima li istine u ovoj popularnoj tvrdnji?

[misti]

Moji roditelji tvrde da je to živa istina

Sklona sam da im poverujem

[jovuk]

Milsim da uvek ima problema kad su deca u pitanju.Dok su mali,kad placu ne znas sta im je,...mislis samo da porastu pa da mogu bar da kazu.
Primetila sam da ovo uglavnom govore roditelji odrasle dece.U tom slucaju,moram da dodam da i kad im se pomene da ponovo imaju malo dete ne zele ni da cuju uz obrazlozenje da konacno lepo spavaju,ne moraju da trce za decom,posvecuju vise paznju sebi i suprugu ,vise se druze,...ali opet naglasavaju kako je njima teze jer imaju vece probleme obzirom da su im deca velika.
To me je podsetilo na ono da se sve zaboravi od ranije i da je svaka nova muka najteza.

[CHichaGlisha]

Isto kao kada bi se reklo :
Malo dete je malo zadovoljstvo ... Veliko dete je veliko zadovoljstvo.

Naravno da nije tako.

Problemi su (bilo dete malo ili veliko) isto kao i Zadovoljstvo (bilo dete malo ili veliko) - Nemerljivi .

Bar ja na svoje malo i veliko dete tako gledam

[Savannah]

Mislim da svako vrijeme nosi svoje. Naravno da mi je lakse u neku ruku sada nositi se sa nekim problemima medjutim nije to do njegovih godina vec do mojeg iskustva. Kao cura od 21 godine koliko sam imala kada sam ga rodila do sada deset godina kasnije i ja sam se prvenstveno promijenila i na probleme reagiram sabrano, smirenije nego sto sam tada. Ne izbaci me sve iz takta. Roditelji sa vise djece koji su kroz neke stvari vec prosli barem jednom cesto to vise ni ne vide kao problem.

[memento]

Dete je uvek predmet roditeljske brige, bilo da se radi o novorođenčetu, ili osobi srednjih godina koja već strepi (finansijski) od svadbe svoje dece. To nije sporno.

Međutim, razlike ipak postoje. Kada su im deca mala, i roditelji su, što je prirodno, mlađi i zdraviji i njihovo ongažovanje oko dece, iako složeno i odgovorno, na neki način lakše pada. Ja se sećam da sam uživao u mojim mališanima i njihovim nestašlucima i bezbrojnim pitanjima kojima su me gnjavili. Bolesti, vakcine, trka kod doktora na svaku promenu njihove temperature, ili i najblaže začepljenje nosa i bezbroj drugih muka nisu me mimoišle. Pa vrtići, đaci prvaci, prilagođavanja razredu, učiteljicama itd, itd.

Ali, kada se nekako približe srednjoj školi, sve to postaje drugačije. Iako je briga sada tehnički puno lakša, ona dobija na tažini, jer se ulazi u ključni period dečijeg života. Izbor zanimanja, kao prva stepenica. Izuzetno odgovorna odluka. Kandidate za srednje škole (bar su moji sinovi bili takvi, a i ja nisam bio bolji) boli ona stvar, jer, ruku na srce, još su balavi. Zatim, problemi u srednjoj. Korupcija. Plaćeni časovi kod profesora koji im i predaju te predmete. Ponosno izjavljujem da mi deca nisu pohodila ni jedan sat kod istih, a moj mlađi sin, sada je drugi gimnazije, jedini je đak u razredu i jedan od retkih u generaciji koji ne ide na plaćene časove. Nekako, paralelno počinju i devojke, izlasci, pivo, cigare, alkoholi raznih vrsta. Retko zaspim pre nego što čujem ključ u bravi. Povremeno ih ohrabrujem, kada vidim da su u dilemama, ali sve vreme pokušavam da pospešim bjihovu samostalnost i sposobnost samostalnog odlučivanja. Uskačem samo u kritičnim situacijama, ko američka konjica...

Zatim fakultet. Prilika da se dodatno osamostale i akumuliraju potrebnu energiju za prvi samostalan skok, odlazak od kuće. Ispiti. Uspesi, ali i padovi. Sumnja u sebe, opet tata povremeno, ali sve ređe i ređe uskače kao katalizator čvrstine karaktera...

A tek me čekaju njihove ozbiljne ljubavi, devojke, ženidbe, nadam se i unučići...

Sve u svemu, pu mi ih je kofer, ali šta ću kada su moji. I konačno sam shvatio, a vi mislite šta god hoćete:

Malo dete mali problemi, veliko dete veliki problemi! I nikako drugačije...

[tutifruti]

Roditelj uvek brine za svoje dete, ma koliko godina dete imalo. Kada su mali, cini nam se da su nam to najvece brige, kako rastu brige dobije drugu formu i opet su nam "velike". U sustini, svako vreme nosi svoje breme. Sustina svega je da detetu damo oslonac, sigurnost i spoznaju da smo uvek tu kada zatrebamo.

[little fairy]

Nije bitno jel' dijete malo ili veliko.. Dijete - svakodnevna briga.

[egzotic]

mali problemi kod malog djeteta su normalni...ali kad je 'dijete' da kazem wec formirano,tada su problemi wec slozenije prirodE ..(sijaset toga moze da ima) I trazi maksimalnU ozbiljnost roditelja da se dijete ipak izwede na taj neki puT razuma..

[ravnicari]

Svaki dan odrastanja nas sve zajedno dovodi u različite situacije.
Kada su mali i potpuno zavisni od nas susrećemo se sa nemogućnošću da im uvek tačno prepoznamo probleme... Kad dolaze u lude godine često smo nemoćni u nekim situacijama - šta uraditi a ne pogrešiti?

Svaki dan je prelep... Koliko god bio "težak" ili "lak"...

[Popovićeva]

Malo dete je mali problem, a veliko dete veliki problem. Ima li istine u ovoj popularnoj tvrdnji?

problem?! zar dete nije radost? govorimo o briznosti, a problemi neka nas sto cesce obilaze.
kada je dete malo vi morate naslutiti sta ono oseca jer vam ne moze reci. mislite li da nema sta da vam kaze samo da moze? sta je sa njihovim bicem koje stasava uz vas, kao plastelin formira se karakter buduceg pisca, lekara, oficira, trgovca, bankara...
kada problem malog deteta prihvatimo jednako velikim kao i problem odraslog... postacemo pravedni. srz lezi u recenici - ne brinem, tu je kraj mene - i - nije kraj mene, brinem se gde je! ko trpi, roditelj ili dete?
verujte, deca nikada nisu problem, a kada jesu... roditelji su jos veci.

[ANIBAS]

Malo dete je mali problem, a veliko dete veliki problem. Ima li istine u ovoj popularnoj tvrdnji?

problem?! zar dete nije radost? govorimo o briznosti, a problemi neka nas sto cesce obilaze.
kada je dete malo vi morate naslutiti sta ono oseca jer vam ne moze reci. mislite li da nema sta da vam kaze samo da moze? sta je sa njihovim bicem koje stasava uz vas, kao plastelin formira se karakter buduceg pisca, lekara, oficira, trgovca, bankara...
kada problem malog deteta prihvatimo jednako velikim kao i problem odraslog... postacemo pravedni. srz lezi u recenici - ne brinem, tu je kraj mene - i - nije kraj mene, brinem se gde je! ko trpi, roditelj ili dete?
verujte, deca nikada nisu problem, a kada jesu... roditelji su jos veci.

kad se kaže malo dete mali problem a veliko veliki,misli se ustvari na to
da kad su deca mala problemi se uglavnom svode na zdravstvene i bezbedenosne
a kako dete raste nadolaze mnoge druge brige od škole,društva koje ga okružuje,zaposlenja itd.
da ne nabrajam pa se ustvari u tome ogleda ta veličina.
Problem kao problem svaki se manje/ više čini veliki u tom trenutku dok se neprevaziđe.

Konkretno u ovom slučaju (navodne rečenice)​ mislim da,
problemi idu u širinu a ne u visinu kako neki tumače...i da se u tom pravcu ogleda ta veličina.

[Popovićeva]

kad se kaže malo dete mali problem a veliko veliki,misli se ustvari na to
da kad su deca mala problemi se uglavnom svode na zdravstvene i bezbedenosne
a kako dete raste nadolaze mnoge druge brige od škole,društva koje ga okružuje,zaposlenja itd.
da ne nabrajam pa se ustvari u tome ogleda ta veličina.
Problem kao problem svaki se manje/ više čini veliki u tom trenutku dok se neprevaziđe.

Konkretno u ovom slučaju (navodne rečenice)​ mislim da,
problemi idu u širinu a ne u visinu kako neki tumače...i da se u tom pravcu ogleda ta veličina.

nista vi niste razumeli.

[ANIBAS]

kad se kaže malo dete mali problem a veliko veliki,misli se ustvari na to
da kad su deca mala problemi se uglavnom svode na zdravstvene i bezbedenosne
a kako dete raste nadolaze mnoge druge brige od škole,društva koje ga okružuje,zaposlenja itd.
da ne nabrajam pa se ustvari u tome ogleda ta veličina.
Problem kao problem svaki se manje/ više čini veliki u tom trenutku dok se neprevaziđe.

Konkretno u ovom slučaju (navodne rečenice)​ mislim da,
problemi idu u širinu a ne u visinu kako neki tumače...i da se u tom pravcu ogleda ta veličina.

nista vi niste razumeli.

Da,razumela sam da ste hteli reći da sami roditelji prave problem možda čak i veći
nego što ustvari i jeste,svojom bržnošću....ali to ne umanjuje konkretno značenje ove rečenice o veličini .

[little fairy]

Vratila se moja pubertetska, desetogodišnja cura od bake gdje je provela tjedan dana. Tamo, osim bake, družila se sa tetom, ujakom i dječjom ekipom iz vrtića. Da prijeđem na glavno - vrzmala se po netu jer joj je prijateljica iz vrtičkih dana ukazala na nekakvu stranicu sa modeliranjem i stiliziranjem lutaka. Ne bi to bilo toliko bitno da tamo ne postoji i chat sobe gdje je mala i otišla. Iskreno se nadam da nam je rekla istinu kada smo ju upitali je li nekome govorila osobne podatke i sl. Osobno smatram da je suviše premlada da odlazi u te chat sobe no da joj zabranim i igricu? Kada malo bolje razmislim ionako nije na kompu često (bolje je reći - nikada) a sljedeći put će moja mama i sestra dobiti naputak što i koliko joj mogu dozvoliti kada je kod njih. a doma.. Doma može samo na igricu samo kada smo uz nju. U protivnom eto roditeljskih, šifriranih zabrana na kompu.