Обишао сам у Македионији неколико манастира . Сматрам да би било штета да их не представим. Но, не очекујем да ће их бити толико да би било разложно да се отвара посебна тема о православним манастирима у Македонији на Vojvodinacafe-у. То што их представљам на овој теми ни у ком случају не треба тумачити да се уплићем у још живе црквене спорове. У том смислу сам и у почетку ове теме већ нешто рекао: http://www.vojvodinacafe.rs/forum/359002-poruka4.html
Оно што, бар ја тако мислим, нико не може да оспорава, је да су стари манастири на територији данашње Републике Македоније, у већој или мањој мери, саставни део историјске и културне баштине више народа који сада припадају различитим државама: Македонаца, Бугара, Срба, Грка... Према томе, то је свакако пре заједничка баштина више народа него што друго.
Када се говори о уделу Срба у овој баштини, треба имати у виду да се и српска средњевековна држава и Српска православна црква простирала у неким периодима и на тим просторима; да је територија свих садашњних држава на том простору више векова била под Отоманском империјом; да је територија данашње Републике Македоније била у саставу Југославије, тј. да су ови народи и у недавној прошлости били у истој држави ; затим, да је врховна црквена власт Срба у једном периоду била Охридска патријаршија.


Манастир Светог Георгија Победоносца
село Рајчица - Република Македонија







Западна фасада храма је живописана а трем је саграђен да се живопис заштити.

Манастир Светог Георгија Победоносца налази се у селу Рајчица, у близини града Дебар, боље рећи сад већ у предграђу, само 2 километра од центра. Овај женски манастир је метох познатијег и најбогатијег манастира у Македонији - Светог Јована Крститеља (познат као Свети Јован Бигорски).


Нови конаци

Претпоставља се да је манастир основан почетком 14. века као метох манастира Светог Јована у Дебарској области. Међутим, зна се тачна година изградње конака – 1835. у време када је игуман манастира био архимандрит Арсеније Галичник.










Живопис испод трема на западној фасади.

Црква је осликана и украшен у периоду од 1840. до 1852. године од стране зоографа Михаила и Данаила, монаха из манастира Св. Јована Бигорски, док је доњи део досликао њихов ученик Дичо Зоограф из Тресонче.

Монахиња која нам је показала унутрашњост храма скренула нам је пажњу да су на живопису (у западном делу наоса) налазе ликови српских светитеља - светог Саве, Симеона (Немање), краља Милутина, кнеза Лазара (ако се добро сећам)

До 1945. манастир је био активан а од тада је манастир забрањен од стране комунистичке власти и претворен у штале. До 1999. овај манастир је био руиниран и у рушевинама, али захваљујући иницијативи игумана манастира Св. Јована Бигорског, архимандрита Партенија (са братством), манастир је поново успостављен, а такође је обновљено и монашко сестринство.

Интересантно је напоменути да се у манастиру ручно израђују митре (капе које носе првосвештеници и православни епископ) који носе епископи Македонске православне цркве, као и епископи у Бугарској, Србији, Грчкој, Румунији, као и у Васељенској Патријаршији у Цариграду.


Опеке украшене орнаментом се често користе у новој сакралној архитектури Македоније.

Ово је сада један од најлепших манастира Македоније и сваке године традиционално слави Ђурђевдан, који је такође слава села Рајчица а којој приствују, сем традиционално грађана Дебра и гости из других градова у Македонији (Охрида, Гостивара, Битоља, Скопља, Кочана итд.). (Текст о манастиру је према Википедији. Превод са Македонског језика је мој.)ј.


Чесма поред манастира.




На плочи код чесме је уписана година 1882.


Изнад чесме је и ова плоча учеснику НОБ-а.






Дебарско језеро се види од манастира.

Дебар је град од петнаестак хиљада становника на западу Македоније, близу границе са Албанијом. Дебарска долина је од правца Охридског језера, тј. Струге претворена у вештачко језеро чија брана се налази на периферији Дебра. У близини је река Радика и национални парк Маврово.


Центар Дебра са недавно постављеним спомеником Скендербегу.


Центар Дебра.


Дебарско језеро, град иза бране, а манастир се види у десном делу слике.