Noćobdije,ili kako pobediti ponor
Prikaz rezultata 1 do 8 od ukupno 8
  1. #1

    Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    Postoji jedna slika.Naziv joj je ''Nightwalks''-Noćobdije.Na njoj je prikazana kafeterija a u njoj jedan par.Jedan šanker i još jedan gost.Niko ne govori.Noć je.Čak ni par više nema šta da kaže.Žena i muškarac su u prividnom zajedništvu.
    Ispred sva četiri lika je ponor.Ponor taman koliko i noć koja okružuje kafeteriju u kojoj su.Više nema poverenja ne samo između ljudi koji se ne poznaju,ali ni izmešu dva bića koja bi po prirodi svojih odnosa trebalo da budu bliska.
    Slika prikazuje granice ponora.Emocionalnog.U jednoj osvetljenoj kafeteriji je četvoro ljudi koji nemaju ničega zajedničkog,čak se više ni ne pretvaraju kako su povezani ljudskošću.Kada izađu iz kafeterije,ući će u noć.Konačnu.Sveobuhvatnu.Dok su u kafeteriji sasvim je jasno kako je pitanje koje ih obuzima isto:kako pobediti ponor?To je im je ujedno i jedina zajednička crta,jedina veza.Ali,ovo četvoro ljudi je ne koriste ni za šta,osim da se sve više i više udaljuju jedan od drugog.
    Dakle, kako se boriti protiv ličnog ponora?
    od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota

  2. #2

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    Još uvek pokušavam a se obračunam sa ličnim ponorom.Otkrila sam kako je jedna od najznačajnijih prepreka u savlađivanju jeze ličnog ponora,osećaj suvišnosti.nešto od one ''suvišnosti'' koju je osećao Oblomov.Daleko od toga kako sam ''obavijena'' ''Oblomovšitnom'',ali jasno mi je kako je ''suvišnost'' onaj motiv koji se na jeziv način iznova ponavlja.Zato sam i odabrala ovu Hoperovu sliku ispod uvodnog posta.Odsutnost i suvišnost su dve reči koje je najbolje opisuju i na najbolji način povezuju njene ''aktere''.
    od sveg voća koje sam probala,najbolji ukus imala je dobrota

  3. #3

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    Zamisli ... čudo jedno koliko me je ta kafeterija sa slike potsetila na nas. Ovde.
    Svi smo tu, prividno zajedno - a u suštini niko s' nikim ... ja ovde , ti tu ... neko treći - negde tamo ...
    Svako "sam" ...
    ... svako Svet za sebe ...





    Mene recimo ta slika ne "plaši".
    Ja nemam ponor .

    Al' zato imam Demona. Svog ličnog.
    Zaduženog samo za mene.
    Sa njim se ja celi život ganjam ... i nadmudrujem.
    Zbog njega sam ... "uvek budna".
    Naročito kad spavam.

    Mogla bi' o tome satima da pišem - da nisam sve to već sto puta sažvakala, rekla ... i napisala.
    Bojim se neću uspeti da kažem sve .
    Što je meni ... i što bi možda još nekom "u kafeteriji" ... bilo i još uvek jeste od "koristi" !?

    Nismo valjda toliko "gloopi" kao to četvoro na slici, pa da ne (is)koristimo tu zajedničku crtu - kao vezu ...
    kad je već imamo ...

    što bi se još više udaljavali ... kad smo ionako već udaljeni k'o zvezde ...



    THE PAST IS HISTORY, THE FUTURE IS MISTERY,TODAY IS A GIFT... THATs WHY ITs CALLED " PRESENT "


  4. #4

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    Ja bih taj jaz, tu neopipljivu, ali jasnu granicu između pojedinačnih osoba, jednostavno nazvala distancom.
    Imam je. Koristim je. Upravljam njome kako mi volja ili kako osetim da treba, a ponekad i kako moram.
    Nekad mi je tuđa distanca nametnuta, pa gledam koliko mi je uopšte važna da bih je isprovocirala ili možda prihvatila, ako me ta osoba ne zanima.
    Distance su dobre ako su posmatračke, ako su kreativno ispunjene zanimanjem koje tek treba da izađe na videlo i bude konkretizovano u nekom odnosu.
    Ona tamna strana distanciranja su naši strahovi, nesigurnost, nedostatak hrabrosti da "probijamo led".
    Nisam neki ledolomac, ali nisam ni barkica ukotvljena u luci u koju niko ne zalazi.
    CHichaGlisha je imala dobru metaforu u odnosu na zvezde. Ja bih nas nazvala mornarima koji plove u zasebnim lađama po istom moru. Da li ćemo poželeti da sa nekim pristanemo na nekoj obali, drmnemo rum i kresnemo nešto, da li ćemo sa nekim poželeti da plovimo zauvek, da li ćemo nekom samo srdačno mahnuti s palube i nastaviti dalje, da li ćemo imati posla s piratima ili lažljivim, ali beskrajno zanimljivim moreplovcima i slušati njihove priče... Izbora je na pretek... Ali ne sporim da je nekad izuzetna sreća biti sam, plutati lagano po pučini, ležati na palubi, i u svojoj sopstvenoj tišini, posmatrati zvezde...

    "Ja ću negde gledat' u daljinu
    i pogledom tražiti tišinu..."
    Vrag odneo šnalu...

  5. #5

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    Obicno je pred nama ponor kad smo sami. Zato ne treba biti zatvoren, asocijalan, nepristupacan. Treba se opustiti i prepustiti, okolina to oseca i uvek se nadju srodne duse. Sve dok smo "obavijeni crnim velom" osecamo tezinu noci i samoce, vidimo ponor ispred sebe, jer tako sami podsvesno zelimo.
    "Zivot je ono sto ti se desava dok ti pravis planove za zivot"

  6. #6

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    iz mog ugla gledano, postoje ljudi koji ne mogu da žive bez društva i jedino se tako osećaju sigurnim, postoje oni koji vole društvo, a vole i da budu sami, a bome postoje i oni pravi samotnjaci koji su sami sebi dovoljni i uopšte im ta samoća ne predstavlja problem..

    čoveku je najteže ustvari kad ostane sam sa sobom i sam pred sobom, bez maske i nameštenog osmeha..i ako tu ne postoji nikakav problem i ako čovek zaista može da prihvati sebe, onakvog kakav je i sebi prizna sve do gole istine, onda ne može upasti u ponor, pa bilo kojoj grupi ljudi da pripada od one tri gore nabrojane..

    u protivnom, može biti okružen gomilom ljudi, ljudi koji ga vole i žele da mu pomognu, ali ako on ne voli sebe, ponor će biti sve dublji i dublji i jednog dana će ga samo preklopiti..najčešće zauvek..


    dakle, po mom skromnom mišljenju, čovek upada u ponor kad se otudji i pobegne od samog sebe, sa tim drugi ljudi nemaju nikakve veze..
    Osmeh je kriva linija koja ispravi sve..skoro sve..


  7. #7

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    U mojoj glavi cuce mali crvici koji povremeno skakucu
    ali nocu ne,noc je moje vreme za sve.Volim tu tisinu,
    taj mir i spokoj i te neverovatne nocne sene.Do ivice
    takozvanog ponora mogu doci samo ujutru.Mrzim taj
    period,kad se noc utapa u jutro i kad se sve aveti
    jasno,bas ogoljeno vide.

  8. #8

    Odgovor: Noćobdije,ili kako pobediti ponor

    Ono što je zajedičko za njih je ponor, koji se može uz pomoć kraljice noći, pervazići, prekočiti... Noć spaja noćobdije, što ne znači da ih dan razdvaja.
    Povređeni, ranjeni, možda tužni, ali sigurno sa velikim teretom na plećima...
    Hladni, i kako je rekla izabelitta - distancirani. Možda se plaše... još jednog razočarenja u ljude... ljubav... ili sve ono što čini izazove u životu.

    Kako se boriti protiv ličnog ponora?
    Ne zatvarati se u sebe, pričati, na sav glas, ako je potrebno, šta god drugi mislili... Pevati glasno, najglasnije...
    Dozvoliti dragoj osobi, srodnoj duši da se približi...
    da odTopli santu leda, skine štitove - godinama pravljene...

    Reći sebi ''Hej, pa ovo nisam ja...''... Zapitati se, ali za tren, gde su se izgubile godine... nastaviti dalje... sa osmehom na licu, još većom verom u ljude...

    Ponor je strm, lako je okliznuti se... Zato... Pažljivo i nežno... Sve prepreke mogu da se savladju, ako smo pomireni sami sa sobom, ako smo svesni ko smo, i gde...
    Ako vam deluje da je sve u redu, nešto vam je promaklo.

Slične teme

  1. Odgovora: 66
    Poslednja poruka: 04.02.2015, 18:28
  2. Kako lazu muskarci, a kako zene
    Autor LaraKroft u forumu Ženski kafić
    Odgovora: 84
    Poslednja poruka: 22.05.2012, 14:35
  3. Kako pobediti jutarnji stres i prestati kasniti?
    Autor Crazy Angel u forumu Zdravlje
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 25.10.2007, 22:47

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •