Danas u razgovoru sa društvom sam shvatila da nikad nisam pobegla od kuće.I shvatih da sam preskočila jedno iskustvo u životu. Sad više nema smisla bežati, tj. pitanje je od koga bih danas bežala.
A sećam se tih bežanija: pobegli u bivše nam republike na utakmice, pobegli sa momkom na more, pobegli kod drugarice u Peštu,...
Jeste li bežali od kuće? Zašto? Gde? Na koliko? Kakve su bile kazne?
... Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio... I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad....
Ja bežala....ali sa cele tri godine..inače sam bila mirno dete
Mama je izašla samo do prodavnice,meni padne ideja,kako bi bilo zgodno da ja odem do tetke u Sombor...poooodaleko od mog doma,drugi grad.Inače obožavala sam je,nedostajala mi je a ona je mene gledala me ko da sam ''njena'',jer svoje dece nije imala.
I tako,bilo je letnje vreme,prozor otvoren...i ja u majčici i gaćicama,zapalim kroz prozor.
Sloboda
Prepešačila sam tako bukvalno ceo grad,i zaputila se po sećanju u pravcu Sombora
Vidim ja niko me ne zarezuje...i počnem ljutito da plačem
svi se okrenuli.Srećom tu se zatekla neka žena koja je poznavala moje roditelje...kad je shvatila da sam sama,upita me kuda sam pošla,ja velim kod tetke u Sombor,a ona meni,pa kako bez majke?
Mamaaaatada sam joj rekla vodi me mami...Žena me stavi na svoj bajs,i krene sa mnom put moje kuće...usput srećemo uplakanu mamu
...koja je alarmirala celu familiju i policiju
da me traži.
I dan dan danas,pamtim taj zagrljaj...i nikada mi više nije palo na um..da sprovodim takve avanture
Kazne nije bilo..samo se sećam...kako me je grlila.
bila sam strasno nemirno dete.. i ako nije bilo po mome, ja sam bogami pribegavala drasticnim meramaali Bogu hvala i moji roditelji su
secam se, bila sam prvi razred osnovne skole, i uglavnom, deka koji je ziveo sa nama u kuci me je otpratio u skolu, a kod kuce sam aj prethodno nesto histerisala i izvodila besne gliste.. uglavnom, donese me deka u skolu, ja odsedim tamo jedan cas i pobegnem iz skoleali odem na busku stanicu da docekam bus da me odnese do moje tetke u susedno mesto.. naravno, nisam stigla dalje od autobuske stanice
sledeci put kad sam zdimila od kuce.. ne secam se tacno koliko sam godian imala, ali znam da sam bila na kazni zescoj.. cale me uhvatio kako pusimelem, moja soba je na spratu i gleda na ulicu, imam terasu ispred i brsljan tacno pored mog prozora koji se penje do krova.. ja sam lepo izasla na terasu i spustila se niz brsljan da bih to vece otisla na koncert Blaze
Krek, krek.. Ne gudra
Jedino od sebe same, ali tu pomoci nemaMish kaže:
Danas u razgovoru sa društvom sam shvatila da nikad nisam pobegla od kuće.I shvatih da sam preskočila jedno iskustvo u životu. Sad više nema smisla bežati, tj. pitanje je od koga bih danas bežala.
Nisam bezala u klasicnom smislu, da sam spakovala pinkle pa put pod noge.
Nisam imala takve ideje, ma i nisam bila neki buntovnik.
Jednom samo, posle velikog "razocarenja" u mamin pogresan sud, sa suzama u ocima sela sam na bicikli, cvrsto resivsi da mi ni sliku nece videti.
Vozikala sam se, cinilo mi se tad vecnost.
Onda sam ipak odlucila da cu se vratiti, vec spremna na kaznu
A oni, nisu ni primetili da nisam tu, jer proslo je svega sat vremena, od nase rasprave, za njih sam bila u kazamatu.
Toliko o mom bekstvu
Ja sam se prijavio u dobrovoljce 99-te ali nisu hteli da me prime biJo sam mladjan
Poshto se frljam sa datumima i godinama deshavanja, neka bude da sam bila prvi srednje. A ni razloga se ne secam. Verovatno su mi rekli da mi je bubuljica na chelu odvratno ruzhna ili neshto slichno.
Posle shkole zapucam u Sr. Karlovce kod baba Draginje, nazovem kuchU, javi se brat i ja sva bitna kazhem:
-Ovde ja. Reci mami da sam pobegla od kuce i da sam u Karlovcima kod babe. I nemojte da me zovete.
Posle je mama zvala babu da pita mogu li ostati josh par dana kod nje da zavrshe krechenje stana.
Umro je Ajnštajn, umro je Tesla...a i meni nešto nije dobro
Ja mislim da još niti jedan rak (u horoskopu) od kuće pobjegao nije...od mamice.
Ja sam samo bježala od vakcine...4 sedmice sam bila kod babe na selu, izigravala paorku.
Od nekih stvari ne vrijedi bježati, stignu te.
Drago mi je da nisam bježala, ništa nisam propustila, nadoknadila sam ja svojim vragolanstvom na drugim poljima.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?
ih...bezala nego sta...
razlog:pobunjenicka priroda
jedan primer.
blizi se nova godina.
gde ides za docek,pita cale dok gledamo njegov omiljeni program na tv-u
ja bih htela u Budvu,kazem
Nece mozi,kaze on.
Dobro,tata,kazem ja.
pa prodje nekoliko dana.Isto pitanje pretresem s kevom.Isti odgovor.
trideseti decembar,popodne.Sedim u trenerci pored svog oca i toboze zainteresovano gledam u taj njegov glupi program.
Treba ti kinta za docek? pita.
pa,ako das,treba.Ako ne ,nista,kazem skromna i smerna
on iz dzepa izvadi kintu.Bogami.ohoho!
ja stavim u dzep i nastavim da sedim jos jedno pola sata.
onda lagano ustanem,odem u svoju sobu,obucem se,navucem budnu,iz ormara izvucem spakovanu torbu i izadjem na ulicu....
zeleznicka,pravac Budva....
bila tamo sedam dana...ludilo.....
zaa Badnje vece se vrati Lesi kuci.Ne vredi,Koliko god da smo bili vagabundi i propasnici,nekako smo upali u zamku neophodnoh prisustva za stolom za Badnje vece.
mrko su me gledali,deca se ne mlate za Blagdane...
i tako...
Ploviti se mora i bez broda ..
...nisam nikada bezao iz jednostavnog razloga...nikada nisam ni bio kuci......
...hell ain't a bad place to be...
Nikad pobegO.
Ne znam, oduvek sam voleo svoju kuću.
A i moji zLi matorci mi nikad ništa nisu branili.
I tako, ništa od rebell priĆica...
Ja sam bila prevelika kukavica za bježanje a prevelika hrabrica na jezičini - čitaj: noćna mora svojoj obitelji.
Hm, a zato su vrata stana bila jednom otvorena kada sam mjesečarila...Htjeli su me se suptilno riješit. A ha!
Prestani razmišljati o svojim granicama..
Počni otkrivati svoje mogućnosti.
U 8mom razredu sam pobegla. Falsifikovala sam djacku knjizicu da sam prosla vrlo dobar,a ne dobar...skola me svakako nije videl,jedva ja to zavrshih. No da se vratim. Posto sam to falsifikovala i saznalo se,pobegla sam od kuce sa kutijom margarina i nesto para(a to sam zaradila prodavavshi opravdanja u skoli) . Margarin inace obozavam,pa nigde bez njega. Kada sam krenula dobro se secam bilo je oko 6 ujutru i nikog nije bilo kuci. Krenula sam ka svojoj vikendici,kupila leba,soka,grickalica. Tamo sam boravila 2-3 dana i setim se da bi moji zvali policiju i da bi nastala jos veca frka,pa reko ajd da krenem kuci. Kad sam stigla najzad kuci,bila sam iscrpljena,prljava,gladna,iznurena. Moji su crkli od brige...tako mi je tada bilo zao shto sam otishla,jer sam tada videla koliko me vole
Bilo je jako zanimljivo iskustvo i dokazala sam sebi ak me ostavis da zivim u kartonskoj kutiji,vrlo brzo cu stvoriti dvorac
To u moje vreme nije nešto bilo u modi,al bilo je i takvih,samo se onda bežalo čamcem recimo u Italijunije mu bilo pravo.
A kako i nebi postao čovek ozbiljan i taman posla da se to sazna..
Ja opet velim nisam nikad to probala iako sam bila uncut.
Uskoro ni o meni ni o tebi niko neće pričati niti znati,neki drugi ljudi živet će ovde...mi nećemo nikome nedostajati
Nisam nikada pobegla od kuce.
Nije da nije bilo okrsaja ali nekako sam, usprskos svom nejakom mentalnom sklopu, jos kao mala
znala za onu.. 'sedi di si, ni za disi nisi.."
Život nije, i nikada nije bio, pobeda sa 2:0 kod kuce protiv lidera lige, posle rucka u restoranu brze hrane.
Vaš status
Citat
