Revolucionarni eksperiment simuliranja velikog praska u Evropskom institutu za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj startovaće 10. septembra, a prvi sudar čestica biće izveden do 21. oktobra u detektoru u čijoj su izgradnji učestvovali i srpski naučnici.
Jedan od dva točka od nerđajućeg čelika koji su napravljeni u fabrici Lola
Tom važnom događaju, koji predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, prisustvovaće i dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu.Mnogo je naučnih tajni koje čekaju odgovore od ovog eksperimenta čiji je konačan cilj da objasni nastanak svemira, kaže za Blic Popović, koji je bio deo tima od 20.000 naučnika iz celog sveta, od toga 7.000 fizičara angažovanih na 14-godišnjim pripremama eksperimenta veka i pravljenju Velikog hadronskog kolajdera (LHC).
Nadamo se da ćemo konačno potvrditi postojanje Higsovog bozona, čestice koja eksperimentalno nikada nije registrovana, a objašnjava masu. Tu je i zagonetka materije i antimaterije i možda nekih novih tipova materije, pa pitanje šta se dešava sa tamnom materijom u svemiru i gde ona nestaje, nabraja dr Popović i dodaje pitanje svih pitanja - da li će svemir nastaviti da se širi ili će početi da se hladi i skuplja.
Moguća su i iznenađenja, a u tom slučaju, nauka će morati da preispita neke postulate i teorije, napominje Popović, koji je poslednji put u julu bio u CERN-u.
Naš sagovornik napominje da će 4. oktobra u objektu smeštenom nadomak Ženeve, gde se sto metara ispod zemlje proteže tunel dug 27 kilometara, biti održana prezentacija detektora Atlas. Za tu gigantsku mašineriju Institut je uradio dva tzv. mala točka, dajući, srazmerno mogućnostima, svoj doprinos najvećem projektu u istoriji nauke.
Otvorićemo i šampanjac, uzbuđeno kaže Popović.
Atlas je jedan od četiri detektora na kružnom tunelu kroz koji će se propustiti snopovi protona brzinom tek nešto manjom od brzine svetlosti i prvi u kojem će se dogoditi sudar.
Dr Dragan Popović (levo) sa direktorom Cerna Robertom Ajmarom
Detektor na kojem je radilo 2.000 naučnika visok je 50 metara, kao desetospratnica, a dug 30 metara, dok su dva točka od nerđajućeg čelika napravljena u fabrici Lola, svaki prečnika devet metara i težine tričavih 120 tona. U delovima je u Ženevu prevezen na osam kamiona i tamo sklopljen i spušten na svoje mesto krajem februara, opisuje Popović i napominje da je u pravljenju drugog detektora, s oznakom CMS, učestvovao Institut Vinča.
Prema rečima direktora Instituta za fiziku, eksperiment će se odvijati u fazama, a planirano je da se maksimalna energija od 14 teravolti postigne iduće godine.
Projekat je do sada koštao osam milijardi dolara, a morao je da savlada brojne prepreke i to ne samo naučne. Za njega su vezane brojne priče i legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe koje bi uništile ne samo kolajder već i pola teritorije Francuske i Švajcarske. Kritičari kažu da bi i eventualna rupa, ma koliko mala i ma koliko kratko trajala, za par godina mogla da naraste i ugrozi opstanak čovečanstva. Nemački hemičar Oto Rosler izveo je čak proračun koji dokazuje takve apokaliptične tvrdnje.
Moji propračuni pokazuju da je prilično verovatno da će ove male crne rupe opstati, eksponentno se uvećavati i pojesti planetu iznutra. Pozivam CERN da sazove konferenciju o bezbednosti i dokaže da grešim, ali oni to ne žele, požalio se Rosler.
Sličnu parnicu pokrenuli su u martu pred Okružnom sudu u Honolulu Volter Vagner i Luis Sančo, takođe bez uspeha.
Naučnici CERN-a tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
Svi proračuni naučnika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, kaže za Blic dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i objašnjava da je fantastično mala verovatnoća da se crne rupe uopšte pojave. Ako tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaće toliko kratko da će biti bezopasne, tvrdi naučnik i ponavlja da nema razloga za zabrinutost javnosti.
Kolajder u brojkama
- Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
- U njemu će doći do direktnog sudara dva snopa čestica koje putuju kroz vakuum kao u svemiru.
- Svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
- Kad dostignu maksimalnu brzinu, snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
- Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
- Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi kilometara, što bi im bilo dovoljno da stignu do Neptuna i nazad.
- 3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200 terabita godišnje, što je ravno kapacitetu od oko 3 milijarde knjiga.
Blic
Citat
ser_gogsy kaže:
hmm...igraju se malih Bogova....
