ШАБАЧКИ ГРАД
''Грађење шабачког утврђења од стране Турака почело је 1471. Истовремено са утврђењем, јавило се и ново име – Шабац, непознатог порекла, уместо дотадашњег Заслон које се први пут у писаним изворима појављује средином XV века. Град са спољном и унутрашњом вароши и тврђавом у ужем смислу са девет кула, подигнут је од дрвета. Земљани ровови испуњени водом, повезани међусобно као и са главним током Саве, одвајали су сваки појединачни део града који је у почетку Турцима служио као база за упаде у крајеве преко Саве и као зимовник за војску. Ово стратегијски веома важно место више пута је мењало власнике, да би тек 1867. дефинитивно припало Србији. У првој половини XVI века, после поновног турског освајања, зида се четвороугаона тврђава од камена и опеке, са кулама кружне основе на угловима, око које се налазио дубок ров испуњен савском водом. Уз њу је изграђено и ратно пристаниште. У првим деценијама XVIII века Аустријанци врше преправке прилагођавајући тврђаву новим фортификационим захтевима. Презиђују се зидови града који уоквирују унутрашњи простор неправилне четвороугаоне основе, нова лучна капија малих димензија усеца се непосредно уз југоисточну кулу, а уз бедем према Сави озидано је седам лучних просторија. Основа тог аустријског плана, а делимично и остаци радова на самој тврђави, сачувани су и до данас. У унутрашњости утврђења обављана су археолошка истраживања 2004. године, док се 2005 и 2006. радило на конзервацији кула и бедема.'' (‘Spomeničko nasleđe Srbije’ – Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)
''Шабачка тврђава (првобитно Заслон или Сава, османлијски назив Бигир Делен односно пробијач бока) је утврђење у данашњем Шапцу на обали Саве. Утврду у данашњем облику је подигао 1471. године Иса-бег Исаковић по османлијском обрасцу који је употребљен и приликом градње Кладова (Фетислама) и Земунског Града. Данас је опстала само јужна половина тврђаве са две округле куле и бедемом, пошто је северну половину однела Сава.
Тврђава има основу правилног четвороугла са по једном кулом кружне основе (спољног пречника око 10m) у сваком од темена четвороугла. Тврђаве истих (Земунски Град) и сличних (Фетислам) основа могу се наћи дуж речних обала Саве и Дунава.
Положај и изглед првобитне српске тврђаве око које се развио данашњи град није познат, пошто до данас нису откривени њени трагови, али се на основу њеног имена (Заслон) може претпоставити да се налазила на некој узвишици крај Саве, што би значило да Османлије нису на њеним темељима подигле своју утврду.
Прошлост тврђаве
Данашње утврђење је 1471. године подигао Исабег Исаковић и назвао га Бигир Делен односно пробијач бока чиме је јасно приказан његов циљ да напада по страни (боку) у односу на главни правац дејстава који је ишао преко Београда.
Мађари су га заузели 1476. године и у њему су сместили посаду од 100 Срба шајкаша који су бранили утврду све до 1521. године када је пала у османлијске руке са низом других тврђава (превасходно Београдском). (Vikipedija)
Slika sa bloga 'BLOGOSFERA' Dragutina Petrovića.
''...Izvanredan crtež je iz dela Anfang zu den Matematichen Wissenschatfen, 1713. Str. 136-137.-Izdavač Burckhard von Purkestein, Augburg. Iz stručne knižnice ing. Save J. Veličkovića...'' ('Blogosfera')
''...Godine 1804, na Karađođevo pismo, pop Luka Lazarević sredinom februara okuplja ustanike i počinje sa opsadom Šapca. Posle poraza Turaka kod Beljina i Svileuve oni se sklanjaju u šabačku tvrđavu. Posle nekoliko neuspelih pokušaja osvajanja šabačke tvrđave 17.04.1804. godine zapovednik tvrđave se predaje i predaje Šabac Srbima. Posle oslobođenja Šapca, vožd Karađorđe ga je postavio za komandanta šabačke tvrđave, i na toj dužnosti je bio do 1813. godine. U srpski posed prelazi 1867 godine zajedno sa svim tvrđavama u Srbiji...'' (paluba.info)
Gornja spomen ploča govori da je tvrđava za vreme okupacije bila zloglasni nemački logor u kome je stradalo preko 1000 Jevreja i nekoliko stotina drugih.
Donja ploča govori da je tu mučen i javno obešen 1942. narodni heroj Dobrosav Radosavljević - 'Narod'.
''Šabačka tvrđava
Nalazi se na desnoj obaki reke Save, nedaleko od centra savremenog grada. Pominje se prvi put u vreme despota Stefana Lazarevića pod imenom Zaslon. To je utvrđenje nepravilne četvorougaone osnove, sa kružnim kulama na uglovima, izuzev istočne, koja je imala trapezastu osnovu. Unutrašnje dimenzije utvrđenja su 46 h 38 h 45,5 h 33 m. Debljina bedema kreće se od 2 do 2,5 m., a njihova visina iznosi od 7 do 8 m. Spoljni prečnik kula je 11 m. Prema reci sa unutrašnje strane podignut je zid od opeka debljine oko 6 m. Sastoji se od 7 većih i jednog manjeg zasvedenog otvora. Ovakav izgled preostalog utvrđenja rezultat je detaljne austrijske rekonstrukcije iz 1788. i turske iz 1806. godine.
Najstarije šabačko utvrđenje je bilo sagrađeno sistemom kula, rovova, zemljanih bedema i palisada. Tokom sistematskih iskopavanja Valjevskog zavoda 1994. otkriveni su jedinstveni ostaci na našem prostoru fortifikacije sa bedemima od zemlje i drveta i masivnom ulaznom kulom od opeka. Tvrđava je bila opasana rovom sa vodom, a u nju se ulazilo preko drvenog mosta. Istorijski izvori pripisuju gradnju prve fortifikacije Turcima, ali je sav arheološki materijal iz najstarijeg sloja srednjoevropskog porekla. Izgled grada predstavljen je na više grafika iz perioda od 15. do 19. veka. Prva velika prepravka grada usledila je nakon osvajanja Sulejmanana Veličanstvenog 1521, kada je tvrđava dobila oblik sličan današnjem.'' (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Šabac)
Centar Šapca slikan od tvrđave.