Dimitrije Ljotic
Prikaz rezultata 1 do 6 od ukupno 6
  1. #1

    Dimitrije Ljotic

    ...postavio sam ovu temu samo da bih video sta nasi forumasi misle o liku i delu ,Dimitrija Ljotica,vodje organitacije ZBOR...koji je prema stranim silama isto postupao kao danasnji vlastodrsci...zasto su deca komunista,prihvatila nacin Dimitrija Ljotica...

  2. #2

    Odgovor: Dimitrije Ljotic

    Ретко паметан човек, човек који је сагледао стање у народу као мало ко, с невероватним разумевањем.

    После овог јада и беде у ком су Срби данас и уз све оно што су Срби прошли од 41. наовамо, човек не може да не гаји одређено поштовање према онима који су на време препознали опасност, према онима који су у страшним временима имали храбрости да преузму одговорност на себе, ђенерала Михаиловића, ђенерала Недића, Димитрија Љотића... упркос њиховим грешкама.
    Визија Србије оних који поштују лик и дело Димитрија Љотића ми се, ако је то аргумент, допада пуно више од Србије какву имамо данас или од Србије какву нам нуде следбеници оних против којих се Љотић борио.

    За землю родную не на жизнь а на смерть
    Воевал с врагами Володимир князь
    Многая лета
    Многая лета
    Многая лета
    Русской земле

  3. #3

    Odgovor: Dimitrije Ljotic

    Dimitrije Ljotic je ,po meni,najveci i najbolji srpski politicar 20.veka...kada sam rekao da ga ovi sadasnji kopiraju,rade oni to...ali ne na casni nacin Dimtirija Ljotica....red je da ga se povremeno setimo...a temu sma pokrenuo i ucast mog dede,nekadasnjeg pripadnika jurisnih jedinica ZBORA

  4. #4

    Odgovor: Dimitrije Ljotic





    Biografija

    Dimitrije Ljotić je rođen 12. avgusta 1891. godine, od oca Vladimira, koji je bio narodni poslanik u srpskom parlamentu, predsednik opštine Smederevo i generalni konzul Srbije u Solunu, i majke Ljubice, koja je bila od roda kneza Stanoja iz Zeoka. Njegovi preci doselili su se u Srbiju iz sela Blaca (današnja grčka pokrajina Makedonija) u prvoj polovini 19. veka. Najstariji poznati Dimitrijev predak zvao se Đorđe, po milošti Ljota, a po čemu je porodica Ljotić dobila prezime. Na formiranje ličnosti Dimitrija Ljotića, najviše su uticali otac, hrišćanstvo i vojska. Kao dečak, znao je Liturgiju napamet i želeo je da postane sveštenik, a kasnije i astronom. Smatrao je da u ta dva poziva nema ničega protivrečnog i želeo je da ih objedini.
    Dimitirje Ljotić je osnovnu školu završio u Smederevu, gde se upisao i u gimnaziju. Kada se porodica preselila u Solun, nastavlja školovanje i s nepunih 16 godina uspešno polaže maturu u Srpskoj Solunskoj gimnaziji po odoberenju Ministarstva inostranih poslova. Posle puberteta Ljotićev religiozni stav se znatno ohladio. Tome je doprineo i kosmopolitski način života u Solunu.
    Po povratku u Srbiju Dimitrije upisuje pravni fakultet u Beogradu, gde mu se, pod uticajem Tolstoja, ponovo vraća religiozni stav, ali u nešto izmenjenom obliku. Postao je vegetarijanac i apstinent. Prihvativši Tolstojevu ideju o religiji `ne protivljenja zlu`, odlučio je, da će, kada dođe vreme za vojsku, odbiti da primi pušku i položi zakletvu.
    Ljotić je postao, u ideološkom smislu, tolstojevski anarhista. Bio je protiv države, koju je smatrao tvorcem sviju zala.
    U Prvom balkanskom ratu 1912. Ljotić, nije ni pozvan u vojsku. Umesto toga, on je sa dopisnikom `Dejli telegrafa` (The Daily Telegraph), Benetom Barlijem otišao u Bugarsku. Kasnije, tokom rata, prijavio se u dobrovoljce bolničare. Služba mu je bila u sanatorijumu Vračar. Ubrzo je došao i Drugi balkanski rat 1913. Ljotić je smatrao da ne treba, pod maskom tolstojevizma, da beži od opasnosti, prijavio se za bolničara u kolerična odeljenja i dobio razmeštaj u Ristovac, na staroj srpsko-turskoj granici.
    Posle rata, na insistiranje kralja Petra, koji je verovatno osećao neku vrstu duga prema pokojnom Vladimiru Ljotiću, odlazi na studije u Pariz. Nije uspeo da položi prijemni za agronomski fakultet, pa je sve vreme provedeno tamo posvetio muzejima, bibliotekama i crkvama. Na Ljotića, koji ni ranije nije bio sklon ideji demokratije, boravak u Parizu uticao je, kako on kaže, da se `izleči, ako bi bio sklon kakvoj slabosti prema, tzv. Velikoj francuskoj revoluciji`. Od tada je počeo da veruje kako najveće istorijske nesreće i tragedije dolaze od loših vlada i lažnih pojmova, koji rašireni u masama, deluju kao istine.
    Juna 1914. došao je na odmor u Srbiju. Tu ga zatiče Prvi svetski rat. Ovoga puta nije bilo problema sa polaganjem zakletve i uzimanjem puške. U vojsci je ostao do demobilizacije 17. juna 1920. Za vreme rata je unapređen u poručnika i komandira čete. Po isteku rata, postavljen je na železničku stanicu Bakar (Hrvatska) kao komandir, gde je bio sve do demobilizacije. Ljotić je smatrao da su mu iskustva stečena u ratu najvrednija, vrednija od onih stečenih Parizu.
    Tokom službe u Bakru, upoznao je svoju buduću ženu Ivku Mavrinac, sa kojom se oženio 30. juna 1920. u Smederevu gde su se i nastanili. Sa njom je imao troje dece: Vladu, Nikolu i Ljubicu. Ljotić je, kaže, želeo da se zamonaši posle vojne službe, ali mu je ženidba promenila planove. Posle ženidbe je položio advokatski ispit u Beogradu. Pored advokature, bavio se organizovanjem zemljoradničkih zadruga.
    Iako je tvrdio da je za njegove pojmove partijska politika beznačajna, Ljotić je 1920. ušao u Narodnu radikalnu stranku stranku i ubrzo postao predsednik njene omladinske organizacije. Međutim, 1926. je napustio stranku kao disident, govoreći da su se prevarili i on i stranka, jer je on verovao da će promeniti stranku, a stranka da će promeniti njega. Kraljev udar 6. januara 1929. kojim je raspuštena skupština i sve stranke, omogućio je Ljotiću da napusti stranačku političku aktivnost bez nekog formalnog akta. Posle udara, kralj ga je postavio za ministra pravde u vladi Petra Živkovića. 28. juna 1931. Ljotić podnosi kralju novi nacrt Ustava. Predlog ustava predviđao je da narod bira svoje zastupnike opštim tajnim glasanjem, dok bi kandidature određivali predstavnici profesionalnih, staleških, kulturnih i humanitarnih organizacija. Kralj je odbacio ovaj predlog ustava, te Ljotić podnosi ostavku. Tokom oproštajne audijencije 2. septembra 1931. kralj se složio sa Ljotićevom idejom da otpočne rad na širenju svojih stavova, čije osnove kralj inače nije usvojio, i zamolio ga da ga izveštava o rezultatu tog rada.
    Nakon napuštanja ministarske funkcije Ljotić se posvetio okupljanju istomišljenika. 1934 pokrenuo je list Otadžbina, a 6. januara 1935. godine u Ljubljani je stvorena organizacija Jugoslovenski narodni pokret ZBOR. Za predsednika pokreta izbaran je Dimitrije Ljotić. Prvi potpredsednik bio je Juraj Korenić, lekar iz Zagreba. Drugi potpredsednik Frank Kondore, advokat iz Ljubljane, a generalni sekretar Velibor Jonić, profesor iz Beograda. Zbor je izašao na izbore (1935.) i dobio 0,84 % glasova. Trend loših izbornih rezultata nastavio se sve do sloma rojalističke Jugoslavije. Ljotićev pokret nije imao značajnijeg uspeha na izborima.

  5. #5

    Odgovor: Dimitrije Ljotic

    руги светски рат, распад Југославије и грађански рат

    Након напада на Југославију Љотић се у складу са својим ратним распоредом јавља на дужност у бијељинску касарну[3]. Истовремено наредио је и осталим члановима Збора да поступе исто[3]. Након капитулације Југославије Љотић се враћа у Смедерево[3]. Одазвао се позиву нацистичких окупационих власти које су покренуле иницијативу за стварање цивилних власти (тзв. Комесарска управа) у окупираној Србији[3]. Активно је учествовао у преговорима са немачким властима и постизању споразума са истима[3]. Међутим, одбио је да уђе у владу (за њега је било предвиђено место министра привреде)[3], али су зато уз његово одобрење ушла два члана Збора[3]. Међутим, 5. јуна 1941, након што је експлодирало складиште муниције у смедеревској тврђави, постављен је за ванредног повериоца за обнову Смедерева[4]. Након пада Комесарске управе утемељена је цивилна влада на челу с Миланом Недићем, а којег је на то место предложио управо Димитрије Љотић[5]. И у ову владу су ушла два члана Збора[5]. Један од њих двојице - Михаило Олћан предложио је формирање Српске добровољачке команде тј. јединица које би се бориле против партизана. Те јединице наоружане су од стране немачке власти. Дана 22. новембра 1941. Српска добровољачки корпус, жандармерија и четници Косте Пећанца стављени су под јединствено заповедништво под заједничким именом Шумадијски корпус[6]. Тај корпус потпадао је под заповедништво 113. немачке дивизије и као такав учествовао је у борбама против партизана[6].

    Први односи између Димитрија Љотића и Драгољуба Михаиловића успостављени су у лето 1941. године. Тада је договорено да Љотић осигурава Михаиловићевим четницима храну, одећу и оружје. Уз мање прекиде та сарадња је настављена током целог рата. Пред крај рата притиснути напредовањем партизанских снага љотићевци и сам Димитрије Љотић повлаче се у Словенију. Ту Љотић успоставља сарадњу са командантом словеначких белогардејских јединица Лавом Рупником. Ускоро се у овом савезу нашао и Лички четнички корпус под командом Добросава Јевђевића, као и неколико одреда словеначких четника - Плаве гарде.

    "vikipedija"
    da to nije neki Srbski fasista .....????
    Extra Hungariam non est vita,si est vita,non est ita...

  6. #6

    Odgovor: Dimitrije Ljotic

    SRba nema fashista , to su bili samo Hrvati zadojeni sa tim ...

Slične teme

  1. Dimitrije Ljotić
    Autor zosim u forumu Filozofija
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 04.05.2012, 19:08

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •