Đorđe Balašević - Strana 19
Strana 19 od 25 PrvaPrva ... 91718192021 ... PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 271 do 285 od ukupno 363
  1. #271

    Odgovor: Đorđe Balašević

    remorker

    ...nezvana,sama.za sva vremena skrila se tu negde,duboko u nama...jos sam onaj isti...slutio sam sta nas ceka

  2. #272

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Bio bih zahvalan kad bi se nasao neko, da mi ispise raspored Balasevicevih koncerata, ako ih uopste ima u 2008.

  3. #273

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Citat experience kaže: Pogledaj poruku
    Bio bih zahvalan kad bi se nasao neko, da mi ispise raspored Balasevicevih koncerata, ako ih uopste ima u 2008.
    Za sada nema najava, sumnjam da ce i 2008. biti u znaku koncerata. Pise knjigu "Kalendar mog detinjstva", radi na filmu o Vasi...sve u svemu, mozda nam se otvori ponovo neki Bač, Subotica, Trstenik...kao sada pred Novu...Ako bude nesto, najavicemo
    ...baš polaze galije...
    ...do vina i maslina...
    ...ajmo malo na jug Italije...
    ...zatvori oči...

  4. #274

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Citat remorker-bgd kaže: Pogledaj poruku
    Za sada nema najava, sumnjam da ce i 2008. biti u znaku koncerata. Pise knjigu "Kalendar mog detinjstva", radi na filmu o Vasi...sve u svemu, mozda nam se otvori ponovo neki Bač, Subotica, Trstenik...kao sada pred Novu...Ako bude nesto, najavicemo
    Ok. Hvala na informacijama. Ako bude nekih novina, javljaj.
    Jako bi mi prijao jedan koncert Balasevica u Novom Sadu.

  5. #275

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Citat experience kaže: Pogledaj poruku
    Bio bih zahvalan kad bi se nasao neko, da mi ispise raspored Balasevicevih koncerata, ako ih uopste ima u 2008.
    Sad sam pročitala u novinama, ali za Kragujevac zakazan je koncert za 16. februar u Gradskoj dvorani "Šumadija"
    Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša ...tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku...

  6. #276

    Odgovor: Đorđe Balašević

    "O da, lagala je, još kako...
    Jednom, kad je zadremala, preturajući joj krišom po rečima, kao po tašni, slučajno sam nabasao na neke male, nepotrebne laži, i te noći je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, Laž je teška droga, sa te igle se još niko nije skinuo...
    ...Kako dosad nisi naučila da sam ja momak kog svako može lagati, ali ga niko ne može slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno poštujem jedino zbog toga što sam ih lično odredio? "


    "Jedan od onih života"
    Ćuti i prenesi dalje....

  7. #277

    Odgovor: Đorđe Balašević

    ...а можда се иза једног од никова на овом нашем форуму крије главом и брадом ђ.б.?

    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  8. #278

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Jedna dobra vila, anđelak neki, došapnuo mi da je Đole na koncertu u Gradskoj većnici u Subotici (22.12.2007) otpevao jednu novu pesmu. Neko je to već snimio onako amaterski, kradom, ja čula i tako amaterski ukradeno nije me od suza spaslo, ali to sam ja i Đole i nas dvoje uvek neke suze s'nama.... O novoj pesmi sam htela da pišem, ni naslov se ne zna, za sada je Nova Pesma i htela sam da je podelim sa vama koji ovo čitate, za laku noć uz tekst ili samo njegov deo, a za muziku, za muziku znate gde da se javite


    Opet sam snio crni procvetali dud,
    i nekog dragog što me čeka odnekud...
    Ključ skriven iznad dovratka,
    još jedan simbol povratka,
    Suviše toga da bi bilo podudarnost...

    Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima...
    Nevolje krenu, onda, kad tumačim stvarnost...

    Ne vredi kasno je brojati trijumfe i havarije...
    sve spiskano i stečeno...
    Ne vredi kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije...
    samo neizrečeno...

    Sve ređe srećem ljude iz svog plemena...
    zamiču redom s one strane vremena...
    Senke im tamnije od njih bez keca pred poslednji štih,
    nisam baš znao da im javljam dobre vesti...

    Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti,
    u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti...

    Ne vredi kasno je brojati trijumfe i havarije...
    sve spiskano i stečeno...
    Ne vredi kasno je ostane s tobom na vrh kalvarije...
    samo neizrečeno...

    "...There is a crack in everything. That's how the light gets in..."

  9. #279

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Odlomak iz knjige: Tri posleratna druga

    ..Pegava je bila jedina devojka koja ga je ostavila...
    Popac i ona išli su zajedno u gimnaziju, ali roditelji su je držali u karantinu, i to ružno pačence od nas ostalih nije bilo registrovano sve do prve godine faksa. Stari joj je bio neka aždaha u miliciji, o, nije vrteo pendrek oko prsta, štaviše, imao je svog šofera ugrađenog u morbidni crveni BMW, i sa distance je delovao sasvim pristojno, ali... Pegi Su je za svaki slučaj bila na gospođu mamu. Upisala je tehnologiju, mislim, i krajem tog leta se pojavila na Štrandu u jednostavnom crnom kostimu, koji je, onako bestidno jednodelan, u momentu zasenio premijerne tange i osramotio tufnice i volančiće na bikinima raznih kalibara i formata. Priznajem bila je moj tip, generalno, ali bila je i tip mog prijatelja, sasvim konkretno, i na vreme da nešto ne pokvarim, povukao sam se na pristojnu razdaljinu, sa koje sam ipak mogao da posmatram dve siluete, zapričane u pesku velike rečne plaže. Tih dana pozirali su za plakat ljubavnog filma... Sunce se zaplitalo u vrhove jablana, i, kotrljajući se kroz krošnje kao narandža, spadalo na niske grane. Lagano, u uobičajenoj fotomontaži, klik-klik, zatvarali su se suncobrani, šareni peškiri nestajali su jedan po jedan, a njih dvoje su i dalje pričali i pričali... Ona, već u majci, obgrlivši kolena rukama, i on tobož neobavezan sa laktovima u pesku, a glavom visoko u oblacima... Pegava je imala drugaricu ružnu ko san pijanog mornara, što Martinu nije smetalo da naskoči na nju i jedno vreme smo sretno izlazili u kvartetu. Onda sam ipak malo prelistao enciklopediju, i potvrdio svoje sumnje da petočlani kvartet nije najbolje rešenje. Slutio sam ko bi to mogao biti tehnološki višak i iskoristio sam svoje pravo na otcepljenje. Lufter je brzo šutnuo gabora ali se šaranski odmah upetljao u drugu vezu, Popac i Pegava bili su zagrljeni " sijamski ", i ako su nekoliko puta pokušali da ih razdvoje hirurškim putem, nas trojica mesecima nismo imali kvorum. Sve do zimskih ferija... Još na ceremoniji otvaranja zimovanja pobrkali smo se sa veselim Slovenkama iz susednog železničarskog odmarališta. Mene je usvojila Lidija, maskota tvornice gornjeg rublja, Martin je pretežno visio kao ofinger, a Popca je primila na obuku vaspitačica iz Škofja Loke, koja je drmala pivo manirom iskusnog sezonskog radnika i verala se na smučkama tamo gde i divokoze idu okolo. Ne znam čime su je hranili, ali mogla je da nas brani, zlu ne trebalo, i te duge tople zime mladom Popovickom nije bilo lako. Bio je eksploatisan kao šusterski kalfa, i sigurno je to bio razlog što je ostavio izmišljenu adresu i pogrešan broj telefona kad je na kraju ferija, skinuvši ponosno " L " tablice, sav sretan uskočio u autobus. Sretni nikad ne razmišljaju o sreći. To je posao za nesretne. Svi primete sreću u nesreći, a o nesreći u sreći razmišljaju samo blesavi. I iskusni... Popac nije bio ni od jednih ni od drugih. Bio je jednostavno uspaljeni klinac koji je dospeo u modu kod curica, u sad već davno prošlom vremenu, kad je tek svaka deseta radila " one stvari ". Hormoni su mu prokuvali na minus dvadeset i on je tog januara video sve zvezde. Ali više nikad nije video Pegavu...
    Nije bilo moderno prvi se javljati devojci, moj drug je propustio nekoliko dana, pa nedelju, pa nekoliko nedelja... Onda više nije znao šta bi joj rekao. Predavanja su uveliko počela a ona se i dalje vodila kao nestala osoba. Popac nas je naterao da se zakunemo na Bibliju da nismo ocinkarili za Slovenku, sve češće smo, kao slučajno, prolazili ulicom u kojoj je "neko" stanovao, ali pošto se zavesa na jednom prozoru nije pomerala, ipak je aktiviran telefon. Zvanično saopštenje bilo je da su odselili, da je Tata Pandur premešten u drugi grad, i da ne vredi više zvati na taj broj... Svaki Lufterov problem apsolvirao sam do korica, ali Popac nije bio od onih koji se ispovedaju... Ostalo mi je nepoznato koga je zvao i gde je tražio svoju devojku, ali kad je pretražio sve, odjednom je počeo da je pronalazi u drugim curicama. Neke su imale takav nosić, neke su hodale kao ona, ili se smejale na isti način, zabacujući lepim pokretom glavu malo udesno, neke su slično njoj ćutale, neke pričale, i Popac ih je narednih godina vodao kao avganistanske hrtove, sakupivši, malo po malo, puno raznih detalja svoje velike ljubavi. Ali nikad mu nije uspelo da ih sve sastavi...
    Volim je od štala do neba, od blata do pšenice, toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša, vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice, tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša ...tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku, belju od jaganjaca, crnju od paljevina, tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku...

  10. #280

    Odgovor: Đorđe Balašević

    "Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
    jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
    staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
    kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
    Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
    Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
    Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
    onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
    mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
    tako, eto ti pesma, ludo jedna
    ... "
    Ćuti i prenesi dalje....

  11. #281

    Odgovor: Đorđe Balašević

    San

    "Ponekad te sanjam tako stvarno
    Da pred svitanje svud po sobi svetlucaju zaboravljene šnalice i
    brošići...
    Ali buđenje me uvek sačeka na kvarno...
    Kao dokoni pandur na pustom drumu...
    Kojim kad-tad moraš naići...

    A ti, mila...
    Samo baneš u snove s nekog puta dalekog...
    I tad se zbunim...Tad se potpuno sludim...
    Jer...
    Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog...
    A u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim..."
    Ćuti i prenesi dalje....

  12. #282

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Evo jedne manje poznate pesme...


    Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
    Mog drvenog konjića...
    Kanap i zvuk točkića...
    Vrbice zvon...
    Za mnom, verni Sančo moj...
    U pohodu na Nespokoj...

    Snio sam još i svoju prvu tamburu...
    Kako k'o noćna dama
    Iz južnog Amsterdama...
    Iz izloga... Mene klinca zavodi...
    Na smrtne grehe navodi...

    'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
    Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
    Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
    Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

    'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
    Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
    Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
    čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

    Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
    Obesnu igru vatre...
    Sklopljene šalukatre...
    Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
    Pod kojom smo se mazili...

    Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
    Novembar... Izmaglica...
    I kvartet dragih lica...
    Maleni čun... Nasred luke pokisle...
    Da me u večnost otisne...

    'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
    Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
    Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
    Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

    Jedina moja mila... Što si me budila?
    Bio sam tako blizu naličja vremena...
    Taji se jedno drvo u mojim grudima...
    Gde li će nešto nići iz toga semena...
    ...da znam?


    Prilično misaona pesma...
    Ćuti i prenesi dalje....

  13. #283

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Zaspala je...
    ...
    Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboli?.

    Da, žel'o sam je. Još kako sam je želeo...

    Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...

    I trgao se. Uplašen...

    Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?

    Ali, ne sad. Jednom. Možda...
    ...
    Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...

    Neka...
    ...
    Laku noć, njene pospane oči...

    Tri posleratna druga
    Ćuti i prenesi dalje....

  14. #284

    Odgovor: Đorđe Balašević

    Starim

    Jutro me zatice samog, kao skoljka u pesku...
    Svu noc su senke na zidu skicirale fresku...
    Trazio sam jedan stih, skoro da ga osetih, al' mi je iz ruku nestao.
    Protura se novi dan, al' taj trik je providan,
    samo da bi prosli prestao...

    Jutro me zatice u pravom haosu tema...
    U mojim strofama lagani raspad sistema...
    Al' u tajnim vezama s nekim davnim brezama, ponovo se pesma primice
    Zasad nema imena, samo bluza svilena,
    Kako mi iz ruku izmice...

    Zaboravljam imena, samo liuca ostaju,
    u prolazu ljude otkrivam kroz sifre...
    Dovraga, sve mi to govori da starim...
    Zaboravljam dosadne cifre.

    Zaboravljam imena malih bircuza uz put
    i curica, sto su uvek dobre bile.
    Neke bistrine se nepovratno mute
    ali nikad dodir svile...

    Jutro me zatice opet u smisljenju bekstva...
    Cim malo usporim stignu me davna prokletstva...
    To su samo momenti, losim vetrom doneti, to su samo male vecnosti...
    To su samo godine kad se covek otkine,
    Kao od one gorke tecnosti.

    Zaboravljam...
    Ćuti i prenesi dalje....

  15. #285

    Odgovor: Đorđe Balašević

    "Svanuo je, dakle, konačno i jedan dan koji bi se mogao fotografisati bez blica...
    Na nebu se ukazalo izlizano mesto kroz koje je sunce viruckalo kao koleno iz ofucanih farmerica, cipele su trčkarale ispred mene kao koker napokon izveden u šetnju, i prolazeći kraj automobila uvređeno sam okrenuo glavu od tog samouverenog posesivca koji me danima odvaja od društva...
    Ne, pokretna mišolovko, danas me nećeš uloviti...
    Danas ću, bogme, nekoga i sresti...
    Možda već iza ugla naletim na jednu buckastu...
    Zbunjenu...
    Sa dioptrijom...
    Na jednu koja klima...
    Trepće kao gejša...
    Čeka da joj pridržiš kaput...
    Da...
    Možda mi se već na prvom pešačkom prelazu zacrveni jedna Obična...
    Stidljiva...
    Krotka...
    Jedna sa tašnom punom namirisanih stvarčica...
    Koja sve poveruje...
    Kao lenger ostaje tamo gde je spustiš...
    I koja ne može ni da se preruši u Anamariu...
    Nikako...
    Ni za najluđi maskembal..."

    "Jedan od onih zivota"

Strana 19 od 25 PrvaPrva ... 91718192021 ... PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Dragan Lakićević
    Autor zosim u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 30.07.2013, 21:28
  2. Branislav Crnčević
    Autor Mish u forumu Srpska poezija
    Odgovora: 8
    Poslednja poruka: 27.03.2013, 11:25
  3. Đorđe Balašević
    Autor SQUAW u forumu Domaći spotovi i tekstovi
    Odgovora: 191
    Poslednja poruka: 12.10.2008, 21:13

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •