Otvaram temu takmičenjem u kuvanju čobanskog paprikaša.
Skoro svako mesto ima neku svoju ...ijadu. Na nekoliko od njih sam bio, ali mi se ova Melenačka najviše svidela.
Nosim utisak da su je napravili za sebe: da se okupe, druže, zabave, uživaju sa svojim društvom.
Komercijalna nota jedava da je i bila prisutna: uobičajenih tezgi sa kineskom i sl. robama koje se sele od ...ijade do ...ijade nije ni bilo da se može primetiti; šatri i kioska sa pljeskavicama, kobasicama, pečenjara i sličnog nisam ni video (ako ih je i bilo - nisam obratio na njih pažnju). Samo nekoliko tezgi sa vašarskim slatkišima, sokovima i pivom, sladoledom.
Ni medije nisam primetio (sem jedne male ekipe sa skromnom opremom).
Sveta je bilo baš mlogo. Mislim da su takmičarske ekipe i njhova društva bila veći deo prisutnih. Računam da su svi takmičari kuvali paprikaš u sudovima najmanje za 30 porcija. Procenjujem da je takmičara bilo stotinak. Takmičarski paprikaši se nisu prodavali, znači, trebala su poveća društva da se skuvano i pojede - bar 3.000 usta.
A i posetilaca, da ne kažem turista - jer se ni ja sam nisam tako osećao, je bilo dosta. U jednom trenutku mi se činilo da nećemo naći gde da kupimo i pojedemo paprikaš. Kasnije (i pomoću fotografija) sam ustanovio da je to bilo moguće na šest - sedam mesta gde se kuvalo za posetioce.
Ovim pokušavam da dočaram kako su Melenčani, pre bih rekao Banaćani (po tome odakle sam sve zapazio takmičare) ovo shvatili kao stvar za svoju dušu i uživanciju. Ne za novce i zaradu. Ni za Ginisa i njegovu knjigu.
Koliko ja mogu da ocenim, u tome su i uspeli.
A meni, kao posetiocu, mnogo se više svidelo da se i samozvan osećam delom svega što su učesnici priredili rad sebe, nego da se osećam kao turista koga su namamli da tu nešto para potroši.
U slikama je to izgledalo ovako:
Događaj se odvijao u velikom parku banje Rusanda.
Dan je bio sa dosta oblaka, ne pretopao, pa je bilo prijatnije za takvu vrstu provoda nego da je bila vrućina kao što je to uobičajeno za ovo doba.
Stigli smo oko podne računajući da će u to vreme paprikaši biti u završnoj fazi.
Takmičara je bilo pod individualnim nazivima, pod nazivima pokrovirtelja, institucija, državnih organa...
Sem ekipe Domokratske stranke zapazio sam i ekipe SRS i LSV. Bila je i ekipa Aktiva žena iz Melenaca.
Ovo je takmičarska ekipa motoraša, a bilo ih je još nekoliko grupa.
Ekipa Saobraćajna policija 2
'Društvo amaterskih kuvara - Mihajlovo' je stavilo maskotu, Lalu od kupusa namenjenog za salatu.
Ovi nisu stidljivo napisali naziv
Veterinari
I šeretskih naziva je bilo
Nisam zagledao pod kojim je nazivom nastupila ekipa koja je koristila onaj crni auto.
Nisu svi sve stavljali na jednu kartu - ražnjeva i roštilja je bilo za 'rezervne položaje'.
I na roštilje se ponešto stavljalo. Valjda da se zbog gladi ne kreće na paprikaš sve 'dok meso ne spada lako s kostiju'.
Krećući se kroz mnoštvo izazova i mi smo počeli da u kazane zagledamo izbliže...
... a i da tražimo gde ćemo oprobati pravi čobanski paprikaš.
Paprikaš je opravdao očekivanja. I pored toga, nismo uspeli cele porcije da savladamo.
Kretali smo nazad, a raspoloženje se zahuktavalo. (Zastava SRS ne pripada društvu koje se vidi.)
Bilo je i palačinki, al carskih!
Slikao sam, ali nisam otišao. Palačinkar me je pogledom zapitao, pa sam mu rekao da čekam da slikam kako okreće palačinku. To ga je očigledno 'ureklo'.
U ovom pokušaju to je ličilo na carske mrvice (šmarne).
Dok smo pre ručka šetali, stigosmo i do jezera.
Ovce, koje su izmakle učešću na X Svetskom prvenstu u kuvanju čobanskog paprikaša, pasle su na bezbednoj udaljenosti od takmičara posetilaca.
Za popodne je bio predvidjen kulturno-umetnički program. Nama je i ovo bilo dovoljno da vidimo kako ljudi znaju da se lepo provedu.
Pošto Melenci nisu samo čobanski paprikaš - priključite se i s drugim uglovima vidjenja.
Citat
