Promene...

[Goga]

Moj stav u odnosu prema promenama, je uvek pozitivan.
Kako god izgledale, ili delovale u prvom momentu.

Svaka promena, vodi ka nečemu dobrom.

Možda će, na samom početku, delovati kao da će promena načina razmišljanja, načina života,
mesta stanovanja- čega god ,
biti nešto zastrašujuće, ili krajnje negativno.

'Ajde da budem ''malo'' isključiva
- mislite li da samo magarac ne menja mišljenje?
- ili da je onaj ko se ne menja, hladni kamen,
koji tupo i bez cilja prolazi kroz život?

Šta mislite o promenama?
Kako se ''borite'' sa njima?
Prihvatate li ih kao sastavni deo vašeg života?
Jednostavno, kakav je vaš stav?

[Kalina]

'Ajde da budem ''malo'' isključiva
- mislite li da samo magarac ne menja mišljenje?
- ili da je onaj ko se ne menja, hladni kamen,
koji tupo i bez cilja prolazi kroz život?

Šta mislite o promenama?
Kako se ''borite'' sa njima?
Prihvatate li ih kao sastavni deo vašeg života?
Jednostavno, kakav je vaš stav?

Promene su ne ophodan deo mog zivota....ne volim jednolicnost...

Sto se tice promena misljenja
Pa neki osnovni stavovi su formirani, odavno, i tesko se menjaju...
Opet s druge strane, sve je uvek na vagi....sve razmatram, analiziram, dodajem nove informacije etc...
Tako da se promene desavaju i na tom polju....

Kako se borim sa njima....prihvatam ih, ako su pozitivne....
A ako nisu, malko se borimo, pa ko je jaci...pobedi...


Ljubav i prijateljstva izuzimam ih ovoga...to je neka sasvim druga prica....

[Mish]

Menja se svet oko nas, ne mogu da budem slepa i da to ne vidim. A sa svetom oko mene menjam se i ja. Naravno, menjam se u okviru onih granica koji me definišu kao osobu. Mogu da se promenim, ali ne mogu da ne budem ja -ja.
Promene uglavnom prihvatam sa radošću i bez tereta. Nekad uhvati sebe kako im se opirem (ugavnom bezuspešno), a opet nekad bezuspešno pokušavam da se menjam. I zato se držim sledećeg: Daj mi Bože snage da prihvatim ono sto ne mogu da promenim, hrabrosti da menjam ono sto mogu promeniti i mudrost da razlikujem jedno od drugog.

[starsica]

ne volim promene i ne volim da ista menjam sto kod sebe sto kod svojih navika..
jednostavno, znam kako sta radim i kako mi odgovara i ne volim kad mi moju "kolotecinu" neko dira..
sto se tice misljenja.. ono je formirano oko vecine stvari i ne menjam ga, ne postoji argument koji bi me na to naterao.. pa mogli bismo reci da sam magarac za te stvari

doduse, nije iskljucivo da se ne bih se promenila zarad nekoga koga volim.. onda je sve otvoreno.. a i moram njemu isto kao i on meni da se prilagodim.. iako mi teze pada to sto svoje otvaram prema njemu.. ali i to je deo zivota..

jednostavno, ne znam da se nosim sa promenama.. plase me, izvlace iz koloseka.. tesko se navikavam na novi ritam..
da ne lazem, flexi sam za odredjene stvari koje su retke.. prilagodjavam se samo ako moram.. posto znam da ne moze svet da se prilagodi meni..

[Isahara]

jednostavno, ne znam da se nosim sa promenama.. plase me, izvlace iz koloseka.. tesko se navikavam na novi ritam..
da ne lazem, flexi sam za odredjene stvari koje su retke.. prilagodjavam se samo ako moram.. posto znam da ne moze svet da se prilagodi meni..

Pljunuta ja
te nemam šta da dodam

[cvishna]

Ja nevolim promene kada je u pitanju nečije mišljenje ili promena nekog plana. Iz razloga tog zato što mislim da je menjanje mišljenja nesigurnost u sebe. A promena plana, uh to baš nevolem taman isplaniram šta, kako i gde, kad ono promena plana. Ali promene tipa da sprečiš monotoniju u životu, za te promene jesam

[misti]

Menja se svet oko nas, ne mogu da budem slepa i da to ne vidim. A sa svetom oko mene menjam se i ja. Naravno, menjam se u okviru onih granica koji me definišu kao osobu. Mogu da se promenim, ali ne mogu da ne budem ja -ja.
Promene uglavnom prihvatam sa radošću i bez tereta. Nekad uhvati sebe kako im se opirem (ugavnom bezuspešno), a opet nekad bezuspešno pokušavam da se menjam. I zato se držim sledećeg: Daj mi Bože snage da prihvatim ono sto ne mogu da promenim, hrabrosti da menjam ono sto mogu promeniti i mudrost da razlikujem jedno od drugog.

U potpunosti se slažem

[kristina-cica]

Naravno da nam promene trebaju, i ljudi treba povremeno da promene misljenja i da dopuste da im neko promeni nacin zivota, jer dok ne znamo sta propustamo, ni ne zalimo za tim.
Ja licno smatram da je svaka promena dobra, makar ona isla i na gore, jer covek od jednolicnosti zivota postaje depresivan i bolestan, i samo neka promena moze to da popravi.
Glasam za promene!

[Kal_el]

ja sam za redovne promene

[Vamp73]

Obozavam promene, ali mislim da nisam neki velik avanturista.

Promene uvek gledam veoma pozitivno. Mnogo puta sam ja proizveo neke vece promene u svom zivotu. Znao sam da nece bit lako i nije bilo, ali kad se okrenem i razmislim ... opet bi isto uradio. Promene za mene uvek nude nesto novo, nesto ne istrazeno, ne ocekivano i insiprira svaki osecaj u meni.

Koliko god volim promene, tu uvek postoji jedna cvrsta, fiksna tacka u mom zivotu, za koju mogu uvek da se vezem. Da toga nema ... verovatno bi se izgubio u svemu novom.

Neko kaze da ne voli promene, a ja opet mislim da su one ne izbezne. Kao malo dete kad raste i menja se. Svaka godina je nov period zivota mlade osobe. Kako si stariji, promene su manje, sporije ... ali se i dalje menjas. Neko ne voli tu promenu i hoce da se zadrzi u onom nekom periodu gde mu je bilo najlepse, bezbrizno mozda ... ali nekad je lakse prihvatiti istinu i prilagoditi se novim promenama.

[DzuPiter]

Moj stav u odnosu prema promenama, je uvek pozitivan.
Kako god izgledale, ili delovale u prvom momentu.

Svaka promena, vodi ka nečemu dobrom.

Možda će, na samom početku, delovati kao da će promena načina razmišljanja, načina života,
mesta stanovanja- čega god ,
biti nešto zastrašujuće, ili krajnje negativno.

'Ajde da budem ''malo'' isključiva
- mislite li da samo magarac ne menja mišljenje?
- ili da je onaj ko se ne menja, hladni kamen,
koji tupo i bez cilja prolazi kroz život?

Šta mislite o promenama?
Kako se ''borite'' sa njima?
Prihvatate li ih kao sastavni deo vašeg života?
Jednostavno, kakav je vaš stav?

Za mene licno promene niti problemi ne postoje, postoje samo situacije.
Ka cemu dobrom vodi prelaz iz zdravlja u neizlecivu bolest ?
Ka cemu dobrom vodi dan kada smrt odnese voljenu vam osobu ?
Da nebi isao dalje, mislim da su pitanja na konstataciju da " sve promene vode
ka necem dobrom " veoma jasna.
Ziveo sam na dosta razlicitih mesta, nikad nisam osecao nikakvu promenu, posto sam uvek radio ono sto sam morao da radim, i sve mi je bilo ekstremno lako, bez obzira koliko neko drugi misli da je to tesko.
Presrecan sam sa svim situacijama koje mi zivot servira, sto je jedini uslov da
budem srecan u svakoj situaciji.

Moj stav je "Bolje je promeniti razmisljanje, nego razmisljati o promenama. "

JUroPe