Такорећи, један од "оних" бендова, бендова моје младости. Разне су приче везане за њих, небројено пута сам их одслушао и уживо...
У Београду, по разним местима. На Егтиту, почетком двехиљадитих, сетих се Цанетовог
"Србијо, не буди у к#$&у, Србијо!"
...У Старој Пазови, пре три године, валда...
Хоћу рећи, наша би сцена била мнооого сиромашнија да не беше Цанета, Антона и екипе...
Синоћ бејах на новобеоградском кеју, у блоку 45, било је... лудо.
"Где сте, блокеји?"
Пржили су као у најбољим годинама. Причао је Цане о њиховим првим корацима на новобеоградском песку.
"Тамо је био први плакат..."
Обраћа се публици директно:
"Где сте, савски пацовчићи?"
"Шта је бре, сељаци, нисмо ми народњаци па да наручујете песме. Ово је рок концерт!"
"Само оволико људи а за џабака..."
Ово је тема посвећена посвећенима, онима који се нису предали.
Добродошли.