Teorija evolucije ili kreacionizma - Strana 25
Strana 25 od 26 PrvaPrva ... 1523242526 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 361 do 375 od ukupno 378
  1. #361

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Vidi ovako prijatelju sergio

    Na ova tvoja sadašnja i ona prošla pitanja, odgovorio sam ti u kilometarskom i detaljno objašnjenom postu, ali tvoj kolega i brat Hleb ga obrisa...

    Obrisa i netrepnuvši...a tvoja pitanja ostavi...

    Stoga, moja daljnja "saradnja" na ovoj temi stavljena je na OFF...


  2. #362

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Da, odgovorio si na sva zivotna pitanja. Objasnio si smisao zzivota, sve decimale broja pi, dokaze za postojanje boga, gde je Ratko Mladich, ko je ubio Kenedija, formulu antigravitacije i motor na vodu... Samo smo se djavo, cia, Vatikan, Darvin, profani sa biologije i ja urotili protiv tebe i boga i obrisali bash bash taj kljuchni post i sad ispade dzabe tvoj vishegodishni trud!...

    I pri tom niko od nas ne trepche vech godinama, sve tebe proganjajuchi!


    Stoga, moja daljnja "saradnja" na ovoj temi stavljena je na OFF...
    Ajde dosta dramaturgije i glupiranja.

    Sve tvoje odgovore ljudi mogu da prochitaju vech u prvom postu na ovoj temi.

    Sve ostalo se svodi na pokushaj Boldrika da dobije fakultetsku diplomu tako shto che nositi naochare i cheshljati se "na razdeljak" .
    Poruku je izmenio HLEBmaster, 23.03.2010 u 07:50

  3. #363

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Zaista, poshtovanja vredan tekst!


    http://www.eparhija-sumadijska.org.r...enic5_2009.pdf

    Библијски креационизам у Православној Цркви


    Када се наука и Свето Писмо не слажу, наука очигледно греши.
    Хенри М. Морис


    I

    Реч креационизам потиче од латинске речи creatio, што значи стварање. У ширем смислу речи, креационизам означава схватање да је свет створен. У том контексту и ми хришћани смо креационисти. Овде ћемо, међутим, да се осврнемо на ону врсту креационизма која је карактеристична за фундаменталистичке деноминације Северне Америке такозвани библијски или научни креационизам.

    На семинару вероучитеља у Крагујевцу одржаном 2007. године благословом епископа шумадијског Јована, о. Хризостом из Грчке је поменуо спор који се у Грчкој води око теорија еволуције и креационизма и покушајима да се направи сукоб између науке и богословља, премда је, према његовим речима, савремено богословље одавно разјаснило односе између ове две области.[1] Сличан спор постоји и у Русији,[2] а од недавно је присутан и код нас.

    До данашњих дана спор између вере и науке ове врсте је био искључиво феномен северноамеричког континента. Сада смо, међутим, сведоци тога да тзв. креационизам налази своје упориште и у Европи, а и у нашој Цркви. Да ли је могуће протестантску креационистичку науку накалемити на чокот православне вере?

    Опште карактеристике тзв. библијског креационизма би у кратким цртама биле следеће: Књига Постања, а и само Свето Писмо у целини, се тумачи дословно; свет је створен за 144 часа;[3] на основу рачунања библијске хронологије[4] сматра се да су свет и васиона стари не више од 10 000 година; научне теорије које говоре о старости васионе од неколико милијарди година, као и оне које сматрају да се живи свет развијао постепено и у дугом временском периоду су стога лажне, јер Свето Писмо, извор истинитих научних информација, не каже ништа о некој великој старости створеног света;[5] теорија еволуције која је доминантна у савременој науци је подвала; Потоп је био катаклизма светских размера током које је страдао сав живи свет на земљи итд. Цитат чувеног креационисте Хенрија Мориса, дат испод наслова овог чланка, сасвим довољно илуструје настојања библијског креационизма.

    Оваква схватања, заснована на буквалој интерпретацији Старог Завета, нису својствена православном богословљу (напослетку, сам Стари Завет нам не дозвољава да га буквално тумачимо[6]). Ова екстремна мишљења су почела нагло да се шире међу православнима на самом крају двадесетог века, након пада гвоздене завесе, када су се Русијом и истоком Европе размилели мисионари бројних екстремних протестантских деноминација, и започели своју издавачку делатност превођењем и објављивањем књига америчких креациониста. Такве књиге су релативно брзо преплавиле и наше књижаре, не само световне већ и црквене и манастирске, и у њима данас можемо да нађемо велики број књига и мултимедијалних издања које су приредили Центар за природњачке студије и остали адвентистички и ини домаћи издавачи.[7]

    Међутим, православни Светом Писму не приступају као уџбенику астрономије, геологије или биологије, већ као речи Божијој, и стога нису из Писма извлачили научне закључке (што је била особина хришћанског Запада, која се очитовала у сукобима везаним за имена Николе Коперника и Галилеа Галилеја), већ су у њему тражили реч спасења, о чему је својевремено доста писао блаженопочивши о. Лазар Милин.[8] Истовремено, православни се нису плашили науке и научних истраживања: православни манастири су током векова били центри науке и културе. Многи источни Оци од времена св. Климента Александријског[9] до данашњих дана[10] су сматрали да је изучавање науке добра и корисна ствар.

    С друге стране, протестанти, који су у покушају да исправе оно што су по њиховом схватању римокатолици искварили пробали да реформишу Цркву и одбацили све оно за шта су посумњали да не ваља, су избацили из хришћанства практично све, осим самог Светог Писма. Иако су по питању односа Светог Писма и научних сазнања међу њима у почетку владали умеренији погледи[11] (као што је то и данас случај са главним протестантским деноминацијама), њиховим цепкањем на бројне фракције и верске заједнице дошли су до изражаја и екстремни ставови.[12] Приписивањем бесконачног ауторитета речима Светог Писма поједини су дошли до става да је Свето Писмо непогрешиво у сваком могућем погледу, не само верском већ и научном, а да је свако ко тврди супротно у заблуди. Замахом хришћанског фундаментализма у Америци током краја деветнаестог и почетком двадесетог века, изазваним богословским либерализмом, настао је и библијски креационизам који науку оптужује за лажи, теорију еволуције сматра преваром моћног дарвинистичког лобија, и арогантно себи присваја научни ауторитет. Амерички фундаменталисти су били вешти у обраћању масама и употреби медија, на популаран начин су кроз Проповеди из науке[13] раздвојили чисту науку од спекулативног теоретисања,[14] и искористили су поштовање Библије од стране јавности: као резултат овога, фундаменталистички креационистички покрет је остао живахан и утицајан до данашњих дана.[15]

    Која је историјска позадина оваквог схватања односа Светог Писма и науке? У свом чланку Православље и креационизам[16] ђакон Андреј Курајев као један од могућих разлога види неодговарајући превод фразе из стиха 18, 1 другоканонске књиге Премудрости Исуса сина Сирахова на латински, где је библијско описивање постепеног призива у постојање различитих живих облика затамњено неодговарајућим латинским преводом. Грчка реч koine из изворника, која значи заједно или повезано, је у латинском преводу, Вулгати, преведена речју simul, која је променила значење реченице. Уместо све повезано створи Господ настало је Господ створи све истовремено (симултано). Овај цитат Вулгате је тесно повезан са доцнијим отпором према научним ставовима на Западу и борбом западног хришћанства са научним јересима који су резултирали сукобима креациониста са науком данас. Иронију представља чињеница да став из неканонске књиге утиче на размишљања оних који исту иначе одбацују.

    Креационисти своја схватања не задржавају као лична мишљења или ставове на приватним семинарима, већ их упорно шире у јавности, иако су у скандалазном раскораку са науком. Ово охрабрује раст свих врста фундаментализма и екстремизма, и тако одбацивање науке представља претњу човечанству.[17]

    Данас је постало могуће ући у отворени сукоб са научним подацима. Астролози, гатари, чаробњаци, и остали окултисти слободни су да изнесу и најбизарније тврдње. Изгледа да су се људи уморили од научне трезвености и одговорности и постали спремни да прихвате било шта. Најчистији облик волунтаризма и ирационалности преузима место агрумента. Масовна опијеност ирационалношћу чини протестантску буквалност примамљивом и прихватљивом.[18]

    II

    Креационизам тражи научне податке и научно знање у Светом Писму, док их наука налази у истраживању природе. Постоји ли сукоб Светог Писма, односно хришћанске вере, и науке? Ако прихватимо фундаменталистички приступ (да све у Писму узимамо дословно, и да је потребно да нападамо науку како бисмо оправдали своју веру), постоји.[19] Ако, међутим, Писмо не схватимо као уџбеник геологије, физике и биологије, и не прихватимо библијски извештај о стварању у дословном смислу, никакав сукоб не може постојати.[20]

    Сукоб између богословља и науке је кроз историју била борба између римокатолика и протестаната на једној страни, и научника на другој. Готово да не постоје расправе на ту тему унутар православног хришћанства, а уколико их има настале су тек у скорије време под утицајем хришћанског фундаментализма.

    Ово је првенствено стога што Оци Истока, уопштено говорећи, нису заузимали фундаменталистичку тачку гледишта по питању односа библијског описа стварања света и природног поретка с једне стране, и научних истраживања с друге стране. Како је то рекао Владимир Лоски, Црква се увек и са много слободе служила философијом и науком у апологетске циљеве, и никада није бранила релативне и заменљиве истине, као што брани неизмењиве истине своје догме... Нама је Црква открила тајну нашег спасења, а не тајне васељене које сасвим сигурно нису ни потребне за спасење.[21] Црква кроз историју није нападала науку и није се бавила питањима да ли је неки научник верујући или атеиста, нити је на основу религиозних ставова научника осуђивала или прихватала научне теорије.

    Али, иако је имала позитиван став према науци, Црква се увек чувала догматизовања науке и научних теорија. Апостол Павле је упозоравао прве хришћане на знање које надима, које не вреди и које ће проћи (1. Кор. 8, 1; 13, 2.8 ), на философију по човеку (Кол. 2, 8 ), а сходно овоме Оци Цркве су упорно говорили о две врсте знања,[22] и даље о једином за хришћане важном знању богопознању, некада апофатички поистовећеним са незнањем.[23] Могућ је комплементаран однос вере и науке,[24] али није и нужан, јер је световна мудрост лудост пред Богом (1. Кор. 3, 19; уп. 2, 67). Сходно томе, православни хришћани се нису упуштали у научне дебате како би бранили ову или ону научну теорију потежући хришћанске догмате као аргументе.

    Међутим, сведоци смо тога да се православни данас понашају другачије. Као што је приметио А. Курајев, у општој опијености ирационалношћу православни се упуштају у расправе о науци и прихватају се метода протестантског фундаментализма, успут врше службу секташким проповедницима, све чинећи у име креационистичке псевдо-науке. У црквеним часописима се објављују чланци који промовишу креационизам. Поједини клирици наше Цркве дижу свој глас против научних теорија попут теорије еволуције, и тако међу вернима стварају неки привид сукоба вере и науке, обилно и некритички се служећи креационистичком литературом,[25] која је достигла застрашујући обим на српском језику за кратко време. Одређени текстови које су потписали православни клирици би били сувише екстремни чак и за саме савремене креационисте, јер су засновани на доказима одбаченим и од самих креациониста.[26]

    Ако је адвентистима седмог дана битно да докажу како је свет створен за буквалних шест дана ради оправдања њиховог учења о светковању суботе није јасно са каквим циљем овакав подухват на себе предузимају православни свештеници? Ако не постоји догмат који говори у прилог адвентистичких теза, ако се ниједан од Сабора није бавио старошћу васељене, какав би значај за православне хришћане могло да има учење адвентистичких креациониста о младој земљи?[27] Ако за адвентисте теоретичаре и идеологе библијског креационизма није могуће да Постање тумаче ни на један други начин осим на дословни, јер су обавезани на то учењима духа пророштва тј. пророчице Елене Вајт, шта би то могло да наведе православног хришћанина да усвоји такав екстреман став? Заиста, ако Бог није створио свет за шест дана, то не значи да га уопште није створио, и са православне тачке гледишта питање датума стварања тј. старости света нема никаквог значаја за наше веровање.

    Ако се научне теорије слажу са извештајем из Постања да људско биће представља последњу тачку биолошког развоја живог света зашто улазити у сукоб са науком?[28]

    III

    Док с једне стране фундаменталисти злоупотребљавају Свето Писмо како би оправдали своја веровања, поједини научници светског угледа, попут Ричарда Докинса, истовремено користе (тачније: злоупотребљавају) научна истраживања као оружје за борбу против сваког облика религије;[29] међутим, да ли православни хришћанин треба да на такве нападе одговори аргументима библијских креациониста? По мишљењу савремених православних теолога, Дарвинова теорија, са становишта православног богословља (под условом да богословље заузме исправан став), постаје потпуно безопасна.[30] Зашто онда некритички узимати фундаменталистичке аргументе и сукобљавати се са науком?

    Током западног ропства православног богословља православни нису успели да одоле искушењу сличном овоме које пред нама стоји данас: у дијалогу са римокатолицима се дешавало да православни користе аргументе реформатора, као што се и дешавало обрнуто да у дијалогу са реформаторима православни богослови посежу за римокатоличком теологијом.[31] Резултати су били поражавајући: питање је колико се православно богословље до данашњих дана ослободило схватања која је усвојило током овог периода. Стога би и данас било опасно да се православни упуштају у дијалог, или боље рећи сукоб са науком користећи аргументе креациониста, јер:

    а) Православљу не прети никаква опасност од савремене науке или научних теорија: богослови и двехиљадугодишње историјско искуство Цркве нас уверавају да ауторитет Светог Писма нимало није угрожен научним сазнањима;

    б) сам конфликт између вере и науке у православном окружењу је вештачки изазван, инициран агресивном пропагандом мисионара фундаменталистичких протестантских деноминација, и није својствен православном богословљу: Црква никада није учествовала у научним истраживањима, већ се интересовала за спасење света.

    Ово не значи да православни треба да буду индеферентни и незаинтересовани за нова научна кретања и да се посвете само духовности занемарујући творевину и науке које је проучавају,[32] већ предлаже да свагда преиспитујемо свој однос према савременом свету и прихватамо се одговорности. Мисија Цркве се никада није сводила на то да по сваку цену људе увери у чињеницу да је свет створен и да постоји Бог: и демони знају да Бог постоји (Јак. 2, 19), али им такво знање не користи. Ако друге убедимо да Бог постоји, то не значи да смо допринели спасењу света: напослетку, једно такво наметнуто знање Бога своди на предмет познања, Бог престаје да буде Личност, и постаје Сила која се намеће логичким, научним или било којим другим аргументима.[33] Креационисти превиђају да је онај који је убеђен у то да је свет створен и да Бог постоји и даље незнабожац, јер Га није упознао као Оца. Утолико је бесплоднија апологетика научног креационизма, јер исти никада неће моћи да премаши границе природног богословља.

    Овде је, међутим, трагично то што православни клирици и лаици, уместо да сведоче свету православну веру, своју енергију троше на борбу против савремене науке и доказивање креационистичких тврдњи злоупотребљавајући и погрешно тумачећи Свето Писмо, у духу северноамеричких екстремистичких деноминација, а не у Духу и Предању Православне Цркве. Овакав приступ не може да буде оправдан: истовремено, потребно је нагласити да је Свето Писмо књига Цркве, и није могуће тумачити га на фундаменталистички начин. Писмо није научни зборник, већ Реч Божија.

    Пре 16 векова је Аурелије Августин, светитељ неподељене Цркве, написао неколико пасуса о научницима, науци и онима који би да Свето Писмо користе како би оправдавали своја наопака схватања и заблуде:

    Често и неверник зна нешто о земљи, о небесима, и другим елементима овог света, о кретању и орбитама звезда, и чак о њиховој величини и положају, о предвиђању помрачења сунца или месеца, циклусима година и годишњих доба, о врстама животиња, биљака, камења, и тако даље, и ово знање он држи сигурним на основу искуства. Срамотна је и опасна ствар за неверника да чује хришћанина како, дајући наводно објашњење Светог Писма, прича бесмислице о тим темама; и треба да предузмемо све потребне мере да предупредимо такву ситуацију, у којој неверни могу да укажу на огромно незнање хришћанина и да му се смеју са презиром.

    Није овде срамота то што је та необразована особа исмејана, већ то што ће људи ван наше верске породице мислити да су наши свети оци мислили то што та особа мисли, и тако ће писци нашег Писма бити одбачени као незналице, што изазива велики губитак оних на чијем спасењу радимо. Ако људи виде хришћанина како греши у пољу које они добро познају, и чују како он инсистира на својој глупој интерпретацији нашег Писма, како ће они онда поверовати том истом Писму када им оно говори о васкрсењу мртвих, нади у вечни живот, и Царству Божијем, када им је показано да је то Писмо пуно лажи о стварима које су они сами научили кроз искуство и светлост разума?

    Несмотрени и неупућени тумачи Светог Писма уваљују у неизрециве проблеме и тугу своју мудрију браћу онда када су ухваћени у неком од својих погрешних мишљења и када им задатак поставе они који нису омеђени ауторитетом наших светих књига. Јер тада, како би одбранили своје крајње неразборите и очигледно нетачне тврдње, они ће покушати да се за доказ позову на Свето Писмо, и чак да по сећању наводе многе пасусе за које сматрају да подржавају њихов став, иако не разумеју ни оно што кажу ни оно што доказују и бране. [34] [1. Тим. 1, 7]

    Мислимо да ове речи блаженог Августина могу да се примене и на феномен којему смо сведоци. Речи Светог Писма упућене људима могу да се аутентично разумеју само унутар оне заједнице којој су предане и која их је изнедрила, протумачене од стране истог оног Духа који их је надахнуо, никако према свом нахођењу, парцијално и према потреби, већ увек у посматрању библијског текста као целине, уз уважавање историјске димензије као и духовног и културног контекста његовог настанка, никако по фундаменталистичким методама.

    Када Свето Писмо говори о стварању света, онда оно није природословна, научна књига у модерном смислу речи.[35] Речи у првој и другој глави Књиге Постања нису репортажа неког извештача који је присуствовао стварању свемира и свега у њему, већ су оне у првом реду речи о Богу, дакле о нечему неизрецивом, а онда и речи упућене људима, и то свим људима. Те речи су оденуте у књижевне облике, поређења, то су метафоре и антропоморфне слике. Те речи нису дефинишуће већ су асоцијативне, и као такве пружају нам могућност да нам изгледају свагда нове и другачије откривене и доживљене, и може се рећи да је богословље Постања увек поетско богословље, па чак и онда када нам се чини да запада у неке реченичне дефиниције. Не би требало да занемаримо овакву природу речи Светог Писма и да га тумачимо попут милитантних креациониста, не би требало да реч спасења (Дап. 13, 26) читамо као књигу научних дефиниција. Будимо деца по срцу, али не и по уму (1. Кор. 14, 20).

    На крају, библијски креационизам одувек постоји у Православној Цркви, али не онакав каквим га представљају мисионари фундаментализма, већ у следећем облику: Бог је створио свет (Пост. 1, 1), и толико га је заволео да је Сина Свог Јединородног дао (Јн. 3, 16) за живот света, да се свет спасе Његовим посредством (Јн. 3, 17). Верујемо, дакле, у Бога као Творца[36] неба и земље, Поету који је свет створио из љубави, који свет љуби и који неће дозволити да свет пропадне.


    С. Петровић



    Poruku je izmenio HLEBmaster, 23.03.2010 u 11:53

  4. #364

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Fusnote prethodnog teksta

    [Чланак је у скраћеном облику /= ошишан за већину фуснота/ објављен у часопису Каленић, бр. 185 (5/2009), Крагујевац 2009, стр. 1215 - http://www.eparhija-sumadijska.org.r...enic5_2009.pdf]


    [1] В. Александра Гаруновић, Сусрет вероучитеља Балкана, у Православље новине Српске Патријаршије, бр. 973 од 01. 10. 2007, Београд 2007.

    [2] Уп. Georgy S. Levit, Creationists attack secular education in Russia, NATURE Vol. 444, 16 November 2006, стр. 265; Inga Levit, Creationism in the Russian Educational Landscape, Reports of the National Center for Science Education Vol. 27, Nr. 5-6, 2007, стр. 1317; в. такође, за опширнији опис актуелне ситуације у Русији, и чланак Ивана Викулова прочитан на научном скупу посвећеном вери и савременој науци Sophia-Iberia Academic Conference, одржаном у Мадриду септембра 2007. године: I. Vikulov, Evolution-Creation Discussion in Russian Orthodox Church: Limit Religiosity or Private Opinion? (у скраћеном облику чланак је штампан у зборнику радова са скупа објављеном под насловом Human Evolution: in search of our anthropic roots, Мадрид 2007, стр. 11511.

    [3] Тј. за буквалних 6 дана иако су, према извештају из Постања, сунце, месец и звезде створени тек четвртог дана стварања.

    [4] Која, на начин на који је интерпретирају креационисти, не постоји, јер у Светом Писму нема прецизираног одређивања времена и датума неког догађаја, већ се догађаји везују за библијске личности, што јасно објашњава о. Лазар Милин у својој књизи Научно оправдање религије, књига 6, Црква и секте, Београд 1986, као и Мирослав Радошевић у својих Двадесет писама Јеховином сведоку, Писмо 14 [в. Марија Крњаја и Мирослав Радошевић, Сведоци Истинитог Бога Православни пут и заблуде Јеховиних сведока, Београд 2002.].

    [5] Што и није сасвим у складу са тврдњом из Писма да су пред Богом хиљаду година као један дан и један дан као хиљаду година уп. Пс. 90, 4; 2. Пт. 3, 8.

    [6] У противном, морали бисмо да прихватимо бројне антропоморфне представе приписане Богу, да Бог има руке, ноге, да се одмара, хода по Едемском врту итд.

    [7] О сличној поплави креационистичке литературе у данашњој Русији, види чланак ђакона Димитрија Зворикина (Димитрий Зворыкин) Творение и тварный мир с позиции Православия и Протестантизма, у зборнику Той повеле и создашася: Современные ученые о сотворении мира, Фонд Христианская жизнь, Клин 1999, стр. 114128.

    [8] На пример: Питање како је настао свет, како се формирала васиона и земља, то је ствар природне науке. Библија се у то не меша. Библија кроз Шестоднев хоће једино да нам открије основне религијске истине о Богу, свету и човеку. (наглашавање према оригиналу) др. Лазар Милин, Апологетска читанка Разговори о вери (1. том), треће издање, Београд 1985, поглавље Шта нам природне науке и Библија говоре о постанку света?, стр. 165. О овој теми он је опширно писао у свим својим апологетским делима.

    [9] Св. Климент каже: Писмо уопштено назива мудрошћу сваку земаљску науку, све оно што људски ум може да достигне... јер свака вештина и свако знање долазе од Бога Стромата, књ. I, IV. Превод доносимо према Ante-Nicene Christian Library, vol. 2, Fathers of the Second Century: Hermas, Tatian, Athenagoras, Theophilus, and Clement of Alexandria, ed. Philip Schaff et al., T&T Clark, Edinburgh 18671885, стр. 304305.

    [10] Рецимо, кољивари прихватају научни поглед као што, на пример, свети Никодим Агиорит чини у свом раду Симболитикон, где прихвата последње теорије свога времена о функционисању срца (в. Георгије Металинос, Вера и наука у православној гносеологији и методологији (превео Александар Перишић), Каленић бр. 174 (6/2007), стр. 1722). У новијој историји, бројни православни богослови су, као и њихови историјски претходници, позитивно вредновали научни допринос.

    [11] Тако је Калвин, тумачећи Постање, својевремено записао: Мојсије је популарним стилом писао о ономе што сви обични људи без упутстава, уз помоћ здравог разума, могу да разумеју; али астрономи са великим трудом истражују све оно што мудрост људског ума може да схвати. Међутим, овакво проучавање не треба кудити, нити ту науку осуђивати зато што су неки очајни људи жељни да одбаце све што им је непознато. Јер није само пријатно познавати астрономију већ је и веома корисно: не може се порећи да та уметност открива премудрост Божију вредну дивљења. Стога, како треба поштовати генијалне људе који су проширили знање на ову тему, тако и они који су докони не треба да поричу овакву врсту труда... Тако не постоји ни један разлог због којег би букачи требало да се ругају неспособности Мојсијевој у чињењу месеца другим светлећим телом: јер нас он не зове на небеса, он само предлаже оно што нам се налази пред очима. Нека астрономи имају своје узвишено знање... Жан Калвин, Comm. Gen. 1, 16 (превод доносимо према: John Calvin, Commentaries on the First Book of Moses Called Genesis, trans. John King, Edinburg 1847, стр. 8687).

    [12] Већ је Меланхтон захтевао да се казне они који уче јереси по којој се земља окреће уп. R. Hooykaas, Religion and the Rise of Modern Science, Regent College Publishing, Vancouver 2000, стр. 122. Меланхтон је касније променио мишљење, међутим негативан став према науци је опстајао међу протестантима.

    [13] Sermons from Science, назив серије филмова намењених популарисању идеја библијског креационизма, које су амерички креационисти снимали крајем тридесетих година двадесетог века.

    [14] Како то сами креационисти воле да кажу, једно су научне чињенице, а друго су теоријске спекулације; међутим, овакво раздвајање чињеница од теорије, које је прихватљиво нашем позитивистичком и материјалистичком схватању ствари, је вештачко, јер у науци нема чистог емпиријског сазнања, чак ни у најнапреднијим дисциплинама. Уп. Milan M. Ćirković, Samo teorija?, Godišnjak Istraživačke stanice Petnica, бр. 21, Петница 2005, стр. 4647; чланак је прештампан у часопису Astronomija, бр. 18, Београд 2006, стр. 2229.

    [15] Joel A. Carpenter, Revive Us Again: The Reawakening of American Fundamentalism, Oxford University Press 1999, стр 73.

    [16] Той повеле, и создашася: Современные учёные о сотворении мира, Клин 1999, стр. 82114.

    [17] Уп. Резолуцију 1580 Парламентарног сазива Савета Европе од 4.10.2007. године, усвојену под називом Опасности од креационизма у образовању [The dangers of creationism for education], тачка 12. Сама Резолуција сведочи о ширењу креационистичких схватања америчких фундаменталиста по Европи.

    [18] Той повеле, и создашася, стр. 88.

    [19] Како бисмо илустровали и другачију могућност да се наука намеће вери приложићемо занимљиво мишљење др Дениса Александра, који каже: Уопштено говорећи, до сукоба науке и вере долази онда када наука или религија усвоје експанзионистиче тежње, покушавајући да одговоре на питања која очигледно припадају супарничком домену. На пример, у књизи Јединство знања, Е. О. Вилсон предлаже да се сво знање без изузетка, укључујући и религијско, може превести у научно знање... Dr Denis Alexander, Models for Relating Science and Religion, Faraday Paper No. 3 (цитирано према преводу Ане Ранитовић: Denis Aleksander, Modeli odnosa nauke i religije, електронска верзија преузета са сајта Фарадеј института за науку и религију, IntRes: Faraday Papers*|*The Faraday Institute for Science and Religion). Као што и сами знамо из искуства самоуправљања и бољшевичке просвете, и наука може да буде фундаменталистичка и да служи идеологији.

    [20] Међутим, с друге стране је потребно да наука остане наука, тј. да не одговара на питања као што су: Који је смисао живота?, Постоји ли Бог?, Да ли добро и зло имају икакво значење за нас?, Шта се дешава када умремо? итд., што је јасно приметио Френсис С. Колинс у својем предговору књизи Saving Darwin.

    [21] Владимир Лоски, Мистичка теологија Источне Цркве, Вршац 1995, стр. 71.

    [22] Уп. Панајотис Христу, Двоструко знање по светом Григорију Палами, (са енглеског језика превео Дарко Ђого), Нови Источник лист студената Богословског Факултета Универзитета у И. Сарајеву, 6/2006 [IntRes: Панајотис Христу - Двоструко знање по Св. Г&#1 грчки изворник објављен у Π. Κ. Χρήστου, Θεολογικά Μελετήματα, τ. 3 (Νηπτικά και Ησυχαστικά), Θεσσαλονίκη 1977.]. Речима о. Г. Металиноса, православна традиција разликује два типа знања: божанско и секуларно Православље прави разлику између два типа знања (и мудрости), и њихових метода и средстава, тиме избегавајући њихово бркање као и конфликт. Пут остаје отворен за збрку и конфликт само онда када су услови и суштина хришћанства изгубљени в. Г. Металинос, Вера и наука у православној гносеологији и методологији, стр. 2021.

    [23] Јeр ми је познато да постоји беспрекорно незнање и шкодљиво знањe свети Григорије Палама, Тријаде I, 1, пар. 4 (цитирано према Јован Мајендорф, Свети Григорије Палама и православна мистика (са енглеског превео Јован Олбина), Београд 1983, стр. 83.).

    [24] Уз обострани опрез: присетимо се бројних биоетичких дилема савремене науке, везаних за истраживање људског гена, клонирање, стварање живота у вештачким условима, експериментисање на људима и живим бићима итд.

    [25] У овоме су знатно премашили о. Серафима Роуза, који је кроз своју књигу Стварање света и рани човек практично увео научни креационизам у православно богословље. Књига је штампана на српском језику више пута. За критику поменуте књиге и критику дословног схватања Петокњижја, као и указивање на богословске проблеме који се јављају услед прихватања лоших и нетачних аргумената научних креациониста, види George Theokritoff & Elizabeth Theokritoff, Genesis and Creation: Towards a Debate, St. Vladimirs Theological Quarterly 46-4 (2002), стр. 36590. Укратко, аутори сматрају да је основна поставка књиге о. Серафима Роуза како је атеизам једина алтернатива буквалном тумачењу Шестоднева погрешна. Уп. наведени чланак, стр. 3745, 379, 385 и даље.

    [26] Наши свештеници у чланцима које пишу у корист креационизма користе дела псевдо-научника и фундаменталисте Хенрија Мориса, адвентисте Роберта Џентрија, фундаменталног баптисте Двејна Гиша, припадника тзв. Мунове цркве Џонатана Велса, исламске фундаменталистичке групе Харун Јахи и осталих креационистичких аутора (дела поменутих апологета креационизма а са њима и бројна друга сличног усмерења су већ преведена и објављена на српском језику у режији про-адвентистичког Центра за природњачке студије), заклањајући се иза њихових ауторитета и користећи чак и прокажене и застареле креационистичке аргументе којих су се у међувремену јер је добар део књига које користе писан пре неколико деценија одрекли и сами амерички креационисти. О пропалим креационистичким аргументима види Karl W. Giberson, Saving Darwin: How to Be a Christian and Believe in Evolution, HarperCollins books 2008.

    [27] Године 1864, пет година од објављивања Дарвиновог дела Порекло врста, Елена Вајт је писала о визији стварања света коју је имала: Била сам узнета до стварања и показано ми је да је прва седмица, током које је Бог за шест дана створио свет и одморио се седмог дана, била дуга као и свака друга седмица превод доносимо према: Ellen G. White, The Spirit of Prophecy, Vol. 1, Battle Creek, MI, 1870, стр. 85. Овај и други списи Елене Вајт су учврстили адвентистички покрет у тзв. млада земља (young-earth) креационизму, тј. у учењу да је свет створен за буквалних шест дана и стар неколико хиљада година. Уопште, кључне идеје научног креационизма су потекле из виђења Елене Вајт види Karl W. Giberson, Saving Darwin, стр. 58, 122, 137, 142 и даље.

    [28] Како је то јасно изражено у ставу недавно канонизованог св. Луке Војно-Јасенецког: По нашем мишљењу, свакој мислећој особи треба да буде јасно, да ниједна теорија о пореклу врста, све док иста не противуречи здравом разуму, не може да противуречи Библији, зато што нам Библија казује само оно главно о пореклу човека, пре свега да Бог заокружује своју творевину стварајући човека... О томе како су се појавиле све врсте на земљи, о дужини трајања процеса којису довели до њиховог развоја, а такође и о самом процесу стварања човека, Библија не говори ништа, зато што то спада у сферу науке, а не религије... Дакле, дарвинизам, потпуно независно од тога да ли је тачан или нетачан као научна теорија, не може бити супростављен религији. Святитель Лука (Войно-Ясенецкий), Наука и религия, Православная библиотека Троицкое слово, 2001, стр. 135; в. такође Святитель Лука, Избранные творения, Сибирская Благозвонница 2009, стр. 739.

    [29] Питање је колико су ови други заиста предани науци, и у којој су мери као они први покретани својим идеолошким мотивима: научна мишљења Двејна Гиша, једног од водећих креациониста и његових следбеника, и теолошка мишљења Ричарда Докинса, познатог еволуционог биолога и атеисте и његових сатрудника, су можда добра за насловне стране популарних магазина, али нису добра за науку и богословље.

    [30] Уп., нпр., митрополит пергамски Јован Зизиулас, Догмат о стварању, Догматске теме, Беседа, Нови Сад 2001, стр. 297300; Христо Јанарас, Антрополошки принципи, Теолошки погледи, 4/85, Београд 1985, стр. 229237.

    [31] За примере везане за патријарха цариградског Кирила Лукариса и патријарха александријског Митрофана Критопулоса, и настанак такозваног конфесионалистичког богословља, види John Meyendorff, The Orthodox Church: its past and its role in the world today, St Vladimir's Seminary Press, U.S. 1981, стр. 84 и даље (постоји и српско издање ове књиге: Ј. Мајендорф, Православна Црква јуче и данас, превео са француског Р. Поповић, Београд 199.

    [32] Како је то у једну реченицу сажео о. Лазар Милин: Зато, учи биологију што год боље можеш и не бој се да ће њени резултати разорити твоју веру у Бога и Свето Писмо др. Лазар Милин, Писмо једном младићу, Апологетска читанка Разговори о вери (1. том), треће издање, Београд 1985, стр. 219.

    [33] Опширније о овоме види у: митрополит пергамски Јован Зизиулас, Догматске теме, Беседа, Нови Сад 2001, поглавље Познање ʻу личностиʼ, стр. 5981.

    [34] Блажени Августин, De Genesi ad literam 1:1920; превод доносимо према Augustine, The literal meaning of Genesis Vol. 1, Ancient Christian Writers, Volume 41, trans. J. H. Taylor, Newman Press 1982, стр. 4243.

    [35] Уп. Ivan Kešina, Stvaranje i evolucija, Bogoslovska smotra, Vol. 76 No. 2, Split 2006, стр. 367.

    [36] Грчки израз ποιητής, који се користи у првом члану Символа Вере, значи творац, али и поета, песник: Бог је Песник неба и земље, тј. Онај који ствара из љубави. Свет је поезија и Творац света је Велики Поета (уп. еп. Николај Велимировић, Религија Његошева, Глас Цркве, Шабац 1987, стр. 19). Бог је Поета неба и земље, богословље стварања је поетско богословље.

    Извор: Google Docs
    PDF - http://docs.google.com/uc?export=dow...RmMmEwYjVhNzJk
    HTML - Srecko Petrovic, Biblijski kreacionizam u Pravoslavnoj Crkvi.doc - Google Docs

  5. #365

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat HLEBmaster kaže: Pogledaj poruku
    Zaista, poshtovanja vredan tekst!

    http://www.eparhija-sumadijska.org.r...enic5_2009.pdf

    Библијски креационизам у Православној Цркви


    С. Петровић
    Vrhunski tekst...

    Nego, nisam najbolje razumeo, jel si stvarno izbrisao gogsiju poruku ili se on istripovao?

  6. #366

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat Sergio kaže: Pogledaj poruku
    Vrhunski tekst...

    Nego, nisam najbolje razumeo, jel si stvarno izbrisao gogsiju poruku ili se on istripovao?

    Istripovao je da ima shta da kazze.

    Istina je da sam post obrisao greshkom, al mi je drazze da ovaj misli da je proganjan kad vech ni za jednu od kreacionistichko-shizofrenicharskih tvrdnji nema iskustveni dokaz ...

    Ups? Je l sam ovo rekao javno??

    Shame on mee!



    A shto se tiche teksta iz mog prethodnog posta, ima samo da ga citiram kad god se pojavi neko sa harunyahyaadventistichkofundamentalistichkotripozn im idejama.

  7. #367

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat HLEBmaster kaže: Pogledaj poruku
    al mi je drazze da ovaj misli da je proganjan
    Ovo je suština i klasična posledica evolucionizma -> kada je nekome milo da zabija prst u oko drugome!

    Ali to je sve normalno i "ljudski" , jel?

    I na brini, kada bi samo i jedne sekunde slučajno pomislio da me ti proganjaš, otišao bih kod Vuka Bojovića da me doživotno zatvori, zaključa i baci ključ, u kavez s majmunima...

  8. #368

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Bog stvori Sunce
    toplo i sjajno
    Bog stvori Mesec
    nezzan i setan
    Bog stvori More
    duboko i snazzno
    Bog stvori tebe....

    shta che,
    negde je i on morao da pogreshi....

    & underpaid......

  9. #369

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Када се наука и Свето Писмо не слажу, наука очигледно греши.
    i..... . tu je prestalo moje zanimanje za dalji tekst.


    sveto pismo nije produzilo ljudski vek , nije poboljsalo kvalitet zivota na nacin na koji je to nauka uradila.

    niti vidim da je crkva koja je pretendent na 1 i jedinu istinu , ista ucinila kao nauka za dobrobit stada .

    osim sto sveti vodicu za dvajes evra.
    Poruku je izmenio krivo srastanje, 01.04.2010 u 13:57 Razlog: mrmlj

  10. #370

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat krivo srastanje kaže: Pogledaj poruku
    i..... . tu je prestalo moje zanimanje za dalji tekst.


    sveto pismo nije produzilo ljudski vek , nije poboljsalo kvalitet zivota na nacin na koji je to nauka uradila.

    niti vidim da je crkva koja je pretendent na 1 i jedinu istinu , ista ucinila kao nauka za dobrobit stada .

    osim sto sveti vodicu za dvajes evra.

    Prochitaj slobodno tekst, tu je dat konkretno kao primer iskrivljene logike kreacionista. Govori upravo o nebuloznosti odbcivanja evolucije, zarad kreacionistichkih ideja americhkih sektasha, a chije uchenje prihvataju pravoslavni vernici samo zato shto je eto - "proreligijsko". Ono shto ga chini najzanimljivijim je shto ga je napisao takodje pavoslavni vernik.

  11. #371

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat krivo srastanje kaže: Pogledaj poruku

    sveto pismo nije produzilo ljudski vek , nije poboljsalo kvalitet zivota na nacin na koji je to nauka uradila.
    Sveto Pismo se bavi duhovnim pitanjima, a nauka materijalnim!

    A materijalno apsolutno zavisi od duhovnog! Dok duhovno ne zavisi od materijalnog! U duhu je život! Bez duha materijalno se raspada i služi samo kao hrana crvima i mikroorganizmima...

    Nauka jeste poboljšala kvalitet života...ali u smislu njegovog "komfora" , što je uzročno-posledično dovelo do emotivnog/duhovnog sunovrata...

    Nauka nikada neće pobediti SMRT!
    U Svetom Pismu, smrt je pobedjeni neprijatelj...

  12. #372

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma
















    E, ovo je divan razgovor

    Neka chuje ko ima ushi

  13. #373

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat HLEBmaster kaže: Pogledaj poruku
    Zaista, poshtovanja vredan tekst!


    Заиста, ако Бог није створио свет за шест дана, то не значи да га уопште није створио, и са православне тачке гледишта питање датума стварања тј. старости света нема никаквог значаја за наше веровање.

    Ако се научне теорије слажу са извештајем из Постања да људско биће представља последњу тачку биолошког развоја живог света зашто улазити у сукоб са науком?[28]
    Ali ima znachaja za neinformisane,pogrešno informisane,neopredeljene i pasivne, da se trgnu iz sna i nocne more da su nastali iz bakterije i od majmuna.

    Veoma pogreshna konstatacija pisca dotichnog teksta, da je Postanje u sukobu sa naukom. Ne, nikada nije ni bilo....Nauka(konvencionalna evolucija) je ta koja je vechito i s namerom u sukobu sa izveshtajem o Postanku sveta.

    Kada bi evolucija bila tachna,onda bi izveshtaj o stvaranju zhivih bica glasio ovako:

    "I Bog stvori bakteriju na Zemlji, i dade joj energiju, i reče joj:
    "Evo, sada se sama kreći i hrani i koristi energiju sa Sunca, i razmnožavaj se; i onda se udružuj i razmenjuj energiju sa istima; i koncentrišite svoju energiju i stvarajte velike kolonije; i napravite biljku, i životinju, i čoveka; i neka se svi oni množe i onda sjedinjuju sa istima; i neka stvaraju svoje zajednice jedinki i svoje kolonije i sjedinjuju svoju energiju i neka se njihove zajednice razmnožavaju i ujedinjuju, i neka čitav svet i sve u njemu bude u stalnom razmnožavanju i ujedinjavanju.""

    Smeshno.

    Sva sreca pa i mala deca znaju da Bog tako nije stvorio svet. Nego onako kako nam je objavio - za 6 dana!

    A onakav tekst, kao gore citiran, mozhe napisati samo neko kome je vera na vrlo klimavim nogama. Ili neko kome je u interesu da se istina ne sazna,i da ljudi ostanu u zabludi da su samo prosto zhivotinje nastale od - majmuna.

  14. #374

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Ostaci Nojeve barke nađeni u Turskoj!?

    Veruje se da je otkrivena i potvrđena misteriozna lokacija Nojeve barke, broda kojeg je prema Bibliji starac Noje sagradio kako bi spasao svoju porodicu i određene vrste životinja od potopa koji je Bog poslao na Zemlju. Naime, kineski i turski istraživači otkrili su na vrhu planine Ararat u Turskoj ostatke drvenog broda za kojeg se veruje da bi mogao biti tajanstvena Nojeva "Arka".

    Vesti online / Vesti / Zanimljivosti / Ostaci Nojeve barke nađeni u Turskoj!

  15. #375

    Odgovor: Teorija evolucije ili kreacionizma

    Citat ser_gogsy kaže: Pogledaj poruku
    A materijalno apsolutno zavisi od duhovnog! Dok duhovno ne zavisi od materijalnog!
    Zanimljivo, zasto su onda za molitve i ostale rituale potrebne ikone, svece, kandila, crkve i naravno novac kad ne zavisi?

Strana 25 od 26 PrvaPrva ... 1523242526 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Jedna mala ljubavna teorija
    Autor WEISHAUPT u forumu Ljubav
    Odgovora: 47
    Poslednja poruka: 10.06.2011, 21:50
  2. Zeitgeist the movie - teorija(e) zavere ili...?
    Autor Leonard Peltier u forumu Film i pozorište
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 23.07.2010, 13:39
  3. Alfa mužjak, ili teorija popišanog grma
    Autor memento u forumu Muška kafana
    Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 27.02.2010, 16:51
  4. Teorija revolucije...
    Autor memento u forumu Filozofija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 15.02.2010, 22:16
  5. Nova teorija o tome kako su građene egipatske piramide
    Autor HLEBmaster u forumu Nauka i tehnologija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 30.06.2007, 18:21

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •