KUPINOVO
- još jedna poseta -
I u ovom slučaju kotobanja ima malo od prvobitne namena, a održava se u životu više iz nostalgije nego iz potrebe.
''Један од најмлађих али и највећих амбара са котобањом налази се у Савској улици бр. 17. Према записаној години на забату, подигнут је 1937. Направио га је један од најпознатијих мајстора, Паја Чарапић из Купинова. Амбар је зидан опеком, малтерисан и полихроман, на шта указују трагови спране боје: жуте, љубичасте, зелене и црвене. Малтерисање је изведено наизменичним низом усправних правоугаоних површина, од којих је једна равна, а друга рељефна и различито бојена, опонашајући грађу дрвених амбара са усправно унизаним даскама у стубове конструкције. Забат на уличној страни је једноставан, троугаоног облика, са сликаном површином од које се виде фрагменти стилизованих листова. Од амбара, дубоко у двориште протеже се котобања. Грађена је дрветом, са подужним тремом једноставне профилације дашчица ограде и подстрешне лајсне као и дрвени резани украс уз стубове. Декорацију допуњава бело обојен појас ограде, који истиче њену профилацију. Наглашавајући димензијама и скромнијом обрадом примарну улогу складиштеног простора, овај амбар са котобањом указује на свој настанак у време повећаног значаја производње кукуруза, који губи важност у људској исхрани, а добија је као индустријска биљка.'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' - Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)
Ovaj objekat je kategorisan kao kulturno dobro velikog značaja.
Izgled koji je domaćinstvo Putnik dobilo sasvim nedavno.
Nije kotobanja ili ambar u strogom smislu, no ovaj vajat - magazin za hranu upotpunjuje sagledavanje narodnog graditeljstva od drveta.
''У Доњем Срему, двадесетак километара од Београда, крај познатог природног резервата и ловнориболовног подручја Обедске Баре, налази се село Купиново, важно крајишко место из доба Аустро-турске границе као пункт преко којег је одржавана веза устаника са прекосавском браћом и прибежиште избеглица после сваког ратног пустошења и устанка у Србији. Настало као подграђе средњовековног града Купиника, једно време стоног места српских деспота из породице Бранковића, уз њихову задужбину цркву св. Луке која је послужила као стожер у формирању насеља, Купиново одише духом старе руралне целине у којој су, поред групације кућа крај цркве на данашњој периферији некадашњег центра села, стављене под заштиту или евидентиране и друге, споменички вредне куће и пратеће зграде. Заштићена групација од девет окућница на крају улице Б. Мађаревића од броја 134–50 и 127, замишљена је као језгро етнопарка који би био допуњен највреднијим примерима народног градитељства из околине. Најстарија међу њима, до саме цркве, је кућа породице Путник (бр. 142), за коју се сматра да је с краја XVIII века. Остале куће су из XIX или почетка XX века грађене на месту и по узору на старије...'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' - Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)
Ovaj kompleks je takodje spomenik kulture velikog značaja.