Котобања - дика домаћинства
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 16
  1. #1

    Котобања - дика домаћинства

    Излетујући по Срему уочио сам да су чардаци за кукуруз често украшени и да их вреди загледати. И у селима, у којима на први поглед нема шта да се види, наилазио сам на понеки због кога вреди застати и извадити фотоапарат. После сам на ТВ чуо да има и котобања (како их у источном делу Срема зову) које су евидентиране и заштићене као етнографске вредности. Све у свему, о котобањама сигурно вреди сазнати више него што обични смртници знају, нарочито овакви као ја, који чак нису ни из Срема.

    Те сремске котобање нису служиле само за смештај житарица, већ су њиховом саставу били и кућерци у којима су становали младенци.
    Нисам приметио да је чест случај да се испод чардака налази свињац или кокошињац као што је обичај у другим деловима Војводине.

    По ономе што сам успео да видим код многих домаћина котобање су биле више објекти за дику него за једноставно чување житарица.

    Видео сам котобање (а неке и сликао па их стављам да их и други виде ако то још нису имали прилике) израђене резбаријама од квалитетног дрвета. Стекао сам утисак да се често изгледу и украшавању котобање поклања више пажње него самој кући. Неке се још добро држе имајући у виду колико су старе.

    Интересантно би било да сазнамо више о котобањама, њиховој практичном а још више симболичком и статусном значају; да се упозамо са евентуалним обичајима везаним за њих и са другим што је интересантно.

    Од користи би сигурно било и да се кроз учешће посетилаца на овој теми сачини и неки 'попис' котобања које вреди видети јер се преко Интернета не може скоро ништа дознати.

    За увод, нашао сам у стучној литератури потврду да су сремске котобање специфичне, тј. да није реч о другачијем објекту домаћинства у односу на амбар, чардак, котарку или кош.



    На наредне две слике је котобања у свештениковом домаћинству у Купинову уз цркву Св. Луке (најстарије постојеће православне цркве у Војводини - из краја 15. века). Котобања је од храстових талпи (дасака дебелих десетак сантиметара) саграђена у другој половини 19. века. Сликао сам је 2004. г.





    Нареднх пет су из Голубинаца, из главне улице. Сликане су марта 2008.











    Наредна, из Шатринаца је неупордиво скромнија ...



    ...а ова из Шатринаца такође, је нова (или обновљена) али налицкана, свакако са више труда него обично складиште за кукуруз

    Poruku je izmenio zmax, 31.03.2008 u 07:42 Razlog: slike se ne vide

  2. #2

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    ово је фотка котобање у мом дворишту, није нека баш репрезентативна, али, моја је па је баш волем између осталог, тамо је и ловиште мојих мачака...

    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  3. #3

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Jako mi je drago da jos neko zna za naziv kotobanja, kako mi Sremci nazivamo ostavu za zitarice. Kotobanja u naoj kuci u Irigu ima donji, zidani deo koji se sastoji od prostorije koja se leti koristila kao tzv. letnja kujna i oko koje je prostor ogradjen drvenim letvicama sa vratima, gde se nalazi sto sa stolicama i jedne manje otvorene shupe, vecinom za ogrev. Gore je drveni deo, sastavljen od zatvorenog ambara u kome se cuvalo zito za ishranu, zatim ambarcica u kome se cuvalo zito za seme. Treci, najveci deo, je mesto za kukuruz. Tu su zidovi od letava, da bi bilo promajno zbog susenja kukuruza. Na kotobanji se drzao i luk posle vadjenja dok se susi. Nasa je kotobanja bila obojena rumenom bojom, kao i trem pred njom sa ogradom, gde se leti pod krovom u shupi provodilo dosta vremena. Ograda je bila ukrasena cvetajucim muskatlama. No, to su bila neka davna vremena...

  4. #4

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Zanimljiva tema. Po slikama koje ste prilozili vidim da je to i kod vas dika, kod domacinstava koje se bave poljoprivredom Ja sam iz Banata, kod nas se ta ostava za kukuruz nazivaju ambar, a deo gde je pšenica žitnjak i opšte se ne razlikuje po izgledu od vaših. Prostorije ispod ambara se isto koriste za letnju kujnu, narocito popularnu u vreme radnje (branja, žetve, krunjenja...) da se ne bi prljale sobe u kuci. U zavisnosti kako je postavljen, objekti ispod ambara koriste se za letnju kujnu, magacin, prostoriju gde se melje stocna hrana, tu mogu da se drze pilici dok ne odrastu dovoljno, ako je malo veci, tu se moze cuvati i fijaker, sulke itd. A ako gledate TV, ima jedna reklama o hibridima ("jel rodilo" "jel preliva" - tako nekako ide), pojavljuje se na kraju Zaharije Trnavcevic, e ta reklama je snimana u mom mestu, i taj ambar je jedan od lepsih.
    Treba znati da se prvi poljubac ne daje ustima vec ocima.

  5. #5

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    ja obozavam babinu kotobanju... uvek sam se tamo skrivala kad smo se kao klinci igrali zmurke... :uzud:

    inache shto se same rechi "kotobanja" tiche, novosadjani su me isprozivali da sam ja tu rech izmislila... e, pa... nisam.


    I'm not evil.... I'm just up to no-good...

  6. #6

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Iz sela Neštin.





    Ko je mene poznavao, ni pakao mu neće teško pasti.

  7. #7

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    котобање из Ашање,Купинова и Сремских Михаљеваца


    Prilog 1941

    Prilog 1942

    Prilog 1943

  8. #8

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Bas su divne slike. Malo sam se rastuzila, cista nostalgija.... Cini mi se da ih je sve manje....Ali kako vreme ide izgleda da cemo graditi nove

  9. #9

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Radeći za potrebe škole na projektu "Kulturna baština Krčedina" obišla sam mnoga domaćinstva i fotografisala dvorišta starih kuća, kotobanje, stara vrata i prozore, stepeništa, guske i kokoške...(njih posebno volem)

    I hvala Nenadu na ovoj temi. Bar na ovakav način da sačuvamo od zaborava diku domaćinstva.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 16.02.2015 u 18:51 Razlog: Brisane nevidljive slike

  10. #10

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Evo još krčedinskih kotobanja.
    Ulazeći u dvorišta, domaćini bi me uglavnom pitali zašto to radim (fotografišem im dvorišta, kotobanje, svinjce, kokošinjce). Naravno da sam im objasnila.
    Jedan je pitao: " A za koga to radite? Da nije za Nemce koji hoće da se vrate i uzmu nam kuće?"
    Poruku je izmenio nenad.bds, 16.02.2015 u 18:52 Razlog: Brisane nevidljive slike

  11. #11

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    свилош

    у претходном посту је слика котобање негде око центра села свилош.

    провезао сам се ових дана истим путем у фрушку гору да сликам оно што нисам раније. наиме, у претходном посту је једна од првих котобања које сам сликао, а тада још нисам мислио да ће се од тога изродити засебна тема на форуму.








    власник и његова чуваркућа на капији[/center]

    у међувремену сам наишао на ово:

    ''чардак у свилошу
    према години забележеној на вратима, чардак за кукуруз породице бошковић у фрушкогорској 97 подигнут је 1916. градио га је мајстор велимир исаковић из свилоша. правоугаоне је основе, са подужним тремом и двосливним кровом испуштеним над чеоним странама. постављен је над ниске, опеком зидане просторије које служе као оставе. чардак је саграђен у скелетном систему као целовит конструктивни склоп са амбаром, формираним у облику већег и мањег окна, уметањем дашчица у стубове конструкције, за разлику од осталог дела, у којем су стране од закованих летвица. на чеоној уличној страни чардака образована је геометријска шара од водоравно, усправно и дијагонално слаганих летвица и уметнутих мањих гредица међу конструктивне. средина забата, изведеног у облику завесе од зубасто завршених дасака чије спојеве покривају лајсне, означена је дрвеном розетом, док су углови крова украшени копљастим гредицама које уоквирују резани флорални орнамент. естетско схватање мајстора исказано је и кроз обраду трема са оградом од профилисаних дашчица и украсима постављеним са обе стране стубова испод венчанице. пажња посвећена искључиво архитектонском изгледу чардака, сведочећи о важности коју је кукурузу придавао његов власник, сврстава га на посебно место међу обједињеним зградама за смештај и чување жита и кукуруза.''

    чардак има статус споменика културе од великог значаја.

    (извор: ''споменичко наслеђе србије'' � завод за заштиту споменика културе србије, 1998.)

    прекопута овог, је чардак - котобања са годином изградње 1928.



    ... и оба чардака на истој слици.[/center]

    грабово

    око два километра од свилоша је грабово, село које је имало 134 становника 2002, а кроз које се нигде не пролази. свратих да видим има ли нешто интересантно.




    котобања у грабову је из 1920. године.

    ---------



    на одвајању пута за грабово из свилоша је једна од котобања уобичејеног изгледа, какве се и сада праве.

    а доле је оно што преузима намену традиционалних чардака:



    сликано у свилошу, близу цркве.
    Poruku je izmenio nenad.bds, 03.03.2009 u 12:17

  12. #12

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Ove dve kotobanje postaće dika Zekinog salaša:

    U ovoj će se gajiti živina...
    ...a u ovoj kafana:

    ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  13. #13

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    Od jutros sam hodala Starim Slankamenom, s jedinim ciljem - da škljocam
    Uz dosta toga drugog naškljocah i našu diku - kotobanje
    ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  14. #14

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    KUPINOVO
    - još jedna poseta -




    I u ovom slučaju kotobanja ima malo od prvobitne namena, a održava se u životu više iz nostalgije nego iz potrebe.










    Deo kotobanje u sklopu domaćinstva koje je sada etno-restoran je obnovljen.




    Jedna kotobanja u glavnoj ulici.


    I još jedna - skoro naspram prethodne.






    Na izlasku iz Kupinova prema Obrežu.


    ''Један од најмлађих али и највећих амбара са котобањом налази се у Савској улици бр. 17. Према записаној години на забату, подигнут је 1937. Направио га је један од најпознатијих мајстора, Паја Чарапић из Купинова. Амбар је зидан опеком, малтерисан и полихроман, на шта указују трагови спране боје: жуте, љубичасте, зелене и црвене. Малтерисање је изведено наизменичним низом усправних правоугаоних површина, од којих је једна равна, а друга рељефна и различито бојена, опонашајући грађу дрвених амбара са усправно унизаним даскама у стубове конструкције. Забат на уличној страни је једноставан, троугаоног облика, са сликаном површином од које се виде фрагменти стилизованих листова. Од амбара, дубоко у двориште протеже се котобања. Грађена је дрветом, са подужним тремом једноставне профилације дашчица ограде и подстрешне лајсне као и дрвени резани украс уз стубове. Декорацију допуњава бело обојен појас ограде, који истиче њену профилацију. Наглашавајући димензијама и скромнијом обрадом примарну улогу складиштеног простора, овај амбар са котобањом указује на свој настанак у време повећаног значаја производње кукуруза, који губи важност у људској исхрани, а добија је као индустријска биљка.'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' - Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)


    Ovaj objekat je kategorisan kao kulturno dobro velikog značaja.




    Izgled koji je domaćinstvo Putnik dobilo sasvim nedavno.

    Nije kotobanja ili ambar u strogom smislu, no ovaj vajat - magazin za hranu upotpunjuje sagledavanje narodnog graditeljstva od drveta.



    ''У Доњем Срему, двадесетак километара од Београда, крај познатог природног резервата и ловнориболовног подручја Обедске Баре, налази се село Купиново, важно крајишко место из доба Аустро-турске границе као пункт преко којег је одржавана веза устаника са прекосавском браћом и прибежиште избеглица после сваког ратног пустошења и устанка у Србији. Настало као подграђе средњовековног града Купиника, једно време стоног места српских деспота из породице Бранковића, уз њихову задужбину цркву св. Луке која је послужила као стожер у формирању насеља, Купиново одише духом старе руралне целине у којој су, поред групације кућа крај цркве на данашњој периферији некадашњег центра села, стављене под заштиту или евидентиране и друге, споменички вредне куће и пратеће зграде. Заштићена групација од девет окућница на крају улице Б. Мађаревића од броја 134–50 и 127, замишљена је као језгро етнопарка који би био допуњен највреднијим примерима народног градитељства из околине. Најстарија међу њима, до саме цркве, је кућа породице Путник (бр. 142), за коју се сматра да је с краја XVIII века. Остале куће су из XIX или почетка XX века грађене на месту и по узору на старије...'' ('Spomeničko nasleđe Srbije' - Zavod za zaštitu spomenika kulture RS)

    Ovaj kompleks je takodje spomenik kulture velikog značaja.






    U uredjenom etno-kompleksu sagradjen je vidikovac od drveta-

  15. #15

    Odgovor: Котобања - дика домаћинства

    ČEREVIĆ
    - čardak porodice Savić -





    Sa ulične strane.






    Firma proizvođača ovog krunjača svedoči da je od pre I svetskog rata.

    Kao i u mnogim drugim čardacima, kotobanjama... i u ovome su čuva nostalgija umesto kukuruza.




    Vrdnik - ovaj čardak nije preživeo: pre nekog vremena sam tuda prošao i nisam ga video.

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Slične teme

  1. Фудбалска размишљања и дешавања...
    Autor yossarian u forumu Sportska centrala
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 22.06.2018, 01:48
  2. Како је настала Југославија...
    Autor yossarian u forumu Istorija
    Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 15.07.2015, 19:43
  3. Квалитет образовног система
    Autor yossarian u forumu Obrazovanje
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 04.08.2011, 20:42
  4. Odgovora: 53
    Poslednja poruka: 22.10.2010, 00:59
  5. Odgovora: 59
    Poslednja poruka: 04.05.2009, 23:31

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •