Inđija
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 50

Tema: Inđija

Hybrid View

Prethodna poruka Prethodna poruka   Sledeća poruka Sledeća poruka
  1. #1

    Inđija

    Turisticka karta Inđije


    Mozete pretraziviti adrese , objekte i sl. u celoj opstini indjija !!!

    Da bi videli kartu kliknite na sledeci link Indjija turist
    Poruku je izmenio zmax, 04.03.2008 u 22:23

  2. #2

  3. #3

    Odgovor: Inđija

    Citat kinezi kaže: Pogledaj poruku
    прошле зиме смо били у овом тржном центру, на спрату постоји неки кафић, клуб... напољу је дувао ветар отприлике мноооого километара на час, и било је хладно, страшно. у сваком случају, једва смо дочекали да уђемо у нешто затворено, топло.
    елем, нисам могао да верујем како су напољу девојчице опуштено шетале у минићима, буквално голе, да не кажем и босе. оскудно одевене, рецимо. за њима су, наравно, после једно двадесетак секунди балавили "момци"... ваљда су сви ишли у неку дискотеку, фолкотеку...

    хоћу рећи, поента је, како јбт тим девојчурцима није било хладно те вечери у инђији??? мислим...
    лицем ка ветру
    с ветром уз лице

  4. #4

    Odgovor: Inđija

    Pa, verovatno su to devojčice koje su od tebe mlađe recimo od 15 do 20 godina i biće da im iz ''nepoznatih'' razloga nije hladno

  5. #5

    Odgovor: Inđija

    Interesuje me i istovremeno MOLIM za pomoc, ako neko ima fotografije objekta iz Lenjinove 41 (nekada se zvao ZDOP, Graficar) da ih postavi. Odrastao sam u tom objektu, ali nazalost je srusen, a ja nisam imao priliku da ga slikam. Njegova istorija vezuje mnoge porodice u Indjiji, jer su tu jedno vreme bili zenski zatvor za porodilistem, skola, Graficar stamparija, amozda i nesto sto ne znam.
    HVALA.

  6. #6

    Odgovor: Inđija

    Da ,ja sam se isto pitao,kako mogu da izdrze tako obucene,ma svaka im cast,to je izgleda ljubav prema modi,ma ni -30 ih nemoze spreciti da se oblace tako.

  7. #7

  8. #8

    Odgovor: Inđija

    Inđija
    From Wikipedia


    Inđija (Инђија) je grad koji se nalazi u Srbiji na 45.05 North, 20.09East. Godine 2002. grad je imao 26.244 stanovnika i površinu od 384 kmOpština Inđija je imala 49,510 stanovnika. Grad Inđija administrativno pripada Sremskom okrugu u Vojvodini.

    Istorija

    Inđiju prvi put pominje despot Jovan Branković 1496. godine, ali moguće je da su ljudi ovde živeli još 1455. Dok je bila pod vlašću Osmanskog carstva, u Inćiji su živeli pretežno Srbi. 1717. Inđijom je zavladala Habsburška dinastija pa je grad postao feudalna oblast pod Markom Pejačevićem. Srednjovekovna Inđija bila je locirana nešto severnije od današnje. Današnju Inđiju osnovali su Srbi 1746, kada je grad brojao 60 kuća. 1791. godine grad već broji 122 kuće i 1.054 stanovnika. Početkom XIX veka Nemci i Česi naseljavaju Inđiju, a krajem istog veka dolaze i Mađari.

    Privreda

    Razvijena je poljoprivreda, zatim prerada pšenice, voća i povrća. Značajno učešće ima gumarska, a nešto manje metalska industrija. Više srednjih škola, biblioteka. Postoje bogata nalazišta podzemnih termalnih i lekovitih voda. Poznata banja u Starom Slankamenu. Lovni i ribolovni turizam.

    Turizam

    Turistička ponuda opštine Inđija je veoma raznovrsna. Na teritoriji Indjije postoje dobri uslovi za lov na sitnu divljač. Priobalje Dunava i okolne šume su pogodne za lov na divlje patke, divlje guske, divlje svinje i srneću divljač, a brežuljkasti i ravničarski tereni su dobri za lov na fazane divljači i zeca. Dunav (Beška, Krčedin, Stari Slankamen) i jezera kod Maradika i Jarkovaca pružaju uslove za ribolov.

    Ovo je sa Wikipedie na srpskom jeziku, a na engleskom ima mnogo više (!?!).





    A valjda ću i ja naći vremena da dodam nešto pametno.

  9. #9

    Odgovor: Inđija

    Indjija se prvi put pominje u popisu sela porodice Sulyok de Lekche 1455.godine,kao deo imanja porodice Morhay....povelja despota Jovana Brankovica je pisana u XVII veku i dokazano je da je lazna (Ilarion Ruvarac)...
    stara Indjija se nalazila u danasnjem potesu "Krcevine" gde su krajem XIX veka pronadjeni ostaci vlastelinskog dvorca,groblja i temelji stare crkve...

  10. #10

    Odgovor: Inđija

    Citat felix kaže: Pogledaj poruku
    Indjija se prvi put pominje u popisu sela porodice Sulyok de Lekche 1455.godine,kao deo imanja porodice Morhay....povelja despota Jovana Brankovica je pisana u XVII veku i dokazano je da je lazna (Ilarion Ruvarac)...
    stara Indjija se nalazila u danasnjem potesu "Krcevine" gde su krajem XIX veka pronadjeni ostaci vlastelinskog dvorca,groblja i temelji stare crkve...
    Vielen Dank Felix!

    Istorija Inđije

    Preuzeto sa sajta Turist. organiz. Opšt. Indjija

    Inđija se prvi put pominje kao feudalno dobro porodice Šuljok de Lekče 1455. godine. Prema pisanim izvorima, kao naseljeno mesto Inđija se pominje 1746. godine, kada je na poziv spahije Marka Pejačevića počelo naseljavanje Srba. Početkom XIX veka počinju se doseljavati Česi i Nemci, a krajem veka i Mađari.

    Pred Drugi svetski rat većinu stanovnika činili su Nemci. U to vreme Inđija je predstavljala duhovni centar Nemaca u Sremu i jedno od najrazvijenijih naselja u Vojvodini. Od velike migracije 1948. godine većinski deo stanovništva čine Srbi. Nakon toga Inđija se razvila u snažan privredni centar ovog dela Srema.



    Redosled istorijskih događaja

    Ime Inđija se prvi put pominje 1455. godine
    Poštanska služba osniva se rane 1800. godine
    Železnica dolazi u Inđiju 1883. godine
    Telegraf postaje operativan 1850. godine
    Poštanski transfer novca započinje 1886. godine
    Prvi veći mlin na paru otvara se 1890. godine
    Inđija dobija svoju prvu banku 1897. godine
    Prva elektrana otvara se 1911. godine
    Prvi moderan put u Srbiji (Novi Sad-Beograd) prolazi kroz Inđiju 1939. godine
    Brz razvoj malih i srednjih preduzeća 1960-tih

  11. #11

    Odgovor: Inđija

    Uredjivao to...jedno vreme...

  12. #12

    Odgovor: Inđija

    Malo sam zapostavila moju Inđiju. Evo još nekih interesantnih detalja:




    RIMOKATOLIČKA CRKVA SV. PETRA


    Kamen temeljac ovoj crkvi postavljen je 1867. godine, a 1872.godine podignuta su zvona i novi toranj. Crkva je blagoslovena 1872. godine na dan Sv. Petra i Pavla kojima je i posvećena. Građena je kao jednobrodna građevina orijentisana u smeru sever-jug. Sa severne strane je polukružna oltarska apsida, dok se iznad južnog dela izdiže zvonik. Na zapadnoj strani je prizidana sakristija. Glavni oltar je trodelan sa slikom Sv. Petra u sredini i stojećim figurama svetitelja u nišama levo i desno. Slika Sv. Petra i skulptura stojećih figura svetitelja nastale su u XIX veku. Uz pomoć grofa Pejačevića izrađen je glavni oltar crkve po nacrtu vajara Vankasa iz Sarajeva 1886. godine. Oslikavanje unutrašnjosti uradio je dekorater iz Đakova. Na tornju crkve je sat, a u crkvi se nalaze crkvene orgulje. Crkva je temeljno popravljena 1968. godine, a 1997. godine i zgrada župnog dvora, obe kapelice u dvorištu crkve, zid i ograda prema ulici, kao i staze za ulaz u crkvu. U predvorju župnog dvora oslikane su slike četiri godišnja doba. Crkva je stavljena pod zakonsku zaštitu 1977. godine, a od 1991. kategorisana kao kulturni spomenik od velikog znaćaja. Stil: sakralna arhitektura druge polovine XIX veka.
    ...kada Vreme povuče nazad, nije ba lako ni ostati na svom mestu...

  13. #13

    Odgovor: Inđija

    2. Имовно стање до комасације

    По спахијским списковима знамо за српско имовно стање од како су се у Инђији населили и други народи тек од 1835. г. Тада је било свега 140 сесија и изузевши чиновничке земље, било је у 112 поседника Срба 87 сесија и по земље, а у 99 поседника Немаца 51 сеије. По тим истим списковима видимо, да се од 1837. г. (дакле, кад спахија није више могао одузимати земљу од својих поданика) почиње умањивати српски посед продајом, како које године, са - 3 сесије, те је 1848. г. кад су поданици ослобођени и кад је посед прешао са свим у њихову својину, било од Срба 103 поседника са 57 сесије, а од Немаца 163 поседника са 82 сесије. (Тада је било 143 сесије са чиновничке 3 сесије.) Ово пропадање српског имања трајало је непрекидно и после 1848. год. Те су Срби при комасацији 1888. г. од 143 сесије имали свега само 23 сесије раздељене на 26 поседника. И тако од 1837 1888. год. Дакле за четрдесет и девет година изгубише Срби 64 сесије и по фртаља.

  14. #14

    Odgovor: Inđija

    Узроци имовног пропадања


    Размотрићемо прво узроке, који су повод опадању у ранијем добу и којих је делимице нестало, па ћемо навести узроке из новијег времена и садашње, који су повод баш ако не свуда пропадању, а оно застоју.

    1. Нерад
    Пок. Мата Штихман причао ми је, а то потврђују и наши старији људи, да су Срби у оно доба, кад су се Немци овамо доселили, живели већином од сточарства, а земље су врло брзо обрађивали, јер нису због роботе ни доспевали. И доцније, кад им се од поседа нешто одузело и Немцима доделило и томе робота смањила, слабо су пријањали око обрађиване земље, па је то потрајало дуже времена и после, кад су постали власници поседа и кад се пашњаци из године у годину смањивали.

    Који су раније схватили време и прилике, па прионули јаче и за временаоко обрађивања земље по напреднијем начину, одржали су се, па и напредовали, а остали, а тих је велики део који су волели онако као и наши стари, који су, као што се каже, свикли да вију котац као и отац, уступали су корак по корак, па се неки од њих раселили, да потраже бољу срећу, а неки оставише своме потомству, тек кућу или ни то.

  15. #15

    Odgovor: Inđija


    2. Расипање о сватовима и даћама


    У старије време, кад се по њих двадесетеро женило у једном кожуху и чизмама, као сви наши старији људи, а девојке венчавале у народном оделу, које су саме израђивале и кад је свега било у изобиљу, могло се ово расипање још које како и да поднесе без велике невоље. Доцније, кад је народне рукотворине заменила фабричка роба, сточарство опало, посед смањио, врло су ретки били, који су трошкове за свадбу и подушја могли да подмире друкчије, него или продајом једног дела имања или задуживањем, што је на крају обично опет доводило до продаје.

    Данас се, Богу хвала, не даје код нас даћа. Овај обичај је увео пок. Јаков Параносић, па ћемо њему за спомен испричати како је увео.

    Кад је Јакову умрла жена (1884) као код доброг газде слегло се толико народа на даћу, да су се људи још и које како сместили по собама и ходнику, а жене се морадоше задовољити по дворишту, а било их је у два реда. Домаћин и рођаци, којих није било мало, једва стижу са понудама. По кући читав вашар, а гости засели и не мичу се. Пију у спокој душе, па после ударише и у здравице.

    Јаков је био тврд човек и ваљан кућаник, који је своје имање лепо подигао, па му није било по вољи ово расипање, које не води добру. Ово је учинио на наваљивање својих рођака, али, кад је видео колико се иновераца кућа му је међу Немцима била скупило око куће, па гледа као на чудо, толико га обузео због тога стид, да се зарекао, да, док је жив, неће тако шта више бити у његовој кући. Кад му је доцније умрла снаха, изнео је на гробље о погребу неколико погача, боцу две ракије и вина, па је поделио и то је била сва даћа. Од тада се сви држе овог обичаја, који је ухватио корена у народу само за то, што га је газда започео. За то ће се Јаков Параносић дуго спомињати у нашем селу, као један разборит и паметан човек и газда, који је овим својим лепим примером много добра учинио свима нама.

    Расипање у сватовима још траје. Истина није баш у онакој мери као некад, али ипак код ајчих поседника настаје због тога застој у имовном напредовању, а код мањих назадовање. Не сви, али већи део троши на свадбу више, него што им је цео годишњи приход од имања. У неког се толико накупи сватова, да је већ и по где којег свата срамота због тога. Не само да немају места да седну, него не добије сваки ни тањира ни кашике.

    Колико се о свадби упропасти крваво стечене муке и труда, може се лако оценити, кад се зна за обичај, да сватови долазе већ у очи свадбе домаћину н ачаст, а разилазе се из његовог дома тек сутра дан после свадбе око подне, кад прате мила кума и старојка домовима им, - али не баш на леп начин да набију мало боље и њихово огњиште.

    Бива да је домаћину, којије у јесен чинио сјајну свадбу, већ о Божићу празан хамбар и котарка; понестало свега, што му је потребно за исхрану до Петрова дна, понестало пиће за стоку, нема из чега да подмири порез и друге своје обавезе, па јури од једног зеленаша до другог, из једног новчаног завода у други и заплеће се, да годинама после размрсује конце у које се заплео. Па још је срећан онај, који још може да размрси.

    А не чини то ниједан домаћин за то, што му је то баш мило и не позива толике свате, што их воли. Све потиче из оног нашег надметања, које се већином огледа баш у ономе, што нас упропашћује, те не дамо да неко други може боље од нас, да, бајаги, не останемо под срамотом. Све се то чини из поноса, да се после и у деветом селу приповеда, како је тај и зак начинио свадбу, што нико није.

    Чудно је, да ми осећамо срамоту, кад би свадбу чинили према своме стању, а не осећамо срамоту у томе, што свако вади кубуру нашу већ у припремама за свдбу, - па тек ону кубуру, која ће нас због тога касније снаћи, - па ће сваки да о нама рекне само то, као што се то увек и каже, да нисмо радили као паметни људи. Та и сами наши гости још док су за нашим столом исмевају нас и оговарају, јер ми само себе оним сјајем заваравамо, али њих не можемо, јер нам и песма и смех и поглед и сваки покрет каже, да нам је тешко и не можемо то да сакријемо. Надамо се, да ће се од јако и овде окренути на боље, јер је учињен почетак.

    Наш најимућнији ратар Димитрије Божић женио је ове јесени унука, па ипак се није упео ни да свадба буде према његову стању, али је зато била према угледу и гласу његову као домаћина, који разумно управља својом кућом, па је тако лепо унапредио. Сватови су позвани (а позвано је толико за колико има места) да дођу на сам дан свадбе и разишли се кући те ноћи пре зоре без уобичајене пратње кума и старојка. Ту не беше непристојних шала, речи и песама и једва човек верује, да може да буде и овако шта међу Србима. Лепо је да је такав велики газда почео а, Богу хвала, има у нас доста разумних и ваљаних домаћина, који ће ово прихватити.

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Tagovi za ovu temu

Vaš status

  • Ne možete pokrenuti novu temu.
  • Ne možete poslati odgovor.
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoje poruke
  •