2. Здравље
Од заразних дечјих болести, које овде врло често, готово сваке године, владају, било је у овој парохији 1892. г. 4 случаја дифтерије, а од сушице (туберкулозе) бива како које године по 1-3 случаја.
Од умрлих је највише деце и то већином надничарска деца, која бично умиру од недостатка хране или рђаве хране. Узрок ј етоме, што надничари, услед подељеног пашњака, живи једино од наднице, која је доста мала, па мора и жена да иде у надницу и с тога привикава још мало дете на тврду храну од које се мора да разболе. А има код појединих породица много узрока и у томе, што неколицина очева тих сиромашних породица често недељом и празником освану у крчми, где потроше најмање половину и онако мале недељне зараде, па после због тога трпи оскудицу цела породица, па и мати, немајући ни сама довољно хране, није у стању да подоји добро дете.
Доста влада оћња болест (трахома) од које се народ до ове године врло слабо лечио, те има случајева да су неки због тога ослепили, а неки су ту близу. Иначе у другим болестима призивају лекара и употребљавају лекове, али ипак има случајева, да неки бојећи се трошка иде лекару, кад је већ доцкан или узимају лекове начињене по рецепту којег свога знанца, који је сасвим од друге болести боловао. Нађе се још и таквих, који се лече бајањем и врачањем, па пију којешта и трују се. Једанпут сам наишао, где болеснику, који је боловао од запаљења, дају лек за мокраћу, што је једна баба начинила. На мој приговор, да не ваља шта раде, рекоше: Ако му је за лек и биће му, али бо'ме није било.
Многи не чувају своју децу у време заразе дечјих болести и веле: Ми не држимо ништа за то. Истина да зараза, која је често владала међу немачком децом, није прелазила и на нашу, али то бива отуд, што, и ако смо помешани с кућама, слабо идемо једно другоме. Међутим, кад је 1892. год. Донето једно дете са стране окужено том болешћу у српску кућу, раширила се та болест и били смртни случајеви у свима оним кућама из којих су долазили, да обиђу оно болесно дете.