Колико је истине у томе да смо сви ми помало робови косовског мита? Чини ли вам се да смо "небески народ" који је свесно изабрао пут жртвовања? Па, погледајмо чињенично је наш народ од те "судбоносне битке" увек кроз историју бирао тежи пут...
волео бих да у теми избегавамо политику и, ако је икако могуће, каналишемо расправу једино у разумевању, у покушају разумевања "косовског мита"
Као увертира би могла да послужи песма
Љубомира Симовића
Светом Јоаникију Девичкому
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
подигни руку,
заштити,
заустави ово расипање,
сабери нас,
врати мраве у мравињак,
светлост у свице,
врати иње и слану у јесен,
дим у зиму,
рибе у Ибар,
ласте у ветрове,
кључ у катанац,
воде у воденице,
волове у плугове врати,
и поцрнело црвенило позлати!
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
засветли испред оних који пале,
устани пред оне који кољу,
и њихове лучеве погаси,
ножеве растопи,
окове раскуј,
од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
хлебом и сољу.
Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео,
траг у снег,
сакриј пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,
и бос по путевима,
свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније, кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
и учи нас,
на страшном месту да градимо Град,
од камења,
којим нас каменују!